Уплашени да би и сами могли да доживе судбину Доналда Трампа на „Твитеру” и „Фејсбуку”, лидери појединих земаља су започели кампању да спрече оно што сматрају недопустивом цензуром технолошких компанија.

Председник Мексика, Андрес Мануел Лопес Обрадор, најавио је да ће то питање покренути на првом следећег самиту Г20 како би се формирао заједнички фронт против „свемоћних компанија” које по његовом мишљењу спроводе неку врсту шпанске инквизиције шта сме да се каже на интернету.

„Друштвене мреже не би смеле да се користе за подстицање насиља, али то не сме да буде изговор за одузимање слободе говора”, рекао је Лопез Обрадор а преноси АП. Мексички председник сматра да су друштвене мреже „благословене”  јер су му омогућиле да допре до бирача, док су га традиционални медији блокирали. Његов министар спољних послова Марсело Ебрард каже да су већ ступили у контакт са колегама из Француске, Немачке, ЕУ, Африке, Латинске Америке и Азије који слично размишљају о слободи говора на интернету.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је међу онима који су јавно критиковали суспензију Трампа са „Твитера”, рекавши да је „проблематично” да директори приватних компанија некоме ускраћују приступ на основу правила која нису дефинисана законом. Премијер Пољске Матеуш Моравјецки предложио је да се на нивоу ЕУ усвоје прописи за „Фејсбук”, „Твитер” и „Инстаграм”, рекавши да власници гигантских корпорација не би требало да одлучују који ставови су исправни, а који нису.

„Цензура слободе говора, домен тоталитарних и ауторитарних режима, сада се враћа у облику нових комерцијалних механизама борбе против другачијег мишљења”, написао је ове седмице на „Фејсбуку”.

Према писању „Гардијана”, пољска влада спрема се да новим законом заштити од цензуре све објаве које не крше постојеће пољске законе. Државни секретар у министарству правде, Себастјан Калета, рекао је да је одлука „Фејсбука” о суспензији Трампа лицемерна, политички мотивисана и да представља цензуру.

Он је нагласио да ће стране платформе морати да поштују нови закон који ће забранити уклањање садржаја који не крши пољске законе. Корисници би имали право да се жале суду на одлуке друштвених мрежа, а он би у року од седам донео пресуду које би компаније морале да поштују.

Невладина пољска организација Паноптикон каже да је предложени закон оно за шта се бори цивилно друштво, против арбитрарне цезуре технолошких компанија, мада је јасно да је у основи пољске иницијативе идеолошка борба владајуће странке да одбрани ставове деснице и екстремне деснице.

Владајућа странка Права и правде, идеолошки блиска Трампу по многим питањима, и сама је последњих година оптуживана за покушаје ограничавања слободе говора. Неки од њених чланова стално објављују ставове против ЛГБТ заједнице и миграната.

Истовремено, владини званичници се већ дуго жале да су десничари у Пољској и другим земљама жртве либерално оријентисаних америчких технолошких џинова. Једном посланику странке Конфедерација, који је имао 780.000 пратилаца, затворен је налог у новембру због вишеструког кршења стандарда заједнице. Он је оптужио „Фејсбук” да га воде „фашисти и бољшевици”.

Моравјецки је позвао ЕУ да уведе сличне прописе. Представник Европске комисије је ове седмице рекао да више није прихватљиво да платформе саме доносе важне одлуке без надзора, без одговорности и без било каквог дијалога и транспарентности.

Правник Дејвид Кеј, некадашњи стручњак УН за слободу изражавања, каже за „Њујорк тајмс” да забрана Трампа отвара тешка питања о моћи америчких компанија и да ли је постављен нови стандард који најављује агресивнију контролу политичког говора у свету.

Активисти из других земаља искористили су ову прилику да још једном апелују на „Фејсбук” и „Твитер” да „почисте” мреже и код њих. У Шри Ланки и Мјанмару се жале да „Фејсбук” не уклања објаве које су допринеле насиљу.

У Индији су активисти тражили брисање антимуслиманских објава политичара. Филипински председник Родриго Дутерте на „Фејсбуку” стално напада новинаре и критичаре. У Етиопији су разне групе молиле друштвене мреже да блокирају говор мржње након међуетничког насиља у којем су страдале стотине људи. Сви они сада позивају „Фејсбук” и „Твитер” да равноправно у свету предузму акције против подстицања насиља, посебно у малим земљама у којима те платформе доминирају у комуникацији.