Вечерас се дочекује Нова година по старом јулијанском календару кога се, осим Српске православне цркве, придржавају и Руска, Грузијска, Украјинска, Јерменска и Коптска црква. Време се по старом календару мери и на Светој Гори.
У православним храмовима ових цркава вечерас је празнично бдење, молебан који се служи на крају сваке године, којим се верници захваљују Богу на свему што им је подарио и моле за добро у наредној години.
У православним домовима обичај је да се вечерас се не спава, током ноћи служи се врућа ракија, кувано вино и крофне. У једну крофну се ставља златник или новчић, а по народном веровању онај ко пронађе златник имаће успешну годину.
У нашем народу Јулијанска нова година чешће се назива Српска нова година, али и Мали Божић, јер се на тај дан завршавају божићне свечаности.
Вечерас, уочи празника породица је на окупу, трпеза је богата, а слави се целе ноћи.
У време комунистичке владавине у Србији је прослава Српске нове године потискивана а они који су је славили оптуживани су за национализам и распиривање националне нетрпељивости. Партија је строго водила рачуна да се у домовима светла обавезно гасе пре поноћи.
У протекле две деценије прослава Српске нове године, поготово у Београду, постала је туристички бренд па су бројни туристи долазили и са Београђанима на концертима и уз ватромет испред Храма Светог Саве, прослављали Нову годину.
Због пандемије, ове године нема организованих дочека Српске нове године.
Славиће се скромније, без масовних окупљања, у кругу породице, уз јело и пиће.
