недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 19.01.2021. у 21:01 Катарина Ђорђевић

Зашто жртве силовања годинама ћуте

Они који су доживели сексуално насиље постају способни да пођу даље тек кад психолошки „обраде” трауму, јер се у први мах плаше да им нико неће веровати да их је напао „неко угледан”
(Фото Пиксабеј)

Случај младе глумице Милене Радуловић, која је пријавила за силовање познатог редитеља Мирослава Мику Алексића, чију је школу глуме похађала од своје једанаесте године, шокирао је целу јавност и посебно узнемирио родитеље деце којима је тај исти Алексић био учитељ. И док један део јавности честита на храбрости младој глумици, други се пита због чега је чекала девет година да пријави сексуално напаствовање, зашто родитељима или пријатељима није одмах рекла шта јој се догодило и због чега је наставила да одлази у драмски студио доводећи себе у ситуацију да више пута постане жртва силовања. Суочени са оваквом заглушујућом „паљбом” питања, стиче се утисак да заборављамо да је силовање један од најтежих злочина након кога жртве пролазе кроз психички терор највећих могућих размера, јер су „бомбардоване” контрадикторним осећањима – почев од понижења, преко стида и кривице, па све до страха. Због тога неке од њих никада не проговоре о страшној трауми коју су преживеле.

– Требало би имати на уму да жртве силовања о овом чину проговоре тек када психолошки „обраде” и „прераде” трауму и пођу даље, а то важи и у Миленином случају. Читајући извештаје из медија, схватила сам да је ова млада жена годинама ишла на психотерапију, а одлучила је да проговори јавно и пријави свог бившег учитеља глуме како би била подршка малолетним девојкама које се сада налазе у овом драмском студију и трпе сексуално насиље. Насиље се, по правилу, пријављује када жртва емотивно ојача, одвоји се од насилника и у физичком и у психичком смислу и стекне снагу да обради трауму. Милена је данас афирмисана глумица са успешном каријером, ментално је јача и може много више тога да поднесе него што је била у стању са 17 година – тумачи Тања Игњатовић, психолог у Аутономном женском центру, која годинама ради са жртвама сексуалног насиља, додајући да многе жртве силовања никада не проговоре о грозној трауми коју су преживеле, јер знају да је силовање табу-тема у нашем друштву, да се жене проглашавају кривим за то што им се десило и да се жртвама генерално не верује.

– Сексуални напасник најчешће није манијак из парка, већ особа коју жртва познаје, којој верује и са којом је она емотивно блиска. То осећање блискости само интензивира унутрашњи конфликт, збуњеност и менталну конфузију, што додатно слаби жртву и спречава је да донесе рационалну одлуку. Схватам да многи не разумеју зашто се седамнаестогодишња девојка није поверила родитељима шта јој се дешавало, али злостављање има много различитих облика и не мора бити синоним за сексуални однос и обљубу. Ако вешт сексуални предатор скидање и додиривање голог тела изводи на часовима глуме, девојчице могу бити доведене у дилему шта се заправо дешава. Како сам разумела, сексуално насиље се дешавало баш за време часова, а тај професор никада није звао ученице да се састају након школе. То значи да је напаствовање било заогрнуто таквим слојевима мистерије, да су родитељи могли да седе у чекаоници школе и не посумњају шта се дешава иза затворених врата – додаје наша саговорница.

Све то усложњава одговор на питање зашто га девојчице нису пријавиле.

– Лако је рећи „напао ме је непознати човек у хаустору”, али како саопштити да је насиље починио професор коме родитељи верују и који важи за „легенду у глумачком свету”. Неке од њих су се плашиле да им нико неће веровати, друге су стрепеле како ће родитељи реаговати, треће су стрепеле да ће их јавност напасти, јер се за насилника  увек тражи неко „оправдање”, а жртви се постављају питања као што су „а шта си ти пре тога радила”, „да ли си га изазвала”, „како си била обучена”, „зашто си отишла у његов стан”... Када се све то сабере, не чуди што је сексуално насиље годинама било обавијено велом тајне – примећује Игњатовићева.

Психолог напомиње да ћутање о „страшној тајни” не значи да девојчица нема добар однос са родитељима, али напасници су често баш чланови породице или уважени чланови друштва и постоји оправдани страх да јој нико неће веровати. То је, према њеном мишљењу, уједно и одговор на питање зашто ова млада глумица није напустила драмски студио након сексуалног напаствовања. Да је то урадила, морала би да објашњава зашто одлази из школе глуме уочи уписа на Факултет драмских уметности.

– Предатори су свуда око нас и они најчешће бирају професије које ће им омогућити да буду у контакту са децом – зато би малишане предшколског узраста требало едуковати шта одрасли (не)смеју да раде са њима. Деци би требало објаснити да одрасли не смеју да имају своје тајне са њима, јер многи насилници управо тако деци говоре и за сексуални однос кажу да је то „тајна” коју никоме не смеју да открију. Осим тога, дете мора да расте са причом да све може да каже родитељу, без страха да ће бити кажњено или да му се неће веровати – истиче наша саговорница.

Челична дисциплина код строгог професора

Кроз драмски студио глуме Мирослава Мике Алексића током протекле четири деценије  прошло је око 3.000 полазника. На аудиције се, из године у годину пријављивало 200 и више малишана, од којих је Алексић бирао највише њих десетак. Начин рада, поред строгоће и челичне дисциплине, подразумевао је да свако дете једном недељно прочита једну књигу, и да у својим свескама забележе сваки наслов, писца, тему и идеју дела.

Часови су, како сазнајемо, увек почињали молитвом и тако се завршавали. Од када буду примљени у студио Мике Алексића, деца су пролазила кроз четири циклуса и са 18-19 година завршавали ово драмско, многима и трауматично путовање. Б. Г. Т.

Коментари18
0bd8f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bakic Sns
Odgovor znaju svi... Pa kome da sta prijavis ? Kad institucije nisu pouzdane vec 40 god. Verovati Drzavi a ona te gazi i vara 40 god.
leon_e
Право питање није - зашто су ћутале! Одговор на то питање зна свако ко има два грама мозга. Право је питање: ЗАШТО СУ И ДАЉЕ ИШЛЕ КОД ТОГ МАНИЈАКА? Одговор на то питање откриће змијско легло које се развија у самој суштини нашег данашњег друштва. Сви они који се праве луди на ово питање, брижљиво чувају и здушно подржавају 24.-часовно силовање здравог разума целог једног народа. Скривајући да су и они непрекидно "силовани". И да се "плаше" па зато ћуте. Рећи ће након 20, 30 или 50 година?
geras
zašto ćute ? pa pogledajte naslovne stranice svih novina, i tabloida i onih drugih koji tvrde da nisu tabloidi, izjave onih, a svakim danom ih je sve više , rekao bih saučesnika , koji su čuli, pretpostavljali, godinama znali , a ćutali. , što ih i čini saučesnicima. oštećene ćute, jer kao što u konkretnom slučaju vidimo, još jednom prolaze sve , i još gore, ovog puta se sve ponavlja pod lupom komletne javnosti .
Stevo
@Senior 75, vredno misljenje!. Kako nemamo mere ni u cemu, a prilicno i primitivni i povrsni, delujemo kao kad se u sirotinjsku kucu sa mnogo dece donese torta. Pa navali. Torpediranje sa definitivnim sudovima, "duboke" analize uglavnom prepisane iz drugih zemalja koje su vec usle u ovu aferu...sve deluje da su besposleni dobili ideju da se angazuju. Sve je o slika nas samih!
Galla
Aktuelna tema, silovanje mlade devojke! Zasto se plase da prijave seksualnog predatora? Plase se sramote, stigmatizacije, plase se otici u policiju, kod doktora, na sud, plase se osude i zlonamernih komentara. Mladost je krhka i lomljiva, ne zaboravimo! Cesto zrtvu osudjuje sredina iako je nevina u celoj situaciji. Zasto ranjena devojka cuti...U skoli bi trebalo uvesti seksualno vaspitanje i deci strucno objasnjavati kako reagovati u slucaju da budu seksualno napadnuta ! Podrska za mladost

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља