Можда на капијама његове нове куће нема лавова као статусног симбола, али нема тога ко неће приметити да се меди Урошу после боравка ван родног града стандард знатно поправио и да сад има дом из снова. А таквом делији време је да се тражи и девојка. Азијски црни медвед Урош поново се обрео у Београдском зоолошком врту где је и рођен, а његов нови простор, знатно луксузнији од претходног, јуче је представљен јавности.

– Док смо реновирали, Урош је био привремено измештен у један мали зоолошки врт у Инђији. Вратили смо га кад је стари простор за медведе потпуно преуређен. Уместо малих и прилично неусловних кавеза сада се ту налази потпуно реновирана зона од око 500 квадрата и са доста природнијим окружењем. Медвед је овде дошао пре неколико дана јер нам је требало мало времена да он осети ново окружење, али да се и ми мало навикнемо на њега. Већ је изабрао једну пећину у коју се најчешће завлачи, а улази и у базен – препричава Србољуб Алексић, директор „Врта добре наде”, како се нови-стари станар снашао у свом сређеном дому.

Урош сада има 14 година и, како каже Алексић, у правим је годинама да му се потражи женка. Зрео је за друштво, и управа интензивно трага за његовом новом пријатељицом. Азијски црни медвед биће уједно и једина врста која ће од сада насељавати животињску оазу на Калемегдану јер је женка мрког медведа, некадашња станарка, трајно остала у Зоо-врту на Палићу.

– Око стандарда преуређења нам је доста помогла Европска асоцијација зоолошких вртова, а око техничких решења консултовали смо се и са колегама из других вртова. Реновирање смо започели пре нешто више од три године, али је то потрајало због недостатка новца. Све смо завршили захваљујући донацији покојне Бранке Вин (рођене Маринковић), љубитељке животиња и Београђанке која је цео свој живот провела у Енглеској. Нисмо је познавали и за њу смо чули тек кад смо сазнали да је део своје имовине тестаментом завештала Зоо-врту, а тај новац искоришћен је да се коначно приведу крају радови на новом дому за медведе – открива директор Зоолошког врта.