недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 06.01.2021. у 22:00 Бранка Васиљевић
РАСКОШНИ БАЛОВИ И ГОЗБЕ БЕОГРАДСКОГ БАРОКА

Кавијар, октопод, топла чоколада...

Грађани су били приморавани да учествују на плесу и плате скупу улазницу од 17 крајцара, а у случају неког испада могли су бити затворени или ишибани
Барок у нашем граду – Римски бунар (лево), Део подземног комплекса испод Косанчићевог венца, Митрополитови вински подруми (Фотографије С. Станишић)

Октопод, кавијар, голубије месо, топла чоколада… није ово јеловник неког ексклузивног ресторана, већ су то јела којима је у време барока београдска аристократија мастила брке. Богатих гозби било је и на аустријском двору, али и на трпезама угледних Срба.

– Када су трупе принца Еугена Савојског августа 1717. године ушле у Београд, његово лице промењено је заувек. Запуштени и ратовима оштећени оријентални град попримио је облик барокног утврђења, са мрежом улица које су се секле под правим углом. Поред тврђаве, градиле су се и палате, цркве, куће, болнице, школе... Оваквом сценографијом постављена је и позорница за спектакле: организовање балова, светковина, прослава, уживања у опијању и преждеравању – објашњава  Раде Милић, из Центра за урбани развој. Дах тог раскошног живота са европских дворова донео је принц Александар Виртембершки, управитељ Србије.

– Принц Александар био је љубитељ добре чашице, квалитетне кухиње, коцке, жена, лова, прослава и балова. У Београду је формирао и мали зоолошки врт са зверима углавном сакупљеним у шумама и планинама Србије. Становништво града било је разнолико и приспело са различитих страна Европе. Било је ту и пустолова, ислужених војника, католичких мисионара… Такав састав житеља, као и личност принца допринели су развоју кафана и гостионица. На точење пића се нису плаћале никакве дажбине тако да је свако могао да се бави овим послом. У немачком делу града радило је око 140 кафана и гостионица, а у српском око 200. Код Срба су се точили ракија и вино, а у немачком делу „текло” је пиво. У граду су већ 1723. године постојале чак четири пиваре. Остала су позната имена неких крчми као што су „Код црвеног вола” и „Код три зеца” – прича Милић.

Осим у кафанама, друштвени живот пулсирао је и на баловима. Они су одржавани у центру града, у грађевини саграђеној о трошку државе. На њима су уживали припадници аристократије, војске, дипломате... Док су трајали балови, музика је била забрањена у остатку града.

– Обични грађани приморавани су да учествују на балу и врло често су и насилно довођени. Били су обавезни да плате улазницу од 17 крајцара, која је за њих била прескупа, а аристократији су служили и за подсмевање. У случају неког испада могли су бити затворени или ишибани – објашњава Милић.

Перике, тророги шешири и карнери
У време барока у граду је формирано и позориште у једној старој, за ту потребу преправљеној џамији. Најчешће извођена представа била је „Ифигенија”. Основана је библиотека, успостављен школски систем за српске ђаке, уведена администрација.
У Београду се пратила и мода – шили су се тророги шешири, кошуље са карнерима, капути од најфинијих материјала у зеленој, плавој и браон боји, а постојале
су две власуљарске радње где су се производиле перике.

У ситуацији у којој је охоли принц уживао у граду, на сцену ступају српски митрополити. И поред многих притисака, знали су да достојно пред аустријском влашћу представљају свој народ. Оставши једини репрезенти српске средњовековне државности, мудри митрополит београдски Мојсије Петровић, рођени Београђанин, разумео је дух времена и своју историјску улогу.

– На савској падини 1725. године Мојсије је почео да зида „Новоправитељствујушчи београдски двор архиепископско-митрополитске резиденције” који је због световне администрације српским делом назван „Обшчи дом”. Резиденција је имала раскошне салоне и више од 40 соба. Митрополитов двор имао је врт и рибњак, а луксузни намештај и пећи од глеђосане керамике били су увезени из Аустрије. Забележено је да је вртлар био награђен јер је из баште пред невреме – београдску кошаву, унео „лемоне”. Испод двора, на падини према Сави, уз данашњу Карађорђеву улицу, митрополит је за подрум вина започео копање камена. У наредна три века, овај подземни комплекс испод Косанчићевог венца прошириван је и данас чини један од највећих подземних система града. Двор је завршен у време Мојсијевог наследника Вићентија Јовановића, али су га Турци порушили чим су се вратили у Београд – рекао је Марко Богдановић, историчар уметности.

О животу из тог доба доста се може сазнати из црквених бележака. Митрополити су педантно водили рачуна о свакој набавци и трошку. Из ставке за набавку одеће из Беча може се видети да је почетком 18. века у моди била кафе браон боја, свилене чарапе и ципеле са златном пређицом.

У то време на аустријском двору организоване су раскошне гозбе, такозване трактације, па је и митрополит морао да се прилагоди условима.

– Запослио је кувара из Беча чија је месечна плата била једнака годишњој плати дворског баштована, већа је била и од плате дворског официра. Трпеза је била пуна разноврсних јела – кавијара, телећег, пачијег, „голубећег” меса, дивљачи... морских специјалитета – октопода, „охара морских”, харинги које су усољене доносили грчки трговци и калуђери. Пило се домаће вино – розолија, црни самоток, пунтвајн је добављан из Топчијиног села (Топчидера), Смедерева, Гроцке, а од луксузних страних вина рациштроф, мађарски токај, немачки рајнвајн, мозелско музлер. За десерт се пила веома популарна топла чоколада уз мондл колач. А после оброка се обично картало – истиче Богдановић.

Краткотрајни блесак барока утицао је на нашу културу. У то доба је традиционална српска слава постала оно што је и данас, раскошна гозба.

Када су се Турци вратили 1739. године, срушени су дворови и многе грађевине које су красиле барокни град. Трактација и гозби више није било, а град је поново утихнуо у оријенталном сну. Остала је само жал за тим временом преточена у стихове: „Не чују се бубњи нит свирале. Не чине се танци и весеље.„

Коментари1
63c1b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mavashi
A odakle Crkvi tolike pare za dvor sa 40 soba i podzemni grad?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља