субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 18.01.2021. у 22:00 Јасна Петровић-Стојановић

Eнергетскa независност Србије почива на угљу и води

Сваки киловат-сат произведен из неког обновљивог извора значи 1,8 килограма мање угљен-диоскида емитованог у атмосферу из Обреновца или Костолца. Веома је значајно смањење количине азотних и сумпорних оксида, као и тешких метала који кроз пепелишта одлазе у земљу и воду
Блок А термоелектране „Никола Тесла” у Обреновцу (Фото Т. Јањић)

До 2030. потрошња угља у Европској унији требало би да падне за 70 одсто у односу на 2015, а нафте за 30 процената. У исто време, удео обновљивих извора у производњи енергије у ЕУ више би се него удвостручио са данашњих 32 одсто, закључак је Европске комисије на недавно одржаном самиту у Бриселу, чији је циљ постизање смањења нето емисије гасова ефекта стаклене баште за најмање 55 одсто, преноси Евроактив.

Истовремено, председник Србије Александар Вучић је поручио да ће наша земља до 2050. године бити нискоугљенично друштво што би требало да значи смањење емисије гасова стаклене баште за 13,2 одсто у односу на 2010. годину. Циљ је побољшање квалитета ваздуха.

Где је у овом часу Србија која више од 70 одсто своје електричне енергије добија из лигнита, чије поједине топлане и даље троше мазут с високим процентом сумпора?  Да ли с ценом електричне енергије која је испод производне може да говори о снабдевању домаћинстава из обновљивих извора енергије која је свакако скупља од ове коју нам продаје ЕПС, а коју сваки грађанин кроз рачун за струју сада плаћа?

Доктор Слободан Ружић, бивши помоћник министра енергетике, каже за „Политику”, да свака развијена земља користи све енергетске ресурсе којима располаже. Угаљ је наш најважнији ресурс и заједно са хидроенергијом, управо он овој земљи даје неопходан ниво сигурности. Без угља и хидроенергије одавно бисмо били енергетски зависна земља. Оно што треба урадити је избацати из употребе старе и неефикасне термоагрегате и заменити их модерним енергетски ефикасним већих инсталисаних снага. Тако може да се повећа ефикасност у производњи електричне енергије бар за 10 одсто и знатно смањи емисија угљен-диоксида.

– Угаљ и обновљиви извори енергије нису опоненти. Само је неопходно да се термоелектране модернизују и користе угаљ еколошки најодговорније могуће. Сваки киловат-сат произведен из неког обновљивог извора значи 1,8 килограма мање угљен-диоксида емитованог у атмосферу из Обреновца или Костолца. Веома је значајно смањење количине азотних и сумпорних оксида, као и тешких метала који кроз пепелишта одлазе у земљу и воду. Нехумано је и није фер према онима који живе у Обреновцу и Костолцу да се у другим крајевима земље, овде мислим пре свега на Пирот и околину, не користи ни оно мало ресурса за производњу електричне енергије који тамо постоје већ да се очекују да је увек добију из Обреновца и Костолца – категоричан је Ружић.

Према информацијама Глобал коал плент тракера, у ЕУ се гради чак 27 електрана на угаљ, па се поставља питање зашто се Србији спочитава трошење лигнита за производњу електричне енергије.

Магистар Жељко Марковић, лидер за сектор енергетике у Дилоиту, доскорашњи директор у ЕПС-у, каже да у ЕУ изградња термоелектрана на угаљ није забрањена, тако да је питање њихове изградње у ствари питање исплативости, имајући у виду да је цена електричне енергије која се производи из термоелектрана оптерећена таксама за емисију.

– Србија како није у ЕУ нема обавезу да учествује у систему трговине емисијама, али пошто смо на путу прикључења ЕУ, у тренутку примања у пуноправно чланство мораћемо да учествујемо и у овом систему, што би у садашњем тренутку подигло цене произведене електричне енергије из угља за три евроцента по киловат-часу. Србија као уговорна страна у Енергетској заједници има обавезу да у погледу термоелектрана испуни одређене услове који се тичу дозвољених емисија штетних гасова из термоелектрана – каже наш саговорник.

Уредба прописује да су прихватљиви само капацитети чије су емисије ниже од 550 грама угљен-диоксида по киловат-часу, а од јула 2025. године постојаће и додатни услов да су просечне годишње емисије мање и од 350 килограма угљен-диоксида по киловату инсталисане снаге. Имајући у виду да је тренутна емисија термоелектрана у Србији 1.200 грама угљен-диоксида по киловат-часу, видимо да су захтеви за прихватљиве капацитете изузетно строги, што такође утиче на то да се у земљама ЕУ све мање размишља о инвестирању у термоелектране, објашњава Марковић.

Уосталом, Србија у овом тренутку гради или ће у блиској будућности градити два капацитета из угља, укупне снаге 700 мегавата, који ће у технолошком погледу бити усаглашена са важећим законодавством у ЕУ у погледу емисија.

Цена струје и фосилна горива

У Министарству енергетике наглашавају да је цена струје много виша кад се производи из фосилних горива, због трошкова заштите животне средине, а и негативно утиче на животну средину и на здравље људи. Додатно, могуће је да ће земље које наставе да производе електричну енергију из угља бити суочене и са таксама које се мере стотинама милиона евра. Онда се поставља питање да ли је боље окренути се енергетској ефикасности, обновљивим изворима енергије и гасним електранама или плаћати најмање пола милијарде евра, а немати позитивне ефекте који ове инвестиције доносе. Та улагања су, нажалост, далеко већа него улагања и издвајања за зелену енергију, а нужна су. Наша улагања у чишћење ваздуха до 2030. биће скоро 1,3 милијарде евра а у тренутно актуелним пројектима око 650 милиона евра.

Коментари28
06d4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

David Ruzic
Slobodane, ukucaj na Youtube: Economics of Nuclear Reactor
Kipreos
Budućnost je u geotermalnim elektranama. Da li je izgradjena studija o takvim mogućnostima u Srbiji? U Kaliforniji, državi sa dosta sunca, ulaganja u geotermalne elektrane su u konstantnom porastu, a cena kilovata dobijenih iz tih izvora u padu.
Божа
Зашто се не позабавити и магнетним моторима Николе Тесле.
Божа
Никола Тесла је смислио решење, требало би га се покушати применити.
lala
Vetro-parkovi su najveće muljanje i pranje para. Imaju lobiste koji uporno guraju projekte koji su neefikasni, štetni i skupi. Gori nego naše guranje reka u "cevi" za mini-elektrane. Čitajte izveštaje "Zelenih" iz Nemačkog parlamenta.
Dušan
Ne verujem da su naročito štetne, ali u našim uslovima nisu naročito efikasne, čak i u Banatu i donjem Podunavlju, zbog odsustva dugotrajnih vetrova.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља