недеља, 07.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.01.2021. у 16:00 Драган Тодоровић
ИНТЕРВЈУ. Миливоје Башић, тренер БК Раднички

Не правим само добре боксере, већ и добре људе

То је моја мисија у клубу коме сам за три и по деценије, дао и срце и душу. – Памтим своје мечеве са Тадијом Качаром и Антом Јосиповићем. - Уз ринг на Црвеном крсту често су били и Драган Николић и Бора Тодоровић
(Фото лична архива)

У сазвежђу многобројних спортских асова са Црвеног крста када се на крају прошле године подвлачила црта након великог јубилеја – века постојања Спортског друштва Раднички, један човек заслужује посебну пажњу и респект, за све оно што је остварио. Што као такмичар а и тренер. Реч је о Миливоју Башићу, који данас са поносом може да се похвали својеврстним спортским рекордом. Наиме, Башић је у ових десет титула боксера са Црвеног крста, које се налазе у витринама њиховог скромног дома, учествовао  у освајању чак девет трофеја! Овај спортски добричина прве врсте, највећи тренерски шармер покрај ринга, због чијих егзибиција су долази и највећи спортски ривали, ауторитет међу тренерима оставио је дубок и неизбрисив траг на Црвеном крсту. И данас, када су многи дигли руке од бокса, јер је све мање пара и добрих такмичара, Башић не одустаје лако од својих спортских принципа. И даље тврдоглаво и упорно граби новим спортским стазама, надајући се да долазе бољи дани за некада трофејни спорт.

Данас, када више ни Раднички а и Србија немају тако добре боксере као некада ви и даље не спуштате гард?

Ваљда је то у нашој бити. Као стари романтик са Црвеног крста, ја још увек верујем да долазе бољи дан за наш бокс, иако сви добро знамо да је оно ,,златно“ време далеко иза нас. Истина је да садашњи људи, који воде бокс, покушавају на све начине да анимирају боксерски спорт. Можда, тај процес опоравка, након година стагнације иде доста споро, али не треба губити наду. Тешко је свима, посебно оним људима који несебично дају себе за бокс.

Колико Вас радује чињеница да сте данас најтрофејнији човек у боксерском клубу?

Радничком сам дао и срце и душу. Поклонио сам му своје најбоље године младости. И није ми жао због тога. На Црвени крст сам стигао пре тачно три и по деценије, из родног Берана, где сам босковао за БК Иванград, и то на наговор Баће Миловића. Тада сам изабрао Раднички уместо Звезде и Партизана иако сам на столу имао бројне понуде. Док сам носио дрес Радничког освојио сам три титуле првака а као тренер имам их дупло више. Укупно девет. Надам се да ћу освојити бар још једну.

Која Вам је титула посебно драга?

Све су ми драге, ја сам због тога срећан човек. Али ако бих као тренер морао да издвојим један трофеј то је свакако бронзана медаља мог боксера Дејана Рибаћа, на јуниорском првенству света у Аргентини, као и титула Николе Јовановића. Нису ми толико важни моји трофеји и титуле колико медаље око врата мојих ученика на које сам поносан.

Око Радничког одувек су се окупљали храбри момци али и највећи београдски интелектуалаци?

Боксери су одувек били међу најпопуларнијим спортистима, посебно у старој Југославији. Зато често умем да кажем да је Раднички један боемски спортски колектив, одувек се издвајао од Партизана и Црвене звезде. Срећом брзо сам препознао ту црту коју има мој клуб. Зато су наше мечеве посећивали сви познати глумци почев од мојих пријатеља Драгана Гаге Николића, Боре Тодоровића, најлепше жене Београда, познати новинари, доктори...

Пуних осам година боксере Радничког предводио је садашњи председник државе?

То је био мој предлог управи клуба, јер сам видео одмах да је Александар Вучић човек који воли спорт. Неко ко има посебну страст према боксу. Имао сам ту прилику и задовољство да се упознамо на једној боксерској ревији. Председник је пуно дао Радничком, и хвала му на томе.

Ко су по Вама људи који су обележили једно време бокс на Црвеном крсту?

То су пре свега скромни и поштени људи, који су свој лични интерес углавном стављали иза општег интреса клуба. Имали смо и сјајне боксерске дипломате попут Данила Даце Ивановића и најбоље спортске посленике као што је био покојни Миладин Васојевић. И одличне тренере попут Мирослава Поповића, мог првог тренера. Али и сјајне боксерске шампионе као што су били Вукашин Добрашиновић, Дејан и Иван Рибаћ, Небојша Маговац, Никола Јовановића. Свима њима капа доле и велико поштовање.

Како данас живи боксерски клуб?

Боримо се као и сви остали. Фали нам један Миладин Васојевић. Мени лично много, јер смо били дугогодишњи сарадници. Пролазили смо и кроз лепе али и кроз тешке тренутке. Били смо искрени пријатељи. Данас Србија нема такве спортске кадрове. Доласком Полескића нашег некадашњег боксера и групе ентузијаста као што су Вук Вуковић, Цвето Мараш, Жељко Ђокановић, некако успевамо да саставимо крај са крајем. Практично живимо од личних конатаката, чувајући тако традицију дугу више од 100 година.

Србија ће ове године бити домаћин  најбољим светским боксерима. Шта то значи за наш бокс конкретно?

Надајмо се да ће ово зло од короне проћи и да ћемо се вратити нормалном животу. Раднички има неколико младих и перспективних боксера на које обраћамо посебну пажњу. Такође, познато је да имамо и неколико руских боксера који су узели српско држављанство и од прошле године су чланови Радничког. Надамо се да ће њихово присуство помоћи новим генерацијама да се што пре и боље едукују и представају Србију на међународној сцени. Чињеница да смо домаћини је свакако добра за афирмацију. Не само бокса већ и Србије.

Који меч као такмичар посебно памтите?

Било их је доста у мојој каријери али посебно су били занимљиви они са Тадиојом Качаром и Антом Јосиповићем.

Коментари6
6a0d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Neric
ZA BASICA SVE NAJBOLJE, RIJETKI SU TAKVI LJUDI DA BUDU TAKVI KAKVI JESU, POSTOJAN I DOSTOJAN.
Bora
Cetitam jubilej Radnickom i gos Basicu .politiki naravno na tekstu
Velisa..nbg
Pozdrav za Milivoja sjajan bokser pozdrav i za novinara Todorovića odličan intervju.
Nikola Nesic
Svaka čast na spomen Dejana Ribaća, sjajan bokser. Za nezaborav jedan trening u starom Difu sa ovim asom. Kakva snaga i elan, vedrina i veština. Upravo par meseci posle ove medalje u Argentini.
Nikola
Napokon dobar tekst o boksu! Čestitke Milivoju Bašiću!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља