недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 10.01.2021. у 21:29 Александар Апостоловски
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Гуштерска је туга преголема

Последњих година једна од обавезних тема је најава враћања обавезног служења војног рока. Потом се о томе стратешки ућути

Да одмах рашчистимо, одслужио сам своје. Мислим на војску. Такви појединци пате од опсесивно-компулзивног ЈНА синдрома које прате следећи симптоми: носталгично запомагање о прошлим временима када смо, као дечаци, одлазили у касарне широм старе Југе. Један од знакова овог хроничног поремећаја јесу и војничке приче, лажније од ловачких. Последњих година примећујем како ми се лице развлачи у злобан осмех, приликом сваке најаве могућег враћања обавезног служења војног рока.

Такве најаве се по правилу пласирају у јавност сваке године, а потом се о томе стратешки ућути, али тек пошто се размени жестока рафална паљба између заговорника и противника. На друштвеним мрежама опет све пршти, као на Пасуљанским ливадама.

Министар одбране Небојша Стефановић је, дакле, саопштио да лично подржава ту идеју, уз неопходну стручну расправу, а као аргумент је навео да се резервни састав може створити само из редовног служења. Како је обавезни војни рок укинут 1. јануара 2011. године, резервиста је све мање, што утиче на одбрамбену моћ земље. Ко мисли да смо посебан случај, греши. Ни у Немачкој није другачије. У лето исте, 2011. године, Берлин је укинуо обавезни војни рок.

Прошлог лета, социјалдемократска политичарка Ева Хегл позвала је да се преиспита та одлука, назвавши је великом грешком, док је министарка одбране, Ангелина демохришћанска Анергет Крамп-Каренбауер, одбила такав предлог и најавила добровољну службу „Твоја година за Немачку”, па ће се од ове, вирусне године, одвијати добровољна шестомесечна војна обука, уз додатних шест месеци службе у резерви, надомак места становања.

Наравно да водећи политичари у Немачкој, као и ови наши, пажљиво испитују расположење јавног мњења, што чини и Александар Вучић. Још вага одлуку. И француски председник Емануел Макрон најавио је враћање војног рока, укинутог 1997. године, овога пута кроз националну службу, са роком служења од три месеца под оружјем и шест месеци за оне који би да служе цивилно. Чувају децу у вртићу, рецимо. Више од две године, Макрон не спроводи своје обећање. Чекају га избори, а клинци су по правилу бунтовни.

Аустријанци и Швајцарци немају те проблеме. Никада нису ни изашли из шињела. Ко га једном врати, тешко ће да га опет обуче, на раме стави пушку и залегне у ров.

Д.Стојановић

У социјализму је обавезна милитаризација, током револуције која је истекла све мање имала идеолошку потку. Онај сиротан који није био способан за војску сматран је за мушкарца с грешком, што је бацало сенку и срамоту на читаву породицу, у поретку мачистичког традиционализма. Од потомака солунаца, партизана и четника, очекивало се да наставе служење држави с оружјем и под петокраком. Како је време протицало, одлазак у војску попримао је све више васпитну улогу. Била је то својеврсна животна школа, јер су градска деца, нарочито Београђани, морали да науче да намештају кревет, уместо да за тај смарачки посао, као у цивилству, дају узбуну мајци.

Тако је и на мене дошао ред да годину дана живота поклоним отаџбини. Средином осамдесетих задужио сам војничку опрему у некадашњем аустроугарском казамату у Пивки, уклесаном у стење. У тачки где су се сударали ветрови с Алпа и Јадрана, стварајући страховити ковитлац на писти, као постројени гуштери, учили смо стројеви корак.

Умарширао сам међу искусне џомбе из свих крајева Југославије који су бројали последње године заједничке државе. Ко о чему, ја о Пивки. Још један посттрауматски синдром, са дијагнозом „гуштерска је туга преголема”.

Наравно да појма нисмо имали шта нам се спрема. Ваљда су нас хипнотички слудели народњачки албуми двојице Халида – Муслимовића и Бешлића, чија су запомагања трештала са разгласа. Пре одласка у војску утоваривали су нас пијане у возове, углавном кроз прозор, после лудих испраћаја. Биле су то незаборавне породичне светковине, празновање које је представљало симболичну иницијацију дечака у мушкарце. Данас се, уместо у војску, момци тако испраћају у Норвешку.

Да ли сам бацио 13 месеци свог живота пуцајући, бацајући бомбе и мљацкајући месни нарезак стар четврт века? Са Владом и Дулетом, београдским другарима заглављеним у уклетој касарни, смислили смо како да ухватимо кривину, па смо се пријавили за такмичење у војничком вишебоју тадашње Девете армије.

Тако је кад имате 19 година. Због конформизма смо од секаперси постали специјалци. Морали смо да правимо сплав, рукама голим, да форсирамо реку, па да укокамо све мете у околини, када пређемо на другу обалу. Млади поручник, вођа тима, лоше је читао мапе, ваљда зато што је био затрескан у мештанку младу, тако да смо дезоријентисани, пратећи га, залутали у мрачној шуми. Да су тада постојали мобилни и „гугл” мапе, били бисмо шампиони. Шта све човек не ради да себи отежа живот!

Искрено, кад видим ове наше клинце који устају у зору рану, негде око 14 часова и нишане „самсунзима”, радо би их послао три месеца на обуку код љутих водника. Ваљда нису обријали бркове. Дивота једна, славна српска војска ће да нам васпитава децу. Надам се да ће свим тим јутјуберима у покушају одузети мобилне телефоне. Да ми је да их видим како четкицом за зубе рибају клозете, а онда се брију леденом водом, пошто су устали у пет ујутру.

Али, како одржавати физичку дистанцу у спаваоницама или у тенку? Да ли би спавали с гас-маскама или овим, хируршким? Додуше, нама су давали некакве мултипрактик вакцине, па смо могли да пијемо блатњаву воду, спавамо у шаторима на минус 10 и једемо паштете из доба Информбироа, а да нико није ни помињао некакву корону. Постоје ли још залихе тих вакцина? Ако су штитиле од оних паштета, тифуса и осталих болештина, можда уцмекају и вирус. Како се тога раније нисам сетио. Постао бих ађутант потпуковника Кона!

 

Коментари22
cc34a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мали Ђокица
А шта су гуштери? тога раније није било.
Никола Стојиљковић
Процена је да око 300.000 војно способних особа у Србији нису у животу у рукама имали оружје нити били на бојевом гађању. То је скоро 10 дивизија ! Скандалозно ! Паралелно са овим полицијске управе учествују у перфидном разоружавању власника личног оружја. И једно и друго сматрам деловима националне издаје у концепту државне власти.
Недељко
Мој клинац има пет месеци,а ја сам већ почео да правим списак званица и обавезан одабир пригодних песама...
Galla
Moj sin, rodjen u Svajcarskoj, naturalizovan, u osamnaestoj je otisao da sluzi vojsku u jednom nemackom kantonu. iskreno, ja kao majka sam bila ponosna da mi sin ide na odsluzenje vojnog roka , kao zdrav i normalan momak. Sam cin zakletve je za mene bilo nesto velicanstveno ! Da je ziveo u Srbiji, ne bi isao u vojsku , ovako u CH je obavezno, sluzili kao civilista i vojno. Podrzavam sluzenje vojske za mladice od osamnaest godina, vrlo bitno za formiranje licnosti i osamostaljivanja od roditelja
Боривоје Банковић
@Dragan: О, да, јесте васпитна установа. Не у истом смислу и у истој мери као породица или школа, али је део истог система. Многим мојим вршњацима је војска попунила рупе у васпитању, што им је касније користило у животу. Рецимо, у породици вас науче да бришете нос, у школи вас науче чему нос служи, а у војсци кад треба да причате, а када да ћутите да не бисте добили по носу. Швајцарац, за разлику од Србина с поносом носи пушку. И врло радо истиче да је његова, швајцарска.
Dragan
Gospodjo, vojska nije vaspitna ustanova , za to sluzi porodica i skola. Vojska sluzi za odbranu zemlje i to sve kosta,oprema, tenhnika, kadar, obuka. Ako vi niste uspeli da vaspitate vase dete godinama u nazad, nece vam vojska u tome pomoci , a i ne sluzi tome.
Прикажи још одговора
Из угла
За оне који воле је супер, а за оне које не воле је испирање мозга. Нек иду који воле. Они ће и бити добри војници.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља