„Већ неколико дана слушам спекулације и кулоарска нагађања у којима се јавно или скривено и перфидно имплицира о мојим потенцијалним сазнањима у вези са прислушкивањем председника Републике.

Тим поводом и са јединим циљем да не дозволим да се лажима и инсинуацијама наноси штета мом имену и досадашњем раду, подсетићу све злонамернике, да је Александар Вучић мој пријатељ, човек са којим делим своју судбину више од 20 година, државник од којег сам научио све о политици и кога безрезервно пратим од првог дана нашег познанства и пријатељства и у политичком и сваком другом смислу. Такође им поручујем да нико не треба да брани председника Вучића од мене. Захваљујући њему све ово време сам у политици и на функцијама које сам до сада обављао, укључујући и садашњу, тако да сам потпуно спреман да се на његов позив одмах повучем, ако је то у интересу наше заједничке борбе за бољу Србију.

У вези са актуелним случајем прислушкивања председника Вучића, изнео сам врло јасан став, у кратком интервјуу „Спутњику“, једином медију који је у том тренутку замолио за мој коментар. Рекао сам да је било очигледно да је постојао један део људи који су злоупотребили своја овлашћења и своје функције, као и да све чињенице морају бити откривене, јер је држава најснажнија. Жао ми је што се новинарка „Курира“ јавила након тога, али немам намеру да поводом изузетно озбиљног питања понављам идентичне реченице истог дана, само зато да би неки медији имали ексклузиву.

Уз сво уважавање медијске слободе да износе своје ставове, не могу да дозволим да лажима и инсинуацијама наносе штету мом имену и дужности министра одбране, спекулишући да сам некакав шпијун. Додуше, још се нису договорили чији - шпијун ЦИА или неке руске службе, с обзиром да сам интервју дао „Спутњику“. Значи ли то да су и сви други који су икада давали интервјуе некој страној медијској кући због тога постали страни шпијуни?

Знам да ја свакако то нисам. Србију волим изнад свега, служим својој земљи и надасве волим свој народ, као и нашу Војску и Министарство одбране на чијем сам челу. Нисам ни руски, ни амерички, ни кинески, нити било чији, већ свој човек, Србин, чији су се и отац и деда и прадеда борили за слободу ове земље. Знам и да сам као министар одбране и члан Владе положио заклетву на одану службу својој земљи и поштовање њеног Устава, а то је за мене највећа част и обавеза.

 У правној држави каква је Србија поштују се закони, и као бивши министар унутрашњих послова, а садашњи министар одбране, остављам институцијама своје земље да раде свој посао и сигуран сам да ће ова прича добити свој брзи епилог.“