понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 12.01.2021. у 08:45 Александра Петровић
ВИДЕО-ЛИНКОВАЊЕ ПРАВОСУЂА

Да ли је правична интернет правда

Већи број пресуда изречених путем „скајпа” биће преиспитан. – Истраживања су показалa да многи окривљени нису могли јасно да виде и чују све у судници и да нису имали комплетну слику кривичног поступка који се води против њих
Судница новосадског суда у којој су одржавана суђења путем „скајпа” (Фото Основни суд у Новом Саду)

Судбину грађана којима је суђено „скајпом” вероватно ће у току 2021. године разрешити виши судови, по жалбама на пресуде основних судова. Окривљени за кршење самоизолације, односно кривично дело непоступања по здравственим прописима за време епидемије, имали су право да поднесу жалбе на првостепене пресуде.

Један број поступака окончан је споразумом о признању кривичног дела. У таквим случајевима је могуће да окривљени поднесу молбу републичком јавном тужиоцу да изјави иницијативу за заштиту законитости Врховном касационом суду. Уколико сматрају да су им ускраћена основна људска права, могу да се обрате Уставном суду и да поднесу уставну жалбу.

У стручној јавности већ месецима се води полемика о суђењима „на даљину”, а о томе су расправљали и кривичари на недавно одржаној онлајн међународној конференцији Копаоничке школе природног права. Асистенткиња на Правном факултету у Београду Ивана Миљуш рекла је да су онлајн суђења била обавезна током пандемије у Аустралији, нарочито у Мелбурну, где су грађани могли да се крећу само у опсегу од пет километара око места становања.

– У аустралијској држави Викторија дошло је до широке примене техничких средстава на суђењима у којима се не захтева физичко присуство окривљеног. Они су имали компјутерски програм који је аутоматски разврставао случајеве, по хитности и врсти суда, и примену различитих процедура. Поротна суђења су одлагана, а окривљени су давали сагласност да им суди судија појединац. Поред видео-линка била су могућа и суђења само путем аудио-линка, што је зависило од тога да ли је окривљени у притвору и пред којим судом се води поступак. Суд је могао да нареди лично присуство, ако то тражи интерес правде и ако употреба техничких средстава није изводљива – каже Ивана Миљуш.

Према нашем Законику о кривичном поступку (ЗКП), суђења се увек одвијају у присуству окривљених, осим у случајевима када је оптуженик у бекству, односно недоступан органима гоњења, када се прибегава суђењу у одсуству. Међутим, епидемиолошка ситуација и уредбе које су донете током ванредног стања у нашој земљи, од 15. марта до 6. маја ове године, налагали су да се пред кривичним судовима одвијају само она суђења која су хитна, а да се окривљенима за кршење самоизолације суди путем „скајпа”, и то тако да се они налазе у једном од карантинских притвора у Вршцу, Пожаревцу и Пироту, одакле им је преко екрана компјутера било омогућено виртуелно присуство у судници, уз такође виртуелан контакт са адвокатом, док су судија и јавни тужилац били на „другом крају линка”.

– Истраживања су показала да многи окривљени нису могли јасно да виде и чују све учеснике у поступку и да нису имали комплетну слику кривичног поступка који се води против њих. Оваква суђења захтевају високе стандарде одржавања функционалности камере и звука – каже Ивана Миљуш.

Истиче да су и друге европске земље прибегле виртуелним суђењима од почетка пандемије, а упориште за такву праксу проналази се и у ставу Европског суда за људска права да су суђења на даљину оправдана из безбедносних и још неких других разлога.

Главни разлог током пандемије био је очување здравља, јер се сматрало да особа која крши меру самоизолације може, мада и не мора, бити преносилац вируса, па је пронађен начин да не долази у зграду суда и не угрожава запослене, већ да буде у посебном притвору, под строгим епидемиолошким надзором, док би правда била задовољена помоћу интернета.

– Основни задатак за државу био је да у кривичном поступку успостави равнотежу између интереса заштите јавног здравља, безбедности, функционисања правосудног система и остваривања права на одбрану – каже наша саговорница.

Међутим, показало се да овакав начин учешћа окривљеног у кривичном поступку може да створи тешкоће приликом оцене доказа и контакта окривљеног са браниоцем, као и улоге браниоца у поступку.

– Истраживања различите позиције окривљеног током суђења указују да се чини да „изоловање” окривљеног на екрану учешћем на расправи преко видео-линка не ствара већу вероватноћу да ће бити оглашен кривим, али и да учешће окривљеног у кривичном поступку из полицијског притвора или затвора даје већу вероватноћу да ће му бити одређен виши износ кауције, да ће се изјаснити кривим и да ће му се изрећи више казне затвора. С друге стране, од организације употребе видео-линка и техничких могућности зависи потпуно учешће окривљеног, да ли разуме поступак и да ли доживљава суђење правичним. Указује се и на последице различитог положаја браниоца, који може да буде присутан у просторији са окривљеним, чиме се побољшава квалитет њихове комуникације, али се у случају одвојености браниоца од суда поставља питање његове способности да убеди суд у тезу одбране – објашњава Ивана Миљуш.

Сматра да је на оваквим суђењима неопходно да се обезбеди да суд у потпуности и правилно цени одбрану окривљеног, све његове изјаве, предлоге, примедбе, коментаре и објашњења. Једна од негативних последица коришћења видео-линка на суђењима може бити „механизација кривичног поступка” која ствара ефекат „отуђења” и могућност да се повреди право на правично суђење. Било би такође неоправдано, закључује наша саговорница, да се кривични поступак услед примене интернет технологије убрза и поједностави тако да доведе до селективног извођења доказа и неоправданог ограничавања времена за припремање и реализацију одбране.

Коментари0
233ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља