субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 17.01.2021. у 18:00 Владимир Вулетић
ПОГЛЕДИ

Фигура Стефана Немање

Он се не дотиче ниједне од српских подела – ни династичких ни идеолошких ни политичких. Напротив, реч је о утемељивачу најзначајније српске средњовековне династије иза које остају неспорни материјални трагови

Полемике у вези са постављањем споменика уобичајена су појава у нашој (и не само нашој)  култури. Недавно постављени споменици Бориславу Пекићу на Цветном тргу и патријарху Павлу у Ташмајданском парку изазвали су жучне расправе и оспоравања, мада се изречених аргумента про ет контра данас мало ко и сећа. Чак и споменици који су временом постали симболи Београда као што је споменик Кнезу Михаилу на Тргу републике и, посебно, Победник на Калемегдану, у време постављања били су предмет, из данашње перспективе, бизарних оспоравања. Неки су оспоравали нагост фигуре Победника, други очигледан антички узор и одсуство националних елемената, а одређеним круговима сметало је чак и етничко порекло аутора.

Не чуди, дакле, да и постављање споменика Стефану Немањи на Савском тргу није прошло без оспоравања. Летимичан осврт на критике открива неколико праваца напада. Најраспрострањеније су примедбе које се односе се на цену споменика којима се доводи у питање било висина и недовољна видљивост трошкова, било сврха утрошеног новца. У оба случаја реч је о аргументима који се уобичајено користе у дневнополитичкој утакмици. У строгом смислу речи, оне се, међутим, не тичу самог споменика јер би се, на исти начин, могла доводити у питање било каква градња и оспоравати било који јавни посао.

Правац критике за који се чини да је више у вези са самим спомеником могао би се назвати естетско-урбанистички. Укратко, храбрији критичари оспоравају уметничку вредност споменика, а поред тога указује се да својим димензијама нарушава наводни урбанистички склад тог дела града. Сада када је постављен, добар део тих критика је изгубио на уверљивости. Заправо посматран у широј перспективи споменик не нарушава  колорит стилова којима може да се похвали само више пута рушени и обнављани град. Извесно је да ће се о томе и даље полемисати, као што је  уосталом извесно и да ће те полемике остати у круговима еснафа без већег утицаја и значаја за јавност.

Озбиљнија критика морала би да се издигне изнад финансијског и естетско-урбанистичког – а заправо, када се извуку поенте, дневнополитичког нивоа. Морала би, другим речима, да препозна и оспори културно-политички и идентитетски смисао коју овај споменик има. У већини случајева критичари кажу: нисам против изградње споменика, али… И као да се у томе „али” оспорава смисао онога за шта наводно јесу, а наглашава оно што је мање битно. Као и свему, и овом споменику се могу наћи замерке, „али” оно што је важније је чињеница да се појавио.

Као што Андрић на једном месту каже: „Нема случајних грађевина, издвојених из људског друштва у коме су никле и његових потреба, жеља и схватања …” У том смислу ни споменик Стефану Немањи није случајна грађевина већ представља израз жеља и схватања данашњег српског друштва.

У поплави свеколиких написа чини се да су једино – свако на свој начин, али подједнако отворено – Слободан Антонић и Јелена Ђуреиновић истакли значење и импликације које прате подизање овог споменика. За Антонића однос према споменику представља вододелницу између, с једне стране, (југословенске) аутоколонијалне културне елите и, с друге стране, национално освешћеног народа. За Ђуреиновићеву, иза маске националне величине коју би требало да представља, споменик прикрива националну срамоту која се могла ублажити да је уместо њега подигнута спомен-костурница албанским жртвама из деведесетих година прошлог века.

Ма колико супротстављена и несравњива, оба гледишта причу о споменику повезују са сукобима – било културним, било националним. Чини се, међутим, да смисао и сврху овог споменика, треба тражити управо у превазилажењу подела и сукоба.

У том смислу споменик представља израз већински присутне, али недовољно артикулисане тежње да се учврсти и ојача српски национални идентитет. Попут других народа који су из Југославије изашли у државним границама, и у Србији постоји специфичан, али општи проблем (поновне) изградње националног идентитета. И док се у другим државама национални идентитет и хомогенизација граде на замишљеном отпору према замишљеној српској хегемонији, а у случају Северне Македоније на, од суседа оспораваном, трагању за коренима у античком добу, Србија поново, (али видеће се, суштински различито) у први план истиче своју неспорну средњовековну баштину.

Стефан Немања у том погледу представља идеалну фигуру. Он се не дотиче ниједне од српских подела – ни династичких ни идеолошких ни политичких. Напротив, реч је о утемељивачу најзначајније српске средњовековне династије иза које остају неспорни материјални трагови. Истовремено, његов лик и дело не могу се повезати са хегемонистичким и освајачким претензијама какве су имали други важни средњовековни и модерни српски владари. У том смислу изградња обновљеног националног идентитета битно се разликује од деветнаестовековног национализма који је афирмисао и истовремено се градио на Косовском миту и Душановом царству.

Ако споменик у народу пробуди емоцију, а лик Стефана Немање у нашој култури буде препознат као симбол градитељства, дипломатске умешности, националног уједињена и патриотизма, онда ће све остало, о чему се сада полемише, бити мање важно.

Професор на Филозофском факултету у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
4f6ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мали Ђокица
Ако се крије колико кошта значи да није све чисто. Ако се гради после 8 векова могао је да сачека још 8 година док се не реотворе бар 8.000 фабрика. Сада се дичити национализмом и арчити милијарде (колоико, сви их крију као змија ноге) је као када би јео кавијар у земуници.
Bakunjin
Dosadnog li čoveka...
zoran stokic
Nemanjići nisu izabrali Evropu gradova i to je to! U 13 veku je nastala Evropa gradova (namesto sela) - privredno i intelektualno žarište - uspon znanja; gradske škole i fakuteti - preko 60% dece je prošlo kroz te škole (u Remsu i devojčice). Novi verski redovi u gradovima potpuno su izmenili samo hrišćanstvo - težište je bilo na znanju na "dve istine". Gradovi preuzimaju ideje Aristotela da ono što određuje grad nisu zidine već ljudi koji u njima žive šta znaju da urade, kako su vaspitani, novi
сивошевић
из које је књиге овај бисер извађен? Европа градова. ма хајде.. сутра ће бити Европа села прекосутра улица
Rada Novi Sad
Lepo ste rekli profesore-Izraz većinski prisutne,ali nedovoljno artikulisane težnje da se učvrsti i ojača srpski nacionalni identitet. Čestitam idejnom tvorcu za izbor ličnosti.Pravi,savršen izvor. Imao je na umu da nam je kao narodu,pokidanom i pocepanom,potrebno obnavljanje i povezivanje.Sve čestitke umetniku,ali i izboru mesta. Slažem se sa g-sn Antonićem.Verujem da smo se u dovoljnoj meri oslobodili jugo-balasta.
Dusan
Apsolutno se slazem sa profesorovim stavom, ljudi su stavili ''plave naocare'' i sve im je plavo oko njih. Kritike nisu konstruktivne i kritikom spomenika ili nekog rekonstruisanog trga relativizuju stvarne greske i mane ovog rezima. A odredjeni... pomenuti u ovom tekstu u bilo kojoj susednoj (balkanskoj) drzavi bi bili izopsteni iz drustva s' takvim komentarima...al sad ne bih o tome.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља