Само данас и никада више нећете чути овакву понуду. Тридесет одсто цене „скупог белог прекривача напуњеног алоја вером”, плус гратис јастук и два ваучера за боравак у бањи у Србији. А уз један ваучер чак три особе могу да путују, што је укупно шест. Све за само пет хиљада динара, а већ сутра коштало би укупно 25.000, у даху је набрајала представница фирме чудног имена, преко којег је брзо прешла, и додала да је реч о „здравственој институцији”.
– Брука добар прекривач – наставила је да ме убеђује пошто сам стрпљиво саслушала, а онда великодушно предложила да понуде неком другом.
– Ако је до цене – каже – можете тих пет хиљада и у ратама да плаћате.
– Како? – питам.
– Па пола сада у кешу (куриру који би дошао за два сата), пола на чекове следећег месеца.
Није се снашла, ван наученог текста, па на моје потпитање како чеком следећег месеца, каже: – Преко рачуна, мислим, не знам, збунила сам се, ваљда однесете у банку.
Насмејем се и љубазно се захвалим и спустим слушалицу. Ово је већ трећи позив од јуче. Стрпљиво сам слушала сва три продавца како бих разумела шта је то што домаће купце, који су нас и ове године много пута звали јер су били преварени на овај начин, завара и зашто прихватају овако нелогичне понуде.
И овог децембра, као и свих ранијих година, пред празнике учестају слични позиви, па смо у редакцији „Потрошача” решавали проблеме пензионера који је усисивач платио готово 70.000 динара, а пристао је, каже, јер су му уз уређај поклонили и скуп масажер. Испоставило се да је јефтин, кинески.
Данима смо покушавали да пронађемо фирму која је старијој читатељки продала наводно посуђе од нерђајућег челика, а онда је на адресу курир донео кутију у којој су биле шерпе, али јефтине, какве на пијаци може да купи за неупоредиво мање новца. Сви случајеви су мање-више слични, модел продаје идентичан, плаћање поузећем, курир који не чека да купац провери садржај пакета и телефон који је недоступан или се на њега нико не јавља, макар 14 дана, колико је рок за предомишљање од куповине. Да не говоримо о проблемима пензионера којима се рате узимају с рачуна, па не постоји начин да прекину овај уговорни однос.
Прошло је толико година колико се заштита потрошача у Србији спроводи по прописима који су усклађени с европским, а и даље се суочавамо с оваквим проблемима.
Зоран Николић из Националне организације за заштиту потрошача Србије (НОПС) каже да постоји проблем и основна разлика између овдашњих и потрошача из развијених земаља.
– Купци овде не размишљају превентивно и морам да кажем да не желе да науче посебно када је реч о продаји ван пословних просторија. Питање је и спровођења прописа и механизама заштите, међутим, основна ствар коју би требало да имају у виду чим се суоче с овом врстом продаје јесте да имају посла с обученим особама које су утрениране дa их преваре – каже Николић.
Најпре, додаје, када неко нуди робу која је много јефтинија од исте у стандардним продавницама, то је први разлог за сумњу. То је сигнал да нешто није у реду, због чега би купац одмах требало да се распита да ли је продавац који с њим контактира регистрован и да му тражи све податке.
– Трговац мора бити регистрован, јер ако није, онда купац поспешује сиву економију и велика је вероватноћа да ће имати проблеме. Затим размислите да ли вам та роба уопште треба, чак иако вам се понуда учини примамљивом, дајте себи времена. Један дан да размислите, питате укућане. Ако вам трговац каже да је то последња прилика, не наседајте и то је разлог да посумњате да му намере нису искрене. Пропустите прилику, боље и то него да будете преварени – објашњава Зоран Николић.
Шта у случају да се купац одлучи да купи, како би онда требало да реагује и на шта да обрати пажњу? У НОПС-у кажу да у том случају мора да инсистира да добије рачун на коме су сви подаци о продавцу. Требало би да уз рачун добије и образац за одустанак од куповине, јер на то има право без образложења 14 дана од куповине.
– Куповати од регистрованих трговаца значи бити сигуран да у случају да нешто не буде у реду потрошач може да се заштити, јер то закон тако налаже. И још једном подсећамо да је важно информисати се о овој врсти куповине. Без обзира на то што је сада кризно време у коме се све мање иде у продавнице, куповина ван пословних просторија носи ризик, а он се уз мало пажње може свести на минимум – закључује Николић.
НОПС објавио црну листу трговаца на интернету
Национална организација потрошача Србије (НОПС) и Удружење за заштиту потрошача Војводине објавили су списак на коме се налази 98 трговаца који продају на друштвеној мрежи „Фејсбук”, а за које се сумња да не послују у складу с прописима. У највећем броју случајева реч је о продаји одеће и обуће, наводи се у саопштењу те два организације и додаје да су до листе, која није коначна, дошли на основу провере неких трговаца на „Фејсбуку”, што је урађено у сарадњи с потрошачким организацијама чланицама НОПС-а.
– Како је порастао промет у електронској трговини, примећено је да велики број трговаца не продаје у складу са законом, а уочавамо да расте и број оних коју робу продају на црно, преко друштвених мрежа. Свакодневно расте број потрошача који се јављају организацијама у вези с куповином од нерегистрованих трговаца – кажу у НОПС-у.
– Нажалост, у оваквој ситуацији, одредбе
Закона о заштити потрошача нису примењиве, односно не важе. Стога потрошачке организације не могу да поступају, нити пруже адекватне правне савете, изузев да потрошаче упуте на самостални судски поступак – наводи се у саопштењу,
а преноси Танјуг.