Година у којој се цео свет свет борио против болести донела је огромну зараду индустрији здравља. Више од ње је профитирао једино технолошки сектор. На нову Форбсову листу  милијардера, објављену крајем 2020, ушло је 50 фармацеутских могула из 11 земаља. Један од њих је Угур Шахин, Немац турског порекла и директор компаније „Бионтек” која је са америчким „Фајзером” развила вакцину против ковида 19, прву одобрену у Европи.

Немачки медији пишу да је светски успех Шахина (55) и његове супруге Озлем Туречи (53) мелем  за душу турској емиграцији у Немачкој, јер руши  стереотипе о необразованим турским пиљарима и кафеџијама.

Туречи и Шахин су деца турских гастарбајтера који су у Немачку дошли крајем шездесетих година. Шахин је шеф катедре за експерименталну онкологију на Универзитету у Мајнцу и један од најбољих светских истраживача на пољу персонализованих вакцина у лечењу канцера имунолошком терапијом. Рођен у Турској, а у Келн се преселио са четири године, док је његова супруга рођена у Доњој Саксонији. Упознали су се на универзитету у Хамбургу, у браку су од 2002. и имају ћерку тинејџерку. У интервјуу за „Зидојче цајтунг” рекли су да су на венчање отишли право из лабораторије, где су се и вратили после регистрације.

„Бионтек” су основали 2008. са једним аустријским онкологом како би радили на имунотерапији за канцер. Чим је ове године избила епидемија у Кини компанија из Мајнца са 1300 запослених брзо је све ресурсе преусмерила на развој вакцине. Када се Немачка први пут затворила у марту, већ су имали 20 кандидата, од којих је пет тестирано у истраживању са 500 научника. Шахин је рекао да су могли и сами да дођу до успешне вакцине, али да немају капацитете за дистрибуцију, због чега су се удружили са „Фајзером”, с којим су већ сарађивали на вакцинама против грипа.

Укупна вредност „Бионтека” износила је почетком децембра скоро 22 милијарде долара, четири пута више од вредности националног авио-превозника „Луфтхансе”, што је тријумф за компанију која је 2019. године дебитовала на америчкој берзи. Вредност акција се од тада увећала шестоструко. Шахин, генерални директор, и Туречи, главни медицински директор, ушли су на листу сто најбогатијих Немаца у јуну, када се цена акција „Бионтека” винула у небо након објављивања партнерства са „Фајзером”.  Почетком децембра, након одобрења њихове вакцине у Уједињеном Краљевству, он је ушао на Блумбергову листу 500 најбогатијих људи на свету. „Форбс” процењује његов иметак на 5,1 милијарду долара.

Њихов научни метод је пионирски, јер се не заснива на стандардном коришћењу ослабљених вируса за вакцине, већ за изазивање имунолошког одговора користи РНК вируса. Велика предност таквог приступа је у томе што омогућава производњу више од милијарду доза за само неколико месеци. Такође је безбедан, јер модификован РНК вируса може да преживи само на веома ниским температурама и брзо пропада чим у људском телу обави посао, тако да је минимална вероватноћа да нанесе штету. На сличном принципу заснива се и вакцина америчке компаније „Модерна”.

Обе вакцине баш због тог иновативног приступа изазивају неповерење грађана, али научници уверавају да је ризик минималан и да је реч о методи која много обећава. На пример, РНК се може програмирати да произведе антитела на одређене врсте канцера. Таква терапија би била значајно мање агресивна од хемиотерапије.

Шахин није ипак највише профитирао од успеха компаније коју је основао. Више од њега су зарадили Томас и Андреас Штрунгман, немачка браћа близанци који су међу првима инвестирали у „Бионтек”. Они су на скоку акција зарадили по осам милијарди долара и сада су „тешки” 12 милијарди.

Развоју вакцине против вируса корона допринео је још један емигрант. Суоснивач и председник „Модерне” је  Нубар Афејан, Јермен из Либана који се с породицом иселио за време грађанског рата у Либану, прво у Канаду, а потом у САД. Милијардер је прошле године постао и директор „Модерне”, Стефан Бансел, држављанин Француске, тренутно „тежак” 5,3 милијарде долара.

Од ранијих улагања у акције те компаније из Масачусетса профитирала су и два угледна професора: Тимоти Спрингер са Харварда (две милијарде долара) и Роберт Лангер са Масачусетског технолошког института (1,5 милијарди). На Форбсовом списку „корона милијардера” се нашао и Италијан Серђо Стеванато, већински власник компаније која производи бочице за вакцине.