четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 17.01.2021. у 11:44 Мирјана Сретеновић

Искорак древне Кине до модерног џина

Свет се и данас с неверицом пита како је могуће тај темпо скоковитог економског развоја држати у тако дугом континуитету, каже Јагош Ђуретић, добитник државне књижевне награде Кине
Јагош Ђуретић (Фото лична архива)

Јагош Ђуретић, директор и главни уредник издавачке куће „Албатрос плус”, добитник је специјалне државне књижевне награде Кине, највећег националног признања које се додељује заслужним културним делатницима широм света који су дали изванредни допринос представљању савремене Кине, промовисали њене књиге и културна добра широм света. Ово је други пут да државно признање Кине добије издавач из Србије; 2014. оно је припало Владиславу Бајцу, директору „Геопоетике”.

Награда се додељује од 2005. и до сада је награђено 138 културних радника из 53 земље. Овогодишње признање припало је и прегаоцима из Аргентине, Русије, Велике Британије, САД, Израела, Либана...

Јагош Ђуретић за наш лист наглашава да генерације које су интелектуално сазревале у другој половини 20. века нису ништа битно знале нити су могле да сазнају из школских програма и информативних гласила о кинеском друштву.

‒ Свакодневно смо обавештавани о Мао Цедунговим борбама за учвршћивање комунистичке власти и његовом амбициозном укључивању у муњевиту револуционарну измену света по лењинистичко-стањинистичком рецепту, који је у СССР-у напунио сибирске логоре, а Кину одвео у нешто хуманију културну револуцију. Друштвени историјски обрт извршен је тек реформама које је подстакао Денг Сјао Пинг крајем 70-их година прошлог века, које су дале шансу цивилизацијским наталоженим и практицистички обдареном кинеском човеку. Свет се и данас с неверицом пита како је могуће тај темпо безпримерног, скоковитог економског развоја држати у тако дугом континуитету ‒ каже Јагош Ђуретић.

Иако је културолошка игноранција, не само Кине и него и читавог југоистока планете, како додаје, кулминирала колонијалним освајањима западних земаља, посебно Енглеске у последњим вековима, она има и дужу традицију, па је, каже наш саговорник, у том погледу посебно импресиван случај славног Фрaнсиса Беjкона који је нагласио да је Запад револуционарни напредак оствaрио проналаском штампе, барута и компаса, не знајући да су они вековима у Кини били њен властити изум.

‒ Будући да сам грађанин народа који припада западној цивилизацији, као и многи други српски интелектуалци, морао да схватим да је кинеска цивилизација велика, чак са најдужим активним континуитетом у историји људског рода, која снажно утиче на све облике токова модерних збивања, одлучујућих за судбину света, било је сасвим природно да се придружим онима који, свако на свој начин, учествују у приближавању наша два народа ‒ наводи Ђуретић.

С том идејом је прву књигу „Антологија модерне кинеске поезије” у преводу Радосава Пушића, објавио 1994. као директор ИП „Филип Вишњић” да би због ратних околности планове касније остварио. Регистровао је ИП „Албатрос плус” 2008. и убрзо су му се придружили Света Стојановић, Слободан Дивјак и Јово Цвјетковић.

‒ Ова догађања су се временски подударила и са све већим интересом Кине да се и културолшки представи свету са обновљеном снагом, те се „Кратка историја Кине” у нашем издању појавила 2014. уз финансијску помоћ Кине. Следила је едиција у осам књига „Савремена Кина”, едиција од 10 књига „Кинеска култура”, као и читав низ књига из економије, посебних кључних културолошких аспеката, да би након трогодишње тимске припреме изашло и четворотомно дело „Историја кинеске цивилизације”. Тада смо се окренули романима: Ју Хуа „Плач на киши”, Хуо Да „Муслиманска погребна церемонија”, Лу Јао „Обичан свет”, „Књига песамa” која је попут кинеске Библије ‒ истиче Ђуретић.

Тек оваквим литерарно снажним заокруживањем, каже, постаје видљива величина искорака древне Кине до модерног џина.

‒ Објавили смо и књигу којој смо дали свој наслов „Америка, Кина и судбина света” из пера највећег стратега америчке спољне политике Збигњева Бжежинског, који је са скривеном горчином констатовао да ће Кина до 2025. постати највећа економска сила света и окончати америчку доминацију, те се то мора спречити макар се и њему омрзнута Русија морала „пребацити” на Запад. Кина је остварила такав економски напредак прихватајући компетативни принцип на слободном робном светском тржишту на чему је Запад инсистирао као на својој светињи. Али чим је Кина, следећи тај принцип почела да побеђује и престиже друге одмах је настао проблем како обуздати то економско чудовиште чак и по цену порицања и својих либералних светиња. То само значи да ће у процесу глобализације на принципу светиње слободног тржишта у свеопштој светској утрци бити уништени сви природни ресурси, у које треба, пре свега, убројити и човека који, обузет том утрком, углавном себе ту не види и не убраја. Логика слободног тржишта не дозвољава никоме да појединачно стане, а о сагласности воља, што је једини спас, не види се како ће да дође ‒ каже наш саговорник, и закључује:

‒ Неугасива људска воља за моћ чини се већ је до критичне границе потрошила вековима увећавану људску духовност из које једино може да се изроди ум који је у стању да обухвати суштину, да укаже на спасоносно решење за свет који под данашњим околностма може једино и да функционише као целина ‒ али каква? Пишући о филозофији светског мира, која је инспирисала повељу УН, Кант није веровао у могућност функционисања државе на принципима слободе и суверености јединствене државе света, а данашњи мир се одржава на сталном обнављању страха који непрекидно производе произвођачи и носиоци моћи, посебно технолошки. Ниједан од светских мислилаца не верује у одрживост таквог мира, посебно Наом Чомски.

Коментари6
f1c14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dan Dusan Milicevic
Prije 50 godina Kina je bila na repu ekonomskog razvoja jer je bila stalno pod udarom Velike Britanije i njene imprijalne gladi. Kad se okrenula sebi , bilo kakav ekonoski pomak je u brojkama izgledao nevjerovatan jer nisu mnogo imali. Za pedeset godina Svijet je svjedocio o narastanju Kine sa 500 miliona stanovnika na 1.5 milijardi stanovnika tj dobili smo tri Kine koje su u stanju da proizvedu mnogo vise nego drugi. Veliko uspjeh Kine je da su njeni stanovnici sada pobijedili glad!!!
Radmila Mišić
Naslovna strana "Špigla" iz oktobra 2000. kaže "Džin više nije gladan"-nisu stanovnici Kine SADA već pre 20 godina pobedili glad. A uspon KIne je posledica njene pametne politike, treba proučiti kako je to izvela i šta se može primeniti. A posebno se treba ugledati na poboljšanja infrastrukture koja sprovodi Kina (pošumljavanje, izgradnja brana i kanala, železnički transport) i na čuvanje kulturne tradicije.
nikola andric
U evropskoj zajednici je bilo medusobnih ''óptuzbi'' vezanih za takozvani mentalitet naroda. U tom kontekstu je opste poznato uporejenje ''severa'' u Juga Evrope. Ako je ta teza smislena onda je opravdano razmisljati i o ''kineskom mentalitu'' vezanom za kineske prilike i kulturu. Kineski fabricki radnici su mahom sa sela navikli na ''teske fizicke uslove'' egzistencije. ''Vredni radnici'' ne padaju s neba. Bezplatna zdravstvena briga i obrazovanje su dodatni uzroci kineskog uspeha.
Boris
"културолошка игноранција", "Свет се и данас с неверицом пита". Kina je civilizacija hiljadama godina stara i postoji u kontinuitetu. Ovde se predstavlja kako nesto novo i cudno. Zasto bi bilo cudno da se Kina razvija konstantno? Kinezi su otkrili barut, papir i kompas vijekovima prije Zapada. Nikada nisu imali crne robove, pokretali svjetske ratove, istrebljivali kontinente, bacali atomske bombe.
kontra proces
Realnost je ipak da je Amerika napravila Kinom to sto je danas ne politika komunista Kine koji su samo identifikovali zelju Amerike da pravi jeftino u Kini. Tramp je zapoceo obrnuti proces tokom svog prvog mandata a u drugom ce ga zavrsiti.
Bosco Prica
Kontra Process: ti si zaboravio da na zapadu kompanije moraju da rastu iz godine u godinu. isto tako si zaboravio sta znaci Milijarda i dvesta miliona potrosaca i vrednih radnika koje je kina mogla da ponudi zapadu. Isto zaboravljas da Kina ima delove sveta gde su kinezi vecina a zive i rade u kapitalimu. Ti ljudi, iz Singapura, Tajvana, Hong Konga, su bili zaposljavani u Kini kao direktori mnogih organizacija. Cim se Kina otvorila svaki veliki biznis je zeleo da se instalira tamo zbog Trzista.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља