Много је било политичких поклона за протекли Божић који су причинили радост како онима што их отпакују тако и онима који су гледали њихове израз када их угледају. Трговински разлаз Уједињеног Краљевства и ЕУ уследио је управо на Бадњи дан. Мишел Барније и Урсула фон дер Лајен су осетили олакшање али и тугу, Џонсон је био егзалтиран, а Немци и Французи љути.

РИБОЛОВАЧКЕ ПРИЧЕ: Четири и по године од референдума за излазак Велике Британије из ЕУ и девет месеци преговора о риболову и пословним правилима – Лондон и Брисел склопили трговински споразум. Нема пореза на робу када прелазе границе (царине) и нема ограничења количине робе којима се може трговати (квота). Али зато биће много више препрека, бирократије и застоја за предузећа и путнике. Законодавство ЕУ ни у једном сегменту неће важити у Великој Британији, а у случају трговинског спора биће надлежне инсистуције неке треће земље. У шареном украсном папиру Британцима је враћен суверенитет.

Доналд Трамп је испод јелке изабраног председника Џоа Бајдена оставио тројански поклон у виду вета на војни буџет од 740 милиона долара. То је било минут до краја радног времена пре него што су они који могу да санирају штету отишли кућама. И немачки амбасадор Кристоф Хојзген одлази 1. јануара из Савета безбедности УН, а Руси и Кинези су, попут Џонсона, подигли оба палца и рекли: „Кристофе, жао нам је што најзад идете”, и „Широко вам поље, амбасадоре”.

ТРОВАЧКЕ ПРИЧЕ: Зашто су дипломате биле овако злураде? Заменик сталног представника Кине при УН Ген Шуан је на последњој седници амбасадору Хојзгену рекао да је злоупотребљавао боравак у Савету безбедности организујући злонамерне нападе на друге чланове организације – „трујући радну атмосферу”. Последњи повод за ове дипломатске чарке је настао на седници која је била посвећена Ирану, коју је Хојзген искористио да упозори на „руско” тровање опозиционара Алексеја Наваљног. Немачка је овом случају дала нови замах саопштивши да је њихов пацијент отрован супстанцом из групе „новичок”. Велика Британија и ЕУ су увеле санкције седморици руских безбедносних званичника, а у Берлину су стално понављали да „Наваљни“ није питање билатералних односа са Русијом. У Москви на то гледају као када би вас неко шаком ударио посред лица и с невиним изразом рекао: извини, ништа лично. Руси тврде да се Немачка оглушила о пет званичних захтева да пошаље материјале које поседује у овом случају. Истовремено је угледни медицински часопис „Лансет” објавио извештај лекара немачке болнице „Шарите” у којој је лечен Наваљни а у коме је наведно да су му живот спасили руски лекари у Омску.

Овај случај има и одличну медијску подршку. Када је Организација за забрану хемијског наоружања установила да је у његовом телу пронађена супстанца слична отрову из групе „новичок” али да она није на листи забрањених – што је довело до опасности да случај падне у заборав – Наваљни је заједно са Си-Ен-Ен-ом, „Шпиглом” и порталом „Белингскат” почео да спроводи истрагу. Објављен је материјал у коме су наведена имена и фотографије осморице „официра ФСБ”, који су више пута покушали да га отрују, али без успеха. Наваљни је чак телефоном звао неке од ових руских безбедњака који су се снебивали и готово извињавали што му раде „о глави”. ФСБ тврди да су у питању фалсификати, а прошле недеље је и сам Владмир Путин рекао да Наваљни ужива подршку америчких обавештајних служби.

ЧАРОБНЕ МОЋИ: Вашингтон је такође разматрале увођење санкција Русији поводом Наваљног „јер не постоји друго веродостојно објашњење изузев учешћа и одговорности руских власти”. Си-Ен-Ен је, међутим, објавио да одлазећи амерички председник није сматрао да је Русија крива у овом случају и одбио је да их одобри. Вето је на унутрашњем плану стандардни притисак Беле куће на Конгрес и показује да се амерички председник до краја не предаје. Али овај потез носи и многе спољнополитичке импликације.

Трамп, који сада обилато користи своје чаробне моћи потписујући указе о помиловањима и стављајући вето, оставио је Бајдену да сам покаже да ли су Немци оправдано толико навијали за његов мандат у Белој кући. Борба за „Северни ток 2”, који Немачка сматра економским пројектом од виталног значаја, биће један од важних тестова будућег односа САД и ЕУ и показаће да ли ће њихови „риболовачки преговори” завршити стицањем суверенитета.