субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 16.01.2021. у 18:00 Др Зоран Миливојевић

Година наслеђеног вируса

Тензијама доприноси и историјска истина да велики по правилу у кризним временима сопствене тешкоће настоје да „извезу” и поделе како би лакше амортизовали унутрашње политичке, економске и ине проблеме
(Фото Pixabay)

Ако је 2020.. била година вируса корона, онда ће 2021. бити година његове заоставштине због последица које је произвео. Медицина најављује извесност продуженог трајања и деловања непобеђеног вируса корона чиме је социолошко-психолошки, морални и етички контекст живљења и понашања у свету већ делом трасиран, као наставак новог начина живота који је у години за нама наметнуо управо вирус корона.

На глобалном плану оним што оставља вирус корона је већ трасирао пут за свој утицај бар у 2021, ако не и за касније. Поред здравља и нормалног живота произвео је последице глобалног карактера и садржаја на економском и политичком плану уз неизбежно учешће кључних играча данашњице. Оставио је светску економију у очајном стању. Са изузетком Кине и пар малих богатих, сви остали у свету су у минусу. Већ се озбиљно искључује могућност да на крају 2021. глобална економија достигне стање пре вируса корона. Довољан је то знак да ће се на економском и економско-социјалном плану живети у условима санирања последица вируса корона из 2020. Дакле, даље ће јачати механизми који гарантују какву-такву социјалну сигурност и одрживи развој у било ком обиму. Значи рашће логично значај и улога држава и државног интервенционизма који су се управо у години короне афирмисали као једино ефикасни отпор економском краху. Опстаће наравно и протекционизам у одговарајућем обиму.

Продужено трајање економске кризе и њених последица објективно јача глобални ривалитет и ствара амбијент за додатне политичке изазове и тензије са глобалним значењем. Трансатлантска заједница на крилима победе демократе Бајдена у САД, заслугом и короне, јасно у приоритете ставља борбу за обнову кохезије и акционе способности ради реализације геостратешких циљева који треба да обнове пољуљану и учине и надаље неспорном њену идеолошко-политичку глобалну супрематију. Кина и Русија, као главни ривали, већ су идентификоване, а свет је дефинитивно мултиполаран, тако да су глобалне тензије неизбежне. Наставак примене методологије санкција и политичких притисака, истицања „обуздавања”, термина „робусно” и „недемократски режими” у први план, већ  најављују платформе наступа према ривалима. Истовремено за ривале успешно парирање значи потврду глобалног политичког кредибилитета и легализацију новог мултиполарног поретка. Поред тога тензијама доприноси и историјска истина да велики по правилу у кризним временима сопствене тешкоће настоје да „извезу” и поделе како би лакше амортизовали унутрашње политичке, економске и ине проблеме. Уводну фазу већ пратимо кроз политизацију вакцине – оружја у борби за сузбијање и могућу елиминацију вируса, али које постаје  инструмент и за глобално економско-политичко надметање. Већ је видљиво да се преко израде, пласмана, употребе вакцине одвија и борба за реафирмацију западне научно-технолошке и идеолошко-политичке супрематије са једне и за потврду вредности, кредибилности и успеха ривала Кине и Русије са друге стране. Валидност  медицинских и фармаколошких достигнућа и потенцијала, могући „ковид пасоши” и нови режими кретања, пратећи су елементи ове битке за глобални престиж и доминацију на овим основама.

А тек следи оно што ће бити садржај најављених „обуздавања” и „робусности”, предвиђено за неуралгичне тачке у контексту глобалног геостратешког надметања: БИ, Залив, Африка, Централна Азија, Пацифик, Арктик и др. За нас је кључно да ли је „западни Балкан” у овом контексту неуралгична тачка. Мада у трансатлантској заједници САД имају друге приоритете (унутрашњи економски и политички изазови, глобално ривалство са Кином и Русијом и др.), за ЕУ је западни Балкан (ЗБ) свакако стратешки приоритет: обухватом ЗБ ЕУ враћа кредибилитет и елементе „стратешке аутономије”, обезбеђује кохезију и са повратком на глобалну сцену акциону способност, уз европски допринос глобалном сучељавању и обнови западне супрематије (ширење НАТО-а, обуздавање Русије, контрола продора Кине). Ту су наравно и интереси превасходно Русије и делом Кине за ЗБ у контексту глобалног сучељавања. Низ порука у последње време из западних центара о потреби решавања „заосталих послова (КиМ и БиХ)” ради коначног укључења у трансатлантску заједницу, указују да неизбежно следи нова динамика и појачан садржај наступа из тих центара према ЗБ са већ познатим геополитичким циљевима. Управо на бази економско-политичке заоставштине вируса корона, политички и економски инструменти у новој улози биће кључни како је то недавно у Конгресу САД госпођа Олбрајт пророчански јасно подвукла на крају свог сведочења о стању и перспективама западног Балкана. Најаве „робусних” решења,  спречавање утицаја „недемократских режима” и слично. Истовремено најбоље илуструју правце и садржаје могућих наступа према овим просторима који нас сасвим извесно очекују.

Дипломата

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари0
1c467
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља