петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 07.01.2021. у 09:19 Данијела Давидов-Кесар

Медицински факултет у Београду изнедрио 42.000 лекара

Веће плате нису главни фактор због чега неки доктори одлазе у иностранство, већ је многима битније лично и стручно напредовање
Др Небојша Лалић (Фото Небојша Марјановић)

Медицински факултет Универзитета у Београду за сто година постојања изнедрио је 42.000 лекара, 3.000 доктора наука, а у 2020. примили су и нових 630 студената. Ангажовани су и у борби с ковидом 19, па се око 400 студената овог факултета самоиницијативно пријавило да волонтира у болницама и домовима здравља и тако помогне здравственом систему Србије.

Како истиче академик професор др Небојша Лалић, декан овог факултета, Србија има довољно лекара, али у време пандемије постојећи број „белих мантила” није довољан, јер доктори раде напорно, често немају одмор и слободне дане, тешко се распоређују...

– Ово сада је својеврсно ванредно стање и зато је ситуација тешка. Али, генерално гледано није проблем број лекара у нашој земљи колико је њихова старосна структура. У просеку, највећи број лекара има више од 50 година. Зато је важно подмлађивање кадрова за одржање равномерног распореда људи у овој професији. Битно је да се обезбеди функционисање система и касније. На томе се сада ради. Министарство здравља је неколико пута организовало пријем у стални радни однос најбољих студената, а одмах после завршетка студија су им „покривене” специјализације које су дефицитарне. Ипак, када се ситуација са ковидом умири, мораћемо да радимо на дорађивању политике школовања развоја здравствене службе. Факултет је национална одговорна установа. Концепцију треба да предводи Министарство здравља – сматра др Лалић.

Студенти медицине су се ангажовали на више „фронтова” како би олакшали посао лекарима који раде без паузе од када се ковид појавио у Србији. Наш саговорник каже да су имали снажну студентску иницијативу да помогну у борби са ковидом. Они су изразили жељу да волонтирају тамо где је то потребно. У самом почетку пандемије радили су у кол-центрима и давали информације, а касније су пребачени да обављају административне послове у ковид болницама углавном.

– Велики је био прилив пацијената у болнице и лекари нису могли да се баве и администрацијом, па им је ова врста помоћи много значила. Од јесени су организовали много ширу акцију јер су се административни послови у ковид и нон ковид болницама мултиплицирали. Говори се о томе да би могло чак око 600 студената да буде укључено – додаје др Лалић.

Анализе показују да школовање једног лекара кошта више од 140.000 долара, а када се створи добар кадар, дешава се последњих година да напуштају Србију и трбухом за крухом одлазе да раде у иностранство.

Академик др Лалић истиче да школовање медицинара кошта чак и више од те суме, али да они у иностранство не одлазе само због економског аспекта. Питање миграције лекара није само карактеристично за Србију, јер и из Немачке стручњаци иду да раде у Саудијску Арабију или у Швајцарску.

– Често се мисли да лекари одлазе у иностранство због већих плата. То јесте значајан фактор, али није доминантан. Битније им је лично и стручно напредовање. Ако им се обезбеде добри услови за живот и оснивање породице, решавање стамбеног питања, могућност професионалног усавршавања, напредовања у струци, да имају одговарајући статус у друштву, много би се онда учинило у заустављању њиховог одласка из Србије. Није баш тако једноставно да тамо само неко чека да они дођу. То је једна комплекснија ситуација. Мислим да наши лекари који иду не знају какве би им биле могућности овде када би се том питању организовано приступило. Министарство здравља је почело томе добро да приступа, најпре запошљавањем најбољих студената. То је један од корака да се прича поправи – напомиње др Лалић.

Оно што је Медицински факултет од почетка, али и током бурних 100 година, успео да одржи јесте концепт савременог истраживачког факултета који су донели њени истраживачи. Зато је главни циљ за убудуће да Медицински факултет остане важан део европске универзитетске слике, да остане факултет свог народа и своје земље и да створи повољан академски амбијент за стварање нове армије младих људи посвећених медицини и њеним достигнућима.

Коментари8
b960e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan Vojinovic
Nikada nisu imali adekvatnu nagradu za izuzetan nalor studiranja, specijalizacija i rada. Populisticka politika i naopako postavljene bitne stvari doveli su i do toga da doktori odlaze. Ne, nisu alavi, samo nikako ne vide tu svetlu buducnost...
Miroslav
Vazne su i plate. Plate su vrlo male, pa lekari svoj budzet povecavaju tezgareci po privatnim ambulantama. To je rintacenje, od jutra do sutra. Kad bi bili primerno placeni, tezgarenja bi bilo vrlo malo. Vani je puno bolja plata, oprema, odnos sefova je vrlo korektan, radi se timski, odluke su timske, vise ljudi vise zna. Ponizavajuce je cekati na kovertu od pacijenta, toga vani nema.Ali kod nas se takvo ponasanje podrazumeva, jadni lekari i pacjenti.Cast izuzetcima, lekarima od postenja.
ana lalic
Pa bolje da idu u Nemacku nego da sede na birou.
zoran stokic
Zašto odlaze? Gde inače gravitiraju sve izbeglice sveta? Oće da živeo u uređenim grđanskim društvima, niko ne želi da bude kolateralna šteta (na svakom mestu i svakom trenutnku) neuračinljive osobe. Građanin je samo onaj koji je sposoban da izračuna - nenameravane posledice -svojih nameravanih akcija. Mi smo u poslednjih 30 g urušili i ono malo građanskog društva koje smo imali (koje smo s mukom stvarali od vremena nove državnosti).
Miroslav
Zivimo u vreme slobodne razmene ljudi i dobara. Pandemija je, lekari i sestre trose zadnje atome snage a mi ko mi. Ignorisemo preporuke struke, od svega pravimo politiku, druzimo se, slavimo, dok lekari crkavaju od rada da bi zarazenim spasili zivote. Vani se takodje rintaci, ali od rintacenja se pristojno zivi. Bogate zemlje uzimaju obrazovane, to im je unosan biznis, ali ko nam je kriv? Svi mi bi vrlo rado bili u otadzbini, treba li spominjati razloge odlaska, svi ih vec znamo?
Mile
Koliko su poreski obveznici u Srbiji dali para da se izškoluju ljudu koji su odmah otišli u Nemačku. Faktički, mi plaćamo bogatoj Nemačkoj da dobije lekare za koje cvonjak nije uložila. Jel zna neko koliko smo svojih para potrošili u subvencionisanje Nemačke? Mislim, oni su sirotinja, pa treba mi da im pomažemo (mažemo masnu gusku).
Ruža Trnavčić
Znači sad su te strane zemlje krive što se beži iz Srbije, jeli to ta neka nova "logika"? A zašto ljudi odlaze, da nije možda ne samo zbog novca, nego pre svega perspektiva i načina života? Uvek i za sve nam je neko drugi kriv.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља