недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 09.01.2021. у 18:01 Предраг Вучинић
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Рикардово вино за Божић

Одмах ме пријатељски опомиње да никако не поменем да је овима Божић, а ја одговорим да нисам ваљда луд да католицима честитам празник, а припремио сам им намерно текст из румунских новина да је Папа Војтила радио у нацистичкој фабрици отрове за логоре. После текста сам пустио песму „На планини на Јелици”.
фото ЕПА ЕФЕ - Г.Л.

Те године су ми супруга и деца отишли у Србију за Божић, а ја остадох сам у Мелбурну. Колега са посла, Чилеанац Рикардо, на моје изненађење, позвао ме да дођем код њега на божићни ручак. На најлепши начин сам га одбио, осећао сам се мало непријатно, нисам желео да им сметам јер Божић се овде прославља само у кругу најуже породице, а ја сам му супругу и троје мале деце знао само из слика и приче, а и живео је на другом крају града па ме је и мрзело да тако далеко идем. 

Рикардо је као и већина Латиноамериканаца католик и то онај, што би рекли загриженији, а са посебним поштовањем за светог му оца Папу. Кад сам га одбио био је толико навалентан („жалосно је да будем сам за Божић, причао сам деци о теби, волела би да те виде”), па сам на крају одлучио да се жртвујем и одем. Ваљда ће то на добро да испадне.

Накуповао сам пригодне поклоне и дођох у пространу породичну кућу на крају града где су ме сви заједно пред вратима дочекали. Деца су се искрено обрадовала поклонима, Рикардо ја смо пре ручка попричали у башти јер је у Мелбурну врело за Божић. Испили смо неколико чилеанских ракија, онда дође и богати ручак после којег пређосмо на чувено Чилеанско вино.

Фото ЕПА ЕФЕ - Ј.К.

Деца су ми се хвалила својим школским цртежима, Рикардова супруга је била поносна на своја плетења, а Рикардо и ја смо дискутовали о Сребрници, фудбалу, послу... 

Чашу по чашу и дођосмо и до вечере. А онда, закључисмо да нисам у стању да возим па на инсистирање фамилије остадох ту и да преспавам. Ујутру устајем мамуран, доручкујем са целом породицом, чак на брзину показујем најстаријем сину математику, кћеркици цртам. Растајемо се као најрођенији, пакују ми храну и вино, договарамо се да нас посете када ми се породица врати.

Седам у ауто и крећем право у центар града где је радио станица на којој се емитује програм „Глас Равне горе” где сам уредник и водитељ. Стижем мало раније, сасвим довољно да у студију утаначим детаље око програма. У студију ме чека вредни председник радио групе који углавном да одговара на позиве и ту је да помогне ако нешто затреба. Он је уједно и председник локалне четничке организације.

Одмах ме пријатељски опомиње да никако не поменем да је овима Божић, а ја одговорим да нисам ваљда луд да католицима честитам празник, а ионако сам им припремио намерно текст из неких румунских новина да је Папа Војтила радио у нацистичкој фабрици која је производила отрове за логоре. После текста сам пустио песму „На планини на Јелици”. Једва дочеках крај програма, јесте оно Чилеанско вино одлично, али ако се претера није лако, па једна чекам да одем кући да се наспавам. 

Фото ЕПА ЕФЕ - Д.Л.

Излазим из станице, звони телефон, јавља се Миљан, брат из Сиднеја који је дошао у Мелбурн за празнике. Из позадине чујем песму „Иде војска од Никшића” , весело друштво се окупило на фарми сат вожње од Мелбурна. Каже слушали су програм, захваљује се на песми којом сам га поздравио и наравно обавезно да дођем, чекају ме.

Довезох се некако до фарме, дочекују ме као ослободиоца. Вадим оно Рикардово вино да пробамо, сви су одушевљени и питају ме одакле је.

Кажем им да сам био код пријатеља католика на божићњем ручку па ми је то вино дао, а сви се онда грохотом насмејаше јер знају да имам смисао за хумор. 

 

Предраг Вучинић, Мелбурн

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 

 

Коментари59
10fea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bosanka
@Holandjanin (38%) Naravno da bih! Ne mogu da vjerujem da me uopste pitate nesto takvo. Ne samo da bih otisla, vec se radujem upoznavanju drugih vjera i obicaja. Lijep pozdrav za Vas!
Bosanka
Naravno da bih! Ne mogu da vjerujem da me pitate nesto takvo. Ne samo da bih otisla, vec se radujem ako imam priliku da upoznam obicaje drugih religija i naroda. Lijep pozdrav za Vas!
Holandjanin(38%)......
Vidi se da komentatori ne znaju kakav je to praznik Bozic.Kod prijatelja mozemo ici na slave,rodjendane,proslave ali ne i na Bozic.Imao sam srecu da je moja kuca slavila Bozic u kontinuitetu i posle drugog svetskog rata.Deda nam je objasnio da na prvi Bozic nigde ne idemo u selo(kod komsija).Cak i da se niposto ne odazivamo ako nas neko pozove sa puta.To se ne valja.Na drugi Bozic je mogao doci polozaonik(dete iz komsiluka)i zivotinjski polozaonik.Nasa draga krava(muzara) Ruska.Mnogaja ljeta...!
Bosanka
Rastuzio me ovaj tekst, zapravo ne znam da li bih se smijala ili plakala... Sta je lose u tome otici kod kolege ili prijatelja na bozicni rucak, posebno ako vas tako lijepo ugosti? Islamske sam vjeroispovijesti, volim svoje praznike i obicaje, ali srce mi je uvijek puno i kada su tudji, bez obzira da li su to katolicki, pravoslavni, jevrejski... Moje misli i najbolje zelje su uvijek sa mojim prijateljima i svim dobrim ljudima na njihove praznike, ma ko god da su.
Holandjanin(38%)......
@Bosanka,lako je kritikovati druge.Pitam licno vas-da li biste vi isli na katolicki ili pravoslavni Bozic u posetu?Ovo shvatite kao dobronamerno pitanje.Unapred hvala na odgovoru.
NYC 10022
Živim dugo van zemlje ( London, Njujork). Nikada nikoga nisam delila po veri.. nego kakav je čovek ! Uzgred , preporučila bih našim Srbima da umesto pevanja četničkih pesama i bavljenja politikom ... vredno uče jezik zemlje u kojoj žive ! Žalosno je da 60 % naših ljudi ovde u Njujorku a i u Londonu ima krajnje ograničeno znanje jezika odn. ne znaju da napisu pravilno ni prostoprosirenu rečenicu na engleskom jeziku a žive ovde u Njujorku i u Londonu 30 i više godina !!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља