Да фудбал уме да буде више од игре, више од титула, трофеја, новца, често и живот сам, увериле су нас не само бројне серије, већ и спортска породица Фишер, на челу са легендом овдашњег фудбала Драганом и његовим сином Миодрагом, који су и живот и снове уткали у стари београдски Фудбалски клуб Синђелић. Поносни на традицију клуба дугу готово осам и по деценија, Фишерови са посебном страшћу причају о свим лепим, али и оним тешким тренуцима који су преживљавали са својим саиграчима, али у једном ставу су сагласни – овде игра никада није престајала! И у тешким временима, спортски дух је надјачао! У томе их није спречила ни епидемија вариоле вере, нити бомбардовање, а ни сада вирус корона... Јер, фудбал који они играју је страст... Фудбал је живот... А клуб је дом.... Нимало не чуди оваква посвећеност ако знамо да је Миодраг Фишер, данас директор омладинске школе Синђелић, прве кораке, не само у свету фудбала, него и оне дечје, направио управо на терену чувеног „Синђе”. Путеви су га водили на разне стране, али се Синђелићу увек враћао, баш како налаже и старо правило – ко истински воли овај клуб, он у њему почиње и у њему завршава. Па су тако у овом клубу, са препознатљивим београдским шмеком, на тромеђи три градске општине – Врачар, Вождовац и Звездара – своје копачке заувек „спаковали” многи репрезентативци.
Причајући о занимљивом историјату овог београдском клуба, сазнајемо да су овде некада тренирали момци из комшилука, прави београдски шмекери који су одрастали на асфалту. Занимљиво је и да су и садашњи председник клуба Миломир Божић, и оба секретара, били некадашњи капитени Синђелића.
- Овде се не игра због новца и великих титула. Овде се игра због љубави према фудбалу – тим речима описују свој клуб Драган и Миодраг Фишер који са пуно емоција причају о кумствима која су настајала, о традиционалним окупљањима 2. јануара, о дружењима у соби популарно названој „икебана”. Овде су се осмишљавале тактике за велике битке, за животне изазове, овде се и смејало, и плакало, због првог гола, због добијене утакмице... Овде су стасавали велики фудбалери.
– Паралелно са спортом студирао сам и Факултет организационих наука, али се фудбала никада нисам одрекао, чак ни онда када су ме повреде спречиле да му се професионално посветим – истиче млађи Фишер који је од 2005. до 2016. био директор маркетинга у ОФК Београд, три године у ФК Вождовац, а од 2019. враћа се својој другој кући – Синђелићу.
„Поносан сам што настављам очевим стопама и што сам у клубу у којем је мој отац одиграо више од 500 утакмица и дао више од 250 голова”. наглашава Миодраг Фишер додајући да је разлог што се вратио Синђелићу осећај да може још много тога да уради за овај клуб. „Синђелић осећам као своју другу, ако не и прву кућу. Сви смо ми имали имена, а Синђелић нам је дао презимена”, поносно тврди. „Моја мисија је да ову децу изведем на прави пут. Ми не правимо фудбалере, ми правимо људе. То је моја водиља. Сви момци који тренирају у Синђелићу су пре свега добро васпитани, а затим и добри ђаци, и сјајни фудбалери.”
Иако је вирус корона зауставио цео свет, овде фудбал никада није престао да се „пика”. Јер, истиче Фишер, добра организација је као добра поставка задатка. „Она нам је помогла да на најблажи начин, готово неосетно, превазиђемо све изазове. Код нас се ништа није променило. Корона нас је још више повезала. Постали смо приснији, почели смо више да се слушамо... Најлакше је ићи линијом мањег отпора. Трудили смо се да нађемо решење како да се осећамо боље. Деца долазе на тренинге, тренирају на свежем ваздуху... Не препуштају се страху”, објашњава наш саговорник подсећајући да су здрав живот и спорт најбоља борба против вируса.
– Синђелић постоји од 1937. године, на истом месту, а није мала ствар преживети све ове године – готово у глас кажу Драган и Миодраг Фишер. Клуб се никада није селио, само је растао и надограђивао. Присећају се како је некада овде била шљака, а главни терен ливада. Сада је то један од најлепших терена у Београду.
Драган Фишер нам казује да није била његова жеља да децу усмерава ка спорту, већ је то био њихов избор. Спознали су и добре и лоше стране фудбала.
- Постоје неке ствари у спорту на које не може да се утиче. Уз добар рад и преданост, квалитет кад тад изађе на површину. Таленат се не можете купити – поручује старији Фишер.
Његово искуство и мудрост и дан-данас су драгоцени за вођење овог клуба, па Драган не прескаче ни дан да га обиђе и увери се да ли је све под контролом. То је већ стил живота који је пренео и на сина, јер у животу се никад ништа не може постићи, ако нисте посвећени. То добро знају чланови породица Фишер!
