Ковид криза винула је биткоин у небеса и тренутно вреди 38.523 долара, а о популарности ове валуте која није под капом влада и централних банака, сведочи оглас Патрика Хјуза, који покушава да своја два кафића на Десетој авенији у Њујорку прода за 25 биткоина или 800 етереума, што је нешто мање од милион долара. Он сматра да га из кризе у коју је запао угоститељски бизнис због пандемије може спасити дигитални новац, јер верује да је будућност у криптовалутама и нада се да би могао ући у историју трговања криптовалутама као први човек који је кафић продао искључиво за неку дигиталну валуту.

Амерички угоститељ није једини који овако размишља, али то у Србији није могуће. Како кажу у Народној банци Србије, виртуелне валуте немају статус валуте, нити законског средства плаћања и новоусвојени Закон о дигиталној имовини у том погледу ништа није променио.

Поменутим прописом је, како објашњавају, јасно утврђено да је забрањено плаћање виртуелним валутама и другом дигиталном имовином директним преносом те имовине са потрошача на трговца. Да би потрошач могао да плаћа у виртуелним валутама неопходно је да трговац (продавац) ангажује специјализованог пружаоца услуга који се бави прихватом виртуелних валута, са дозволом Народне банке Србије, а он преноси трговцу искључиво динаре а не виртуелне валуте, с обзиром на то да су правна лица и предузетници дужни да послују преко рачуна у динарима.

Интересовање грађана за купопродају и коришћење биткоина нагло је порасло широм света, па и у Србији. Европска централна банка и Народна банка Србије упозоравају да треба опрезан приликом трговања дигиталним новцем, јер је вредност биткоина и других виртуелних валута веома променљива и то кретање није могуће предвидети. Тако велике осцилације могу да проузрокују и велике финансијске губитке грађанима.

Вредност биткоина расте, а у првој седмици јануара је први пут досегла више од 40.000 америчких долара, удвостручивши се за мање од месец дана. Са почетних од око 5.000 долара у марту 2020, откако је пандемија први пут проглашена, вредност биткоина је скочила за више од 700 одсто,.

Повећана потражња институционалних, корпоративних и недавно малопродајних инвеститора за дигиталним валутама погурала је пораст биткоина на самом почетку 2021. године. Потражњу је повећала могућност брзог прихода у свету у којем тренутно владају ниски приноси и негативне каматне стопе, пише агенција Ројтерс.

О променљивој вредности ове валуте пише и британски „Гардијан” подсећајући да је биткоин почетком 2017. вредео испод 1.000 долара да би се у року од 12 месеци приближио вредности од 20.000 долара, а затим пао на око 3.000 долара у року од неколико седмица почетком 2018. године. Тада га је већина популарних инвеститора, централних банкара и финансијера отписала као опасан, анониман инструмент за преваранте и терористе.

Кристин Лагард, председница Европске централне банке, позвала је пре неколико дана на глобално регулисање трговања биткоином. Навела је да се ова дигитална валута у неким случајевима користи за активности прања новца и да је потребно затворити све „рупе” у регулативи, преноси Ројтерс.

– Биткоин је високошпекулативна имовина која се користи за извесне чудне послове и потпуно неприхватљиве активности прања новца – рекла је Лагардова.

Сектор криптовалута је и даље углавном под врло лабавим надзором или нерегулисан, мада постоје глобални стандарди у областима као што је спречавање прања новца.

Србија је управо уочи Нове године добила Закон о дигиталној имовини, којим се уређује пословање људи који обављају послове с дигиталном имовином, али циљ његовог доношења није промовисање улагања у виртуелне валуте, већ искључиво уређење области што је знатно шира од ових валута и до сада није била правно уређена.

– На оне који послују с виртуелним валутама у  Србији од априла 2018. примењују се прописи о спречавању прања новца и финансирања тероризма (уведена је обавеза идентификације сваког лица које замењује виртуелне валуте за новчана средства и обрнуто, било да се та замена обавља преко аутоматских физичких уређаја или преко домаћих платформи). Али остали аспекти пословања тих лица до доношења Закона нису били уређени као што су обавеза лиценцирања, капитални захтеви, фит анд пропер захтеви, организациони, кадровски и технички захтеви, надзор над пословањем – кажу за „Политику” у Народној банци Србије.

Како објашњавају, овим законом се пословање с дигиталном имовином у потпуности уређује и подводи под законске оквире, у складу са иновираним међународним стандардима у области борбе против прања новца и финансирања тероризма.

Самим тим, грађани и привреда који обављају трансакције с дигиталном имовином имају подстицај да то раде преко домаћих лиценцираних пружалаца услуга у вези с дигиталном имовином, будући да ће они бити у обавези да осигурају услове за сигурно и стабилно пословање и заштиту новчаних средстава својих корисника, а обезбедиће се и надзор над њиховим пословањем, уз могућност изрицања административних мера и казни за кршење одредаба овог закона и прописа донетих на основу њега.

– Имајући у виду осцилације вредности дигиталне имовине, банке и друге финансијске институције под надзором Народне банке Србије не могу у свом капиталу или имовини да имају криптовалуте, што јасно говори да не постоје никакви ризици у вези са евентуалним негативним утицајима по финансијски систем – кажу у централној банци.