петак, 05.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 20.01.2021. у 19:06 Војислав Лалић

Турска поново хапси Гуленове присталице

На удару се нашло 280 осумњичених, углавном официра, и њихово хапшење је у току у 60 од укупно 80 провинција
Фетулах Гулен (Фото EPA/Selahattin Sev)

После скоро пет година Турска наставља масовни прогон грађана за које се сумња да су учествовали у покушају државног преврата иза кога је конце повлачио загонетни имам Фетулах Гулен који живи у Америци. Сада се на удару нашло 280 осумњичених, углавном официра, и њихово хапшење је у току у 60 од укупно 80 провинција колико их има у Турској.

Према званичним извештајима, један број пучиста, за којима се сада трага, нашао је уточиште на северном Кипру где су тамошњи Турци прогласили своју државу коју досад нико није признао сем Анкаре. Турска тамо последњих година држи више од 30.000 аскера, међу којима је било и оних коју су учествовали у неуспелом државном удару у ноћи између 15. и 16. јула 2016. године. Пуч није успео захваљујући одлучној акцији припадника снага безбедности као и спонтаном реаговању народа. Тада је страдало 250 грађана, док је више од 2.500 лакше или теже рањено, тврде у влади.

Загонетни имам Гулен, који је крајем прошлог века емигрирао у Америку, упорно демантује оптужбе Анкаре и предлаже независну међународну истрагу која би потврдила да је невин. „Покушај државног удара је исценирао председник Тајип Ердоган како би се под тим изговором обрачунао са политичким противницима и учврстио позиције у земљи”, наводи клерик који живи у луксузној вили у Пенсилванији и Америка (засад) одбија да га изручи иако две земље имају уговор о екстрадицији криминалаца Упућенији тврде да је Гулен данас један од најутицајнијих муслимана у свету, да иза себе има пословну империју (школе, универзитете, медије) у више од сто земаља укључујући и Америку, у којој се обрћу милиони долара. У Турској има многољудну невладину организацију „Хизмет” која је наводно пустила дубоке корене у владајућим структурама: правосуђу, полицији, армији, државним службама као и у медијима.

Председник Тајип Ердоган и Гулен годинама су имали блиске односе. Загонетни имам је наводно пресудно помогао Ердогану да освоји челне позиције у земљи почетком века. У међувремену су ископали ратне секире пошто изгледа нису могли да се нагоде око тога ко је у Турској газда, а ко шегрт поготово што је мистериозни клерик створио своју неформалну, али утицајну структуру која је почела да угрожава и званичног шефа државе.

Турска се због масовних и немилосрдних обрачуна, који трају годинама, нашла на удару критика у Европској унији и организацијама које се боре за људска права. Многи осумњичени, међу којима су судије, тужиоци, новинари и дипломате пребегли су у Западну Европу и Америку како би избегли прогоне који су још у току. Турска тражи екстрадицију 800 окривљених завереника који су нашли уточиште у САД, Немачкој, Грчкој, Белгији.

То је политика двоструких аршина: на западу су на речима против тероризма, а у пракси им пружају уточиште. „Неки наши кључни савезници у НАТО-у укључујући и Америку нису ни одговорили на наше захтеве за изручење Гулена и његових следбеника. Они нису положили испит у борби против терориста којима су дозволили да се крију на њиховој територији”, казао је представник за медије у кабинету шефа државе, Ибрахим Калин.

Анкара ће, како откривају локални медији, после промене у Белој кући обновити захтев за изручење имама Гулена. Бивше администрације Барака Обаме (у којој је Џозеф Бајден био потпредседник) и Доналда Трампа нису одговориле на тај турски захтев наводно због недостатка конкретних доказа. Верује се да ће и нова иницијатива Анкаре за изручење доживети исту судбину после устоличења новог председника поготово што локални медији тврде да имам Гулен наводно ужива заштиту ЦИА.

Коментари7
d72b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stambolac
Gulen je doveo Erdogana na vlast 2002. godine, Gulen ce ga oterati sa vlasti na izborima 2023.godine posto je veoma uticajan u Turskoj. Erdogan je toga svestan i trazi njegovo izrucenje od Amerike kako bi ga strpao u zatvor iz koga vise nikad ne bi izasao.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Ако овако настави, Ердоган ће од војске направити оно што је Стаљин направио од Црвене Армије у чисткама 1938.-39-те: безобличну масу неспособних, која је трпела ударе и губитке на почетку рата с Немачком, а касније "победе" задобијала уз бесмислене жртве, "вођена" простим ГОЊЕЊЕМ!
Seada H.
To je jos jedan primer dvostrukih standarda Amerike. Na recima ona je za borbu protiv terorizma a u praksi godinama pruza utociste coveku koji na dusi nosi 250 zivota.
Иван Грозни
Док је Ердоганова партија освајала власт, Гулен јој је био савезник. Многе Гуленове присталице у војсци и државном апарату подржале су Ердогана. Иначе, било би занимљиво направити истраживање о Ердогановом пореклу. Постоје тврдње да је он у ствари Грк из једног села из области на северној обали Црног мора. Назив тог села је ποτάμι, што на грчком значи река. Занимљиво је и да се Ердоганов деда борио против Турака пре стотинак година и да је касније променио име.
N.Ljajic
Nije Gulen ni imam, niti klerik, niti emigrant u SAD. On je ocigledno agent CIA i Amerika ga sigurno nikada niće izruciti iako se Erdogan nada da ce to Bajden uciniti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља