петак, 05.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 08.01.2021. у 20:04 Милица Димитријевић

Ако се не повећа број чланова, Одељењу уметности прети гашење

На следећим изборима очекујемо низ вредних кандидата, каже Милан Лојаница, серекретар Одељења уметности САНУ, чијом је недавном променом имена омогућен пријем академика из ширих уметничких области академик
САНУ (Фото Д. Јевремовић), Милан Лојаница (Фото: Драгиша Радуловић)

Вест да је јесенас, на редовном заседању Скупштине Српске академије наука и уметности усвојена промена у називу једног од академијских одељења – Одељење ликове и музичке уметности преименовано је у Одељење уметности – одјекнула је одмах у јавности. Делимично јер је реч о догађају који је права реткост, а делимично јер ће на овај начин коначно бити омогућен пријем нових чланова из ширих уметничких области, о чему се полемисало дуго и унутар САНУ и у уметничким круговима.

Како за „Политику” објашњава академик Милан Лојаница, члан председништва САНУ, серекретар Одељења уметности и иницијатор поменуте одлуке о преименовању, овакво отварање могућност пријема нових академика прво је после више од пола века, колико у новијој историји у САНУ није било готово никаквих промена у броју и саставу одељења.

– У области уметности, о овом питању баш никаквих за више од сто година! – наглашава Лојаница и истиче да је од самог оснивања Друштва срспске словесности (1841) па до данас уметност конститутивни део историјског бића академије, а да је од осам одељења само једно Одељење уметности, при чему је књижевност, будући везана за језик, у Одељењу језика и књижевности.

– Од укупно 131 члана САНУ данас је само 12 уметника, уз то је њихова просечна старост 80 година, само један има мање од 65 година. Сваког новог изборног циклуса ситуација се погоршава. Ако се на наредним изборима не буде повећао број и не подмлади се састав, Одељењу уметности прети гашење, чиме је и само име академије угрожено, па смо проценили да је време да се нешто предузме. Зато смо се одлучили за промену назива, јер је и назив био ограничавајући, поготово за избор кандидата који нису само сликари, вајари, архитекти и композитори. Тиме шансу добијају и друге области, на пример сценске уметности, филм, уметност игре, дизајн, нови медији. Најзад, овим се САНУ придружује пракси која већ деценијама постоји у већини академија Европе и света –каже наш саговорник, који открива и то да до промене о којој разговарамо није дошло без извесног противљења мањег броја његових колега у САНУ:

– Код неких академика у свести је укорењена још античка класификација на ars major и ars minor уметности иако је одавно јасно да као и у областима наука и у уметности нема по себи виших и нижих области, има само више или мање вредних дела и домета у њима. Будући да је овај други став добио убедљиву подршку вероватно ћемо имати низ вредних кандидата из до сада незаступљених области о којима ће се разговарати по разним критеријумима, укључујући и оне који се тичу типа личности и њиховог начина деловања јер академија је не само репрезентативна него и радна установа. Тешко да можемо очекивати избор више од четири до пет нових чланова из свих области уметности, а то би била солидна основа за даљи рад и развој oдељења.

Овај професор архитектуре, који је пројектовао и градио многе урбане целине и појединачне значајне грађевине у Београду и градовима Србије, Црне Горе, Хрватске и Словеније и добитник је бројних домаћих и иностраних признања, додаје да су посебно активни и одбори у Одељењу уметности, међу којима су Одбор за Речник појмова из области уметности и Одбор за заштиту музичке баштине и снимању компакт дискова, а у току је иницијатива за формирање Одбора за старање о изворном музичком, вокалном, па и укупном народном уметничком стваралаштву. Важна је била и активност Иницијалног одбора за урбанизам и архитектуру, чија је делатност била везана за проблематику просторног уређења Савског амфитеатра, као и изучавање грађе о стваралаштву академика архитеката носиоца покретачких идеја у тој области од 19. века до данас.

На опаску да је у јавности упамћено реаговање одељења чији је секретар, на захукталу доурбанизацију Београда, уређење јавног простора и подизање споменика, Лојаница одговара:

– Импресивни урбанитет Београда не може ништа да умањи и порекне. Дабоме да је у њему направљено много грешака, за неке од њих нисмо сами криви, за многе објективно јесмо. Код великих и амбициозних градитељских интервенција су већи ризици за које носимо терет на савести. На пример, одавно је САНУ реаговала на капитално питање „силаска града на реке”. Још „Пројектом за трећи миленијум”, па Стратешком студијом за приобаље почетком деведесетих. А онда се појавио тај „Београд на води” као да ничег пре тога није било. Реаговали смо захтевом за реконцептуализацију тог пројекта, а када то није прихваћено са 22 странице примедаба, сугестија, како би се избегле највеће погрешке. Ништа осим извесног побољшања у приобалном шеталишном појасу није усвојено. Фаворизован је искључиво тржишни сценарио, поверење потпуно дато страном партнеру, а ми смо грубом реториком сврстани у „домаће стручњаке који нису довољно патриоте”. Слична прича о давању потпуног поверења странцима је и са спомеником Стефану Немањи. На веома важној теми добисмо исхитрено насталу једну романичко-готичко-класицистичку верзију скулптуре. Споменик је додуше бајковит и стриповски сентименталан, али далеко од сваке асоцијације на аутентичне фреско портрете владара и светитеља, као и од савремених уметничких решења која би позивала на размишљање и личну имагинацију посматрача и поштовалаца.

 На крају, он помиње још једну важну активност која је у току и у којој непосредно учествује – Пројекат реконструкције Палате САНУ.

– Прихваћено је да осим неопходнe интервенције на оштећеној конструкцији и елементима архитектуре под историјском заштитом, радови обухвате функционалну трансформацију данас неусловно коришћеног централног атријумског дела зграде, па ће САНУ добити просторни хол и нову концертну дворану. Са колегама из BUREAU3 partners завршили смо прву фазу пројекта која је управо у процедури усвајања а потом предстоје разраде пројекта и реализација предвиђена да се заврши до 2024. године када је обележавање стогодишњице од када је зграда подигнута – закључује Лојаница.

Коментари8
b972b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Evgenije
Koliko ono beše hiljada evra košta članstvo u SANU?
Драгољуб Збиљић
Велика би штета била за српски народ да се укине Српска академија наука и уметности (САНУ) јер онда не би имао ко да доврши израду Речник српскохрватског и народног језика и не би имао ко с места председника Академије В. Костића да објасни српском народу да "Косово није наше", како понови и ових дана и рече да "то треба схватити".
Миодраг Стојковић
"има само више или мање добрих дела " -то је права смерница , тј . шта си створио . Уметници ствараоци, испред радника у култури. Најзаслужнијим нема признања девету годину за редом.
Радојко
Тешко је наћи аршин за уметност, 20. век је за уметност проглашавао оно што се допада већини, што ствара унутрашњи доживљај код оних који имају прилике, времена и интересовања. Као да је ово мерило временом деградирало, "нова уметност" треба да шокира апсурдом, да згрози као Алмодоварово резање ока скалпелом, да збуни као празан црни квадрат представљен као врхунско дело. Да ли је самоповређивање перформанс уметника заиста уметност, да ли је запрепашћење посматрача искуство које га оплемењује?
Daniela Fulgosi
Antologijska scena rezanja oka skalpelom je iz filma " Andaluzijski pas" čiji su autori Luis Bunjuel i Salvador Dali, ne Pedro Almodovar. Taj film iz 1928. god je prošao sve testove vremena i danas predstavlja jedan od kamena temeljaca modernog filmskog jezika. Sramno je da SANU ima tako mali broj umetnika među svojim članovima.
Саша Микић
Не разумем како Француска академија може да опстаје са 40 чланова и нови се прима у академију тек када се упразни место, а САНУ има око 150 чланова и размишља се о повећању броја. Слажем се да уметност нису само ликовњаци и музичари, али требало би имати мере. Овако се добија инфлација академика, који се баш нису много претргли, нити се довољно јако чују у одлучујућим тренуцима за Србију, а да не причам о сујети, која је на завидном нивоу. Један Молијер, Жан Жак Русо, Емил Зола нису били академи
Akademije
Francuska ima pet akademija i mnogo više članova od 40, a spomenuta akademija se bavi samo francuskim jezikom i književnošću.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља