Светом, ових дана, као леп божићни поклон, прострујала је вест, која радује сваког истинољубивог и слободоумног човека, да је суд у Лондону донео одлуку да Џулијан Асанж, оснивач „Викиликса”, најпознатији узбуњивач на свету, не може бити изручен Америци.

У образложењу, судија је истакао бригу о Асанжовом психичком здрављу, а тиме и бригу за човека уопште. То даје наду да, макар где, и макар који судија, поштује слово закона, пркосећи сили којој то није по вољи. Тај судија, иако одлука није правноснажна, спасао је образ целој енглеској, али и васоколикој правничко-судијској струци, и још једном доказао да нису погрешили они који су на прво место свих занимања устоличили професију судије.

Сједињене Државе траже Асанжа због тога је 2010. и 2011, обелоданио на хиљаде поверљивих докумената и тиме показао милитантно лице америчке тадашње власти. САД тврде да је Асанж прекршио закон и угрозио људске животе, а само зато што је саопштио што је америчка власт чинила и да је, иза дипломатског осмеха, у тајности располагала најопаснијим средствима способним да уништи онога, према коме су се, наизглед, људски опходили.

Сувисло човечанство се нада да ће жалба САД бити одбијена и да ће тиме другостепени суд дати инјекцију за оснаживање праведнога живота; пружити наду у то да није све отишло „по пасуљу”.

Културни радници, а реч је о  именима планетарно познатим, инсистирали су на томе да Асанжу не само да не сме да фали ни длака с главе, већ и да би требало да буде  награђен. Том културном слоју човечанства припада и судија који је донео, на закону о екстрадицији. засновану и рационално оправдану одлуку. Ма како да се заврши овај случај, као светла тачка енглеске праве државе, памтиће се име судије, госпође Ванесе Берицер.

Ваљда смо толико цивилизацијски одмакли да Асанж не доживи судбину Ђордана Бруна који је, на Тргу цвећа, у Риму 1600, године спаљен само зато што је рекао истину, данас познату такорећи сваком створу.

Ника Крстовић,
Београд