недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 12.01.2021. у 20:00 Јована Рабреновић

Банке у Србији неће наплаћивати чување пара

У Словенији постоји велика вероватноћа да ће се у увести накнаде за чување новца што је пре неколико дана потврдио и Блаж Бродњак, први човек словеначке НЛБ која је недавно купила Комерцијалну банку
(Фото Д. Јевремовић)

У многим европским земљама камате на штедњу односно депозите су у минусу тако да грађани и привреда банкама плаћају то што држе новац код њих. То код нас још није случај иако су камате на штедњу и овде ниске. У Словенији, на пример, постоји велика вероватноћа да ће се у увести накнаде за чување новца што је пре неколико дана потврдио и Блаж Бродњак, први човек словеначке НЛБ.

Он је изјавио за тамошње медије да ће се то вероватно уводити постепено за готовинске депозите веће од 100.000 евра. НЛБ не намерава да их уводи за ниже износе. Разлог је то што су, после затварања, повећани депозити „јер људи немају где да потроше новац и полажу га у банке“.

За нас ова вест не би била битна да НЛБ није постала власник домаће државне Комерцијалне банке у којој је баш зато положен и највећи износ штедње од преко две милијарде евра грађана. Да ли је такав сценарио могућ код нас?

Тешко. Мало је вероватно да би се НЛБ, одмах након куповине, одлучила на такав непопуларан потез. А и кад би то урадила било би погођено 8.736 улога грађана чија је висина већа од 100.000 евра. То је 0,2 одсто укупног броја штедних партија.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да не верује да ће у догледно време банке у Србији наплаћивати накнаду за чување новца ако ни због чега другог онда из психолошких разлога, јер ризикују да изгубе депоненте.

– Времена су таква и камате су ниске. Када се смањи потрошња повећава се штедња. Зато су банке преликвидне и имају новац који им реално и не треба. У случају динарске штедње далеко смо од сценарија да банке наплаћују лежарину за новац како се то код нас каже, јер је референтна камата НБС један одсто, значи није негативна. Што се тиче девиза знам да многе банке већ сада наплаћују камату од 0,05 одсто на текући рачун у еврима, а са тог износа лако је отићи у негативну зону – сматра Грубишић.

А шта кажу у Народној банци?

Не споре да су банке у вођењу пословне политике у значајној мери изложене кретањима на светском финансијском тржишту, а посебно мерама монетарне политике Европске централне банке, укључујући и негативне основне каматне стопе.

– И поред тога, НБС је заузела став да у условима нашег финансијског система није оправдано заговарати примену негативних каматних стопа нити других накнада које би се негативно одразиле на штедњу грађана, али и депозите привреде код банака. Такав став базиран је на чињеници да је штедња најважнији извор кредитне активности у нашој земљи, те да домаће банке имају посебну одговорност да спрече да се трендови негативних каматних стопа на међународним тржиштима не одразе неповољно на пружање одговарајућих финансијских услуга привреди и становништву, као и на стабилност финансијског система. У складу са својом пословном политиком, домаће банке су задржале своје традиционалне функције примања депозита и кредитирања, тако да се каматне стопе на девизну штедњу све време крећу у позитивној зони – кажу у централној банци.

Указују и да су банке дужне да се у свом пословању, укључујући уговарање послова депозита са физичким лицима, придржавају закона, начела облигационог права и уговора. Централна банка, у реализовању свог законског овлашћења које се односи на заштиту корисника финансијских услуга, пружа посебан правни третман и правну заштиту грађанима као корисницима финансијских услуга и штедишама.

– НБС очекује да ће банке и у наредном периоду наставити да спроводе одрживу и одговорну пословну политику која подразумева унапређивање депозитних послова и очување, односно увећање базе депонената. У том смислу, као институција надлежна за очување и јачање стабилности финансијског система, НБС ће реаговати уколико се за тим укаже потреба и неће дозволити да ма која банка што већ послује на домаћем тржишту или страна банка која дође на наше тржиште на било који начин наруши постигнуту финансијску стабилност и угрози систем штедње у нашој земљи – кажу за „Политику”.

Коментари12
2e4db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boris
Kojih para?
Киза
Е мој народе г.... (да не лајем, ти знаш), сад ћеш тек упознати све "благодети" неолиберализма! Не само да те не плаћају адекватно за твој рад, већ те праве будалом за све новце (и то твоје рођене)! Кад су укинуте домаће банке сви су ћутали, кад је кренула буразерска приватизација нико се није бунио, кад су државне институције почели да мењају приватним и тако приватизују и државу, сви се праве луди... баш као у оној причи из Немачке, кад одводе 1 по 1 Јевреје у логор! Само кажем...
Djuro Aleksic
A kako da placam bezgotovinski,karticom ako podignem kes I drzim ga u dzepu,da ne bi placao banci globu.Molim neka mi neko ovo objasni.
pera
nije ni dafina
@Filip Cosopt
Samo ti drži 100000@€ i više u čarapi, pa kada ti miši izeduili žena pronađeili deca otkriju (neću da pominjem druge stvari kao recimo vremenske i druge okolnosti, daleko bilo) ti gledaj šta ćeš?
pera
kad si video 100000 evra zadnji put ? samo pitam ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља