Привреда ће добити нову помоћ до Сретења, а укупна вредност пакета подршке привреди и грађанима биће већа од милијарду евра, најавио је председник Србије Александар Вучић. Дакле, на новчану подршку, која би трајала до пролећа, опет могу да рачунају све компаније. Радници ће зиму прегурати без отказа, а свим пунолетним грађанима могло би током године опет да „капне” нешто новца. Колико, не зна се, али ће бити мање од 100 евра.

Вучић је рекао да ће привреду највероватније помоћи у виду исплате два или три пута по пола минималца за 1.052.000 радника (колико је до сада примало ову помоћ). Најавио је и секторску помоћ за туризам, хотелијере, туристичке агенције, водиче, за аутобуске превознике, са још пола минималца. Председник Србије је рекао да ће држава настојати да додатно помогне и пензионерима. Симболично би до марта требало да добију пакете са витаминима Ц, Д и цинком.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца, каже да је ово нешто што се могло очекивати и треба похвалити опредељење државе да помогне привреди. Држава мора да појача и конкретизује помоћ одређеним социјалним категоријама, али давање из хеликоптера свим грађанима не би смело да се понови јер је то расипање новца.

Када је реч о помоћи привреди он каже да не треба помагати свима на исти начин у одређеној  привредној грани. До сада се показало да је велика разлика у помоћи  потребној хотелу који се налази у великом граду у односу на хотел у туристичком центру. Држава, каже, треба да буде селективна и да преко Пореске управе види пословање фирми и помогне онима који су у кризи и мимо своје кривице не могу да остваре промет. Уколико не може да се направи равнотежа трошкова и прихода фирме онда не вреди одлагање плаћања пореза, уверава наш саговорник.

– Кредити за ликвидност за које је гарантовала држава су помогли и помагаће и даље онима који су добростојећи. У Србији послује око 400.000 привредних субјеката и велики број њих, без обзира на гарантну шему, не могу да дођу до тих кредита зато што немају довољну солвентност. С привредницима који су у тежој ситуацији а већ имају кредите пословне банке неће да улазе у ризичан посао зато што су и саме у опасности да ће их држава да их казни и касније их сама оглоби. Не сме ризичност кредита да дође на ниво од 25 одсто износа, јер се у том случају укида гаранција државе, будући да она не гарантује 100 одсто. Држава је прошле године дала две милијарде евра кроз гаранције банкама и то још није искоришћено. Одобрено је нешто више од 15.000 таквих кредита – објашњава Атанцковић.

Нова кредитна гарантна шема која се договара са америчком Развојном финансијском корпорацијом ДФЦ требало би да заживи почетком ове године. Министар финансија је најављивао да ће издејствовати повољне услове за наше привреднике, а ДФЦ ће у највећем обиму бити гарант кредита узетих код банака у Србији. У досадашњој гарантној шеми, гарант враћања тих кредита, уколико би дошло до проблема у отплати, била је држава. Кредити за ликвидност у оквиру гарантне шеме одобравају се на рок до три године укључујући грејс период од девет до 12 месеци, са годишњом  каматом од 3,2 одсто за кредите у динарима и  око 2,5 одсто у еврима.

Милорад Филиповић, професор Економског факултета, каже да му најављени пакет помоћи баш лепо звучи само што не делује реално. Када се све сабере, то би било нешто што у потпуности превазилази наше могућности.

– Чим председник о томе говори, то показује да постоји увереност да ће криза мало дуже потрајати него што смо се сви надали. То значи бар до половине, ако не и до краја текуће године и због тога се намеће поновно укључивање државе и решавање проблема који су виша сила. Мислим да држава заиста мора да се укључи, али та помоћ мора да буде сужена. Многа предузећа су прошле године по инерцији користила помоћ, без обзира на то што им није била толико неопходна – каже Филиповић.

Према његовим речима то јасно показује да би овог пута државна помоћ требало да буде провучена кроз дебеле филтере и левак и да не иде широко свима, већ да се новац даје само где је неопходно да би се одржала активност и да не би дошло до гашења предузећа.

– Апсолутно сам против помоћи грађанима. Показало се да давање 100 евра у јуну није имало превелике ефекте и није богзна колико повећана потрошња домаће робе. Чини ми се да би боље било тај контигент пара који је намењен за грађанство усмерити ка социјалним категоријама. Наш буџет је постављен као пренапрегнути бетон и питање да ли ће остварити основне претпоставке о расту од шест одсто. Нисам сигуран да је у буџету планирано тих милијарду евра који се најављују као нова помоћ привреди и грађанству. Једино може да дође ванредни приход од приватизације или ново задуживање –- закључује Филиповић.