После скоро пет година Турска наставља масовни прогон грађана за које се сумња да су учествовали у покушају државног преврата иза кога је конце повлачио загонетни имам Фетулах Гулен који живи у Америци. Сада се на удару нашло 280 осумњичених, углавном официра, и њихово хапшење је у току у 60 од укупно 80 провинција колико их има у Турској.

Према званичним извештајима, један број пучиста, за којима се сада трага, нашао је уточиште на северном Кипру где су тамошњи Турци прогласили своју државу коју досад нико није признао сем Анкаре. Турска тамо последњих година држи више од 30.000 аскера, међу којима је било и оних коју су учествовали у неуспелом државном удару у ноћи између 15. и 16. јула 2016. године. Пуч није успео захваљујући одлучној акцији припадника снага безбедности као и спонтаном реаговању народа. Тада је страдало 250 грађана, док је више од 2.500 лакше или теже рањено, тврде у влади.

Загонетни имам Гулен, који је крајем прошлог века емигрирао у Америку, упорно демантује оптужбе Анкаре и предлаже независну међународну истрагу која би потврдила да је невин. „Покушај државног удара је исценирао председник Тајип Ердоган како би се под тим изговором обрачунао са политичким противницима и учврстио позиције у земљи”, наводи клерик који живи у луксузној вили у Пенсилванији и Америка (засад) одбија да га изручи иако две земље имају уговор о екстрадицији криминалаца Упућенији тврде да је Гулен данас један од најутицајнијих муслимана у свету, да иза себе има пословну империју (школе, универзитете, медије) у више од сто земаља укључујући и Америку, у којој се обрћу милиони долара. У Турској има многољудну невладину организацију „Хизмет” која је наводно пустила дубоке корене у владајућим структурама: правосуђу, полицији, армији, државним службама као и у медијима.

Председник Тајип Ердоган и Гулен годинама су имали блиске односе. Загонетни имам је наводно пресудно помогао Ердогану да освоји челне позиције у земљи почетком века. У међувремену су ископали ратне секире пошто изгледа нису могли да се нагоде око тога ко је у Турској газда, а ко шегрт поготово што је мистериозни клерик створио своју неформалну, али утицајну структуру која је почела да угрожава и званичног шефа државе.

Турска се због масовних и немилосрдних обрачуна, који трају годинама, нашла на удару критика у Европској унији и организацијама које се боре за људска права. Многи осумњичени, међу којима су судије, тужиоци, новинари и дипломате пребегли су у Западну Европу и Америку како би избегли прогоне који су још у току. Турска тражи екстрадицију 800 окривљених завереника који су нашли уточиште у САД, Немачкој, Грчкој, Белгији.

То је политика двоструких аршина: на западу су на речима против тероризма, а у пракси им пружају уточиште. „Неки наши кључни савезници у НАТО-у укључујући и Америку нису ни одговорили на наше захтеве за изручење Гулена и његових следбеника. Они нису положили испит у борби против терориста којима су дозволили да се крију на њиховој територији”, казао је представник за медије у кабинету шефа државе, Ибрахим Калин.

Анкара ће, како откривају локални медији, после промене у Белој кући обновити захтев за изручење имама Гулена. Бивше администрације Барака Обаме (у којој је Џозеф Бајден био потпредседник) и Доналда Трампа нису одговориле на тај турски захтев наводно због недостатка конкретних доказа. Верује се да ће и нова иницијатива Анкаре за изручење доживети исту судбину после устоличења новог председника поготово што локални медији тврде да имам Гулен наводно ужива заштиту ЦИА.