недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 17.01.2021. у 21:20 Иван Цветковић
ТЕМА НЕДЕЉЕ: КАКАВ НАМ ЈЕ ФУДБАЛСКИ СЕЛЕКТОР ПОТРЕБАН

Од претераног величања до бездушног скрнављења

Дуго, врло дуго, наши селектори су случајни. Не зато што је неко од њих неспособан, неодговоран, него зато што на ту дужност буде именован онај који је у том тренутку није под уговором, који је, стицајем околности, при руци... И код нас се покушавало са странцима, и то с онима чије је име звечало на светском тржишту, али им није остало уписано златним словима у летописе нашег фудбала
Фото ЕПА ЕФЕ - Н.Т.

Да Митровић није промашио пенал против Шкота, Србија би отишла на европско првенство и не бисмо се питали ко ће бити нови селектор. Да је судија досудио пенал кад су двојица Швајцараца на Светском првенству 2018. оборила Митровића, Србија би вероватно прошла даље и другачије бисмо оценили тадашњег селектора.

Да је... Да је... У спорту не постоји проверен пут до успеха. Поготово не у фудбалу, јер је на самом попришту много више чинилаца него у другим спортским гранама, па грешка или надахнуће једнога од њих усмерава историју на сасвим другу страну.

Наша је невоља што се подајемо голом резултату и на основу њега и претерано величамо, а и бездушно скрнавимо. Оно што смо до малопре дизали у небеса испустимо да се стропошта или обрнуто.

Рак-рана нашег фудбала је што нас нужда (шахисти би рекли цугцванг) натера да повлачимо потезе. У таквим околностима никакво решење није добро. А требало би да својим далекосежним потезима припремамо терен за оно што долази.

Дуго, врло дуго, наши селектори су случајни. Не зато што је неко од њих неспособан, неодговоран, него зато што на ту дужност буде именован онај који је у том тренутку слободан, који није под уговором, који је, стицајем околности, при руци... Зависи од случаја, од тренутних околности.

Код нас се тренер не припрема да буде селектор, мада уопште није исто да се води клупски тим и репрезентација. У клубу се с играчима ради десет месеци годишње, па, ипак, ретко где буде баш онако како се желело. Репрезентативци су, све укупно, тридесетак дана заједно, па је вероватноћа да буду уиграни, а то је темељ за успех, много мања. Дакле, и рад с њима мора да буде другачији јер је селектору много мање времена на располагању.

Оно што зовемо срећа има удела у резултату, како исходу једне утакмице, тако и читавог турнира. Бразилци су 1970. на неколико месеци пре светског првенства уместо својеглавог Салдању ставили кротког Загала и заувек добили у власништво победнички пехар јер су га тада освојили трећи пут.

Шпанци су пре две године, дан уочи почетка шампионата света, сменили Лопетегија, у кога су, иначе, полагали велике наде (на 20 утакмица с њим ниједну нису изгубили) јер се сазнало да је потписао уговор с клубом (Реал), и на његово место именовали Јера, прослављеног фудбалера Реала, који је као тренер био две године помоћник у том клубу и једну сезону водио Овиједо. Испали су у осмини финала на пенале од Русије.

Немци пак не мењају селекторе преко ноћи, чак ни када потпуно подбаце. Као Лев на прошлом шампионату света или Бекенбауер на Европском првенству 1988, када су били домаћини. Штавише, њихов савез је баш и пример како се тренер припрема за селектора. Углавном на ту дужност долази онај ко је претходном био десна рука, радио с млађим селекцијама... Или је као дугогодишњи репрезентативац већ био вођа тима као Бекенбауер, кога су још тада прозвали Цар, па је и без тренерске дипломе био идеалан да настави немачки обичај.

За разлику од Немаца, Бразилци су често мењали селекторе. Али, они су нација пребогата фудбалским бисерима и, што је најважније, имају свој стил игре.

Енглези су дуго сматрали да су изнад осталог фудбалског света, а онда су, пошто имају само једну титулу (светски прваци 1966, када су и били домаћини) дошли до тога да им је потребна страна крв. Предали су свој тим у руке једном Швеђанину (Ериксон), па Италијану (Капело), али се ништа није променило.

После распада Совјетског Савеза Руси с оним што су имали нису били задовољни, па су и они за баснословне паре довели странце, и то оне с великим селекторским искуством – најпре двојицу Холанђана (Хидинк и Адвокат), па онда Италијана (Капело). Али, као што је једним другим поводом рекао Черномирдин, кад је био председник њихове владе: „Хтели смо најбоље, а испало је као и увек.”

С друге стране, Хрвати нити су доводили странце, нити су често мењали селекторе од када се Србија такмичи, а постали су најмања земља чија је репрезентација играла у финалу светског првенства. Додуше, у осмини финала и четвртфиналу су победили на пенале, а у полуфиналу на продужетке. Може да се каже да је то на срећу, али кад се има у виду да су не само били трећи на свету 1998. него да се само једном нису пласирали на светско првенство (исто је и с европским шампионатима), онда то баца друго светло на њихове домете. Међу онима који су играли на скупу најбољих репрезентација на свету су и Словенија (два пута) и Босна и Херцеговина, а Северна Македонија се пласирала на предстојећи шампионат Старог континента (једном су и Словенци били на европском првенству).

Не постоји чаробни штапић, па постављање неког раније успешног селектора не значи да ће бити остварено оно што се жели. Блажевић је с Хрватском постигао задивљујуће резултате, али с Босном и Херцеговином је имао блед учинак. Далић, који га је надмашио поставши светски вицешампион с Хрватском, пре тога није имао никакав запажен такмичарски резултат.

Увек неко може да се узме за пример, али нити је добро да се други подражава, нити да се тврдоглаво тера по своме. И код нас се покушавало са странцима, и то с онима чије је име звечало на светском тржишту, али им није остало уписано златним словима у летописе нашег фудбала.

Чудотворне формуле за остварење жеља, како наших, тако и туђих, нема. Али то не значи да треба да се препустимо вољи судбине, што се каже – шта нам бог да. Обучавајмо тренере за селекторе, створимо систем рада у коме ће подмладак служити за стварање играче за попуну сениорског тима, начин игре који се неће мењати како ко преузме репрезентацију, одредимо циљ да знамо да ли смо га остварили, да ли смо подбацили или смо га премашили и будимо стрпљиви, пружимо прилику и селекторима да уче и на својим грешкама.

У кошарци и ватерполу жеђ за медаљама гасимо са старих врела. У одбојци смо пронашли нове кладенце за то. Зашто, онда, не бисмо могли и у фудбалу?! А може да се загази и у беспуће као што је пример у рукомету и шаху и онда је повратак на прави пут неизвестан.

Коментари1
fe029
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad S.
Mislim da je pitanje "Sta Fudbalski Savez Srbije dobija sa ovakvim lancem rezultata?" Da ovo nekog stvarno zulja, situacija bi se davno popravila. Zasto Policija ne napravi forenzicku istragu finansija? Ako nema malverizacija onda je u pitanju struka. Mi imamo ugledne igrace koji bi mogli zaposesti funkcije pa da svojim podvizima inspirisu organizaciju. Ali ako postoji duboka drzava u nasem savezu onda ovakvi clanci nemaju smisla.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља