Које празнике памтите из детињства? Да ли су то ваши рођендани, крсна слава, Божић, Ускрс или Нова година? Да ли је то за вас асоцијација на печење, нови капут или дан када су и мама и тата били добри и весели? Или на празнично уређену собу?
Ако изузмемо рођендане и Ускрс, највећи број породичних празника везан је за зиму. Зима је годишње доба које даје посебан значај топлини породичног дома. Срећна су она деца која доживе пријатност зимских породичних празника, деца која се буде у топлој соби у коју допиру мириси бакиних уштипака и звуци пријатељских разговора.
Свака кућа празнује на свој начин и у свакој кући неко мора бити иницијатор, покретач, стуб, мозак, јер је празник у кући нешто што се неће догодити само од себе. Потребна је концепција, припрема, организација, акција, учешће. Сви празници, а нарочито верски, имају своја правила, мада се та правила најчешће користе као основни оквир, унутар кога сами укућани празновање обликују на свој начин. Тај начин опет зависи од слободног времена, материјалних могућности, расположивог простора у кући, а највише од тога шта сте у сећању и навикама понели из родитељског дома.
Да би укућани доживели празник, кућа треба да изгледа другачије. Нарочито је важно да мала деца доживе празнична јутра и вечери у соби која изгледа другачије, јер ће се те слике угнездити у њихове пријемчиве душе, за цео живот.
Каква су „сценска обележја” за поједине празнике у кући?
За крсну славу то су: икона свеца на зиду, славска свећа и славски колач на столу, жито на послужавнику – гости...
За Бадње вече и Божић, то су слама на поду (бар у једној соби), затим свећа и колач, мед и ораси, жито, јабуке, ситан новац, суве шљиве... па бадњак и чесница, а све у породичном кругу.
За Нову годину, то је јелка, окићена светлуцавим украсима и свећицама, испод које су упаковани поклони за сваког укућана, а нарочито за децу, баке и деке.
За дечје рођендане, то су балони, траке, лампиони и свуда деца, деца...
Незаобилазан детаљ свечане атмосфере, како интимне тако и оне најбучније, јесу свеће, једна, неколико или у групи. Уз њих, наравно, и празнично постављен сто, са онолико ђаконија колико је коме по вољи, снази, моћи или – немоћи.
Намера овога текста није да научи некога нешто. Празновање домаћих празника, ако није наслеђено и уткано у ритам вашег живота још из најранијег детињства, тешко може бити усвојено, а још теже дато другима у наслеђе.
Ако сте одувек славили и сада славите – ви сте срећни. Ако никада нисте славили, а сада славите – ви сте срећни ако можете бити срећни. Ако сте одувек славили, а сада не можете да славите – немојте бити несрећни. Ваше успомене су онај рај из кога вас нико и никада не може истерати.
Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs
