четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 14.01.2021. у 18:00 Драган Караџић

Вештина политичког говорништва

Од непрепознатљивости Лилића и Милутиновића, преко повученог Милошевића, анахроних Коштунице и Николића и предизајнираног Тадића, до бриљантних јавних наступа Александра Вучића
(Срђан Печеничић)

Током историје сви владари користили су говорништво као кључно средство комуникације са својим народом. Од Перикла, Хомера, Цицерона и Цезара, Кромвела и Робеспјера, до Лењина, Рузвелта, Черчила, Де Гола и Фидела Кастра.

Колико је за државнике и владаре важан јавни наступ најбоље смо могли да видимо у филму „Краљев говор”. Енглески краљ Џорџ Шести, иако тешко превазишавши проблем говорне мане уз помоћ аустријског логопеда, одржао је уживо чувени радијски мотивациони говор нацији у тренутку Немачке агресије на Енглеску.

Енглески Премијер Винстон Черчил је био мајстор реторичких фигура, његови говори, наизглед импровизовани, брижљиво су планирани пред сваки јавни наступ.

Развој средстава масовних медија после Другог светског рата захтевао је посебне припреме како да се политичари обраћају јавности. Амерички председник Џон Кенеди је најбољи илустративни пример. Млад и образован, допадљив и сигуран у себе, америчкој јавности се представио у директном радијском и телевизијском дуелу са искусним Никсоном у сјаjном издању. Док су слушаоци радија у већини били за Никсона, ТВ гледаоци су били за Кенедија. То значи да је визуелни ефекат и говор тела био на страни Кенедија а класична вербална вештина на страни Никсона. Кенедијеву победу на изборима можемо сматрати „победом у телевизијском дуелу уживо”.

Схватајући значај масовних медија и други светски државници, уз помоћ стручњака за пи-ар, с великом пажњом  и уз помоћи науке (истраживања јавног мњења) припремају своје јавне наступе. Медијске наступе српских државника од пада комунизма до данас оцењујемо: од непрепознатљивости до бриљантности.

Слободан Милошевић, иако веома образован и са великим реторичким даром, није волео медије, интервјуе, и  избегавао је јавне наступе. Осим у предизборним кампањама и на ретким харизматичним наступима на митинзима, нисмо имали прилику да га чујемо. У политичку орбиту га је увело оно „Нико не сме да вас бије”, упућено очајним Србима на Косову који су дошли да саслушају до тада мало познатог комунистичког кадровика.

За време прилично дуге владавине дао је само неколико интервјуа а за стране телевизије, један Си-Ен-Ену. Памтимо његов „пророчки” говор након ДОС-ове победе 2000. године и чувену реченицу: „Не нападају они Србију због Милошевића него нападају Милошевића због Србије”. Говорнички дар, образовање, интелигенцију и елоквенцију, демонстрирао је у Хашком трибуналу, када је и највеће политичке противнике у Србији фасцинирао сјајном одбраном. Његови кадрови Лилић и Милутиновић појављивали су се у медијима спорадично, међутим њихови јавни наступи били су готово неприметни.

Војислав Коштуница је током деведесетих био врстан полемичар. Сталожен, скроман и врстан интелектуалац, у телевизијским дуелима деловао је убедљиво и често надмоћно у односу на саговорнике. Но, након победе на изборима 2000. године, једва је пристао да окупљеној маси испред скупштине одржи говор. Обраћао се јавности професорски – „екс катедра”, за велики број људи је то било исувише досадно и без енергије. По природи интровертан, његов говорнички дар није могао да поправи ни саветник за медије Александар Тијанић. Иако је деведесетих у ТВ сучељавањима са политичким противницима био прилично убедљив тога није било после 5. октобра када је гајио имиџ политичара „државника” који се не спушта ниско на ниво обичног говора и политичке полемике. Његови наступи више су приличили беседама у САНУ. То га је и коштало губитка популарности.

Зоран Ђинђић, политичар бритке памети и ванредне енергије, такође је, попут Коштунице, био изванредан полемичар. Немачки докторанд, по образовању супериоран. Врло прагматичан и менаџерски тип политичара, а јавност га памти као „човека са визијом”. Зорана Ђинђића у јавним наступима многи нису до краја разумели. Брзина и енергија коју је уносио у своје говоре је некада људе и одбијала, јер нису навикли на такав  начин комуникације. Говорио је сликовито, језгровито, али метафорично, и за широке народне масе недовољно јасно и без емоционалне подлоге. Он је разумео менталитет људи којима се обраћао, али они најчешће нису разумели њега. Зоран Ђинђић је, ипак, био одличан говорник који је знао да мотивише људе, барем оне који су подржавали његову политику.

Јавне наступе Бориса Тадића запамтили смо по невербалном слогану „гив ми фајф”. У белој кошуљи са заврнутим рукавима пројектовани „амерички имиџ” није кореспондирао са његовом политиком. Говори су били маркетиншки обојени, сувопарни и без политичке суштине, недовољно аргументовани, уопштени и недоречени. Но они нису ни служили томе већ самопромоцији „урбаног” и „светског” Бориса Тадића. Од њега су маркетиншки пи-ар стручњаци покушали да направе српског Кенедија, да би на крају у јавности завршио као дорћолска копија глумца Џорџа Клунија. Борис Тадић је донео еру доминације политичког маркетинга.

Томислав Николић се обраћао јавности, што би се рекло народски, те су га с тога препознавали као председника – српског домаћина, поготово у бирачком телу централне Србије и то му је донело победу у ТВ дуелу са Борисом Тадићем. Томислав Николић своје председниковање није наставио у стилу искусног дугогодишњег парламентарца. То му је као и Коштуници била грешка која их је коштала доброг дела популарности. У председничким наступима парламентарну самоувереност, заменио је тихим, спорим и анахроним говором. Понекад је говорио сувише увијено и алегорично вероватно настојећи да се не замера другима. Деловао је зато мање убедљиво.

Александар Вучић је први српски председник који говори у јавним наступима модерно, јасно, енергично, прецизно и аргументовано. Понекад емотивно, што му замерају политички противници, али тиме показује да је „човек од крви и меса” али и великог самопоуздања. Не либи се да политичким противницима на нападе одговара њиховим речником. Његово широко образовање и политичко искуство омогућава да се успешно носи са великим дијапазоном стручних тема о којима говори. Ту нарочито одступа од домаћег стереотипа о политичарима који се држе општих места и избегавања конкретних и реалних проблема. Готово увек веома припремљен за наступ, фасцинира публику меморијом, набрајањем села и заселака у Србији, прецизним  бројкама о стању финансија,  или о километрима и метрима путева који се граде, као и математички економским процентима о којим говори.

Вучић у наступима не бежи од врућих и незгодних тема, напротив, сам их покреће. Увек за сваку прилику прикладно обучен, шаље јасне поруке, улаже емоције у говор чак и кад су сувопарне теме те укупно гледано одлично комуницира са јавношћу.

Осим садржајем говора у коме постоје добро одабрани аргументи или цифре, пажњу побуђује ефектним поређењима и стилски дотераним говорним изразом. Настоји да пошаље јасну поруку и са мотивационим приступом да уважава јавност и да се труди да објасни свој став око неког питања те на тај начин публика стиче утисак да је поштује. Врло самопоузданим говором тела појачава поруку коју жели да пошаље јавности. Пажљиво прати реакције новинара, одмах на њих реагује, а информације преноси на стручан, разумљив и илустративан начин.

То је тајна Вучићеве популарности и медијске убедљивости.

Дакле, да резимирамо: од непрепознатљивости Лилића и Милутиновића, преко повученог Милошевића, анахроних Коштунице и Николића и предизајнираног Тадића, до бриљантних јавних наступа Александра Вучића.

Медијски стручњак

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари15
4130d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pavle
Bravar je bio bolji; ne zato sto je bio briljantan govornik, vec zato sto je imao nastup i harizmu. A sami govori su cesto bili nepovezani. Sloba je, sta god ko sada rekao, imao i harizmu i besednicki dar, ali je sve to prokockao nedoslednim potezima. Tek onda sledi povlacenje. Pored njega, ljudi su voleli istupe Seselja, ali je predmet govora cesto bio sporan. Djindjic se jasno izdvajao lucidnoscu. Aktuelni predsednik je vrlo obrazovan kao i roditelji, ume da govori, pokrene i motivise ljude.
Violeta
ako je obrazovan ne znaci da lepo i primereno ststusu govori.
Зоран Маторац
Мислим да је ово коректна и стручна анализа, потпуно лишена било каквих личних симпатија или антипатија према људима којима су предмет анализе.
nikola andric
Od ''starih Grka'' smo nasledili ''metalnu analogiju'' za opisivanje osobina ljudi. Pretpostvaljaju se ''kostantne osobine'' kao kod metala. Ali uporedite ova dva iskaza: 1. bakar ponekad provodi struju a ponekad ne provodi'' 2.'' ljudi se nekad ponasaju u skladu za zakomima a ponekad protivno''. Ako je ljudsko ponsanje i osobine ''funkcija vremena'' onda se ne mogu pretpostaviti konstantne osobine. O zivotinjama kao ''analogiji'' za ljude mozemo reci da je ona (samo) metaforicke prirode.
Rada Novi Sad
Mi smo narod sa puno strasti,prazne priče,inata,tj.iracionalnog. Skrupuloznost teže nalazimo i redje prepoznajemo.Malo znamo i još manje učimo.Slobodu shvatamo kao svemir,bezgranična je!Ličnu grubost i agresuju krstimo pravom na slobodu!? Mišljenja sam da g-sn Vučić jeste uneo veliku promenu baš time što nam sve naše mane i dobre strane direktno govori kroz razno-razna obraćanja. Niko kao on/od gore-pobrojanih/nije tako potpuno sagledao našeg čoveka!
cjepidlaka
Briljantnim pmjerom motivacionog govora može se uzeti rečenica u seriji Crni gruja, kojom akter podiže masu. Glasi:"Braćo Srbi! Idemo u rat! Neki ćete i da poginete. A neki ćemo da se vratimo."

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља