Сви они који су због последица пандемије запали у финансијске тешкоће и не могу као раније да извршавају обавезе према банкама и лизинг кућама могу да траже предах у плаћању. Иако су у јавности мере Народне банке Србије популарно назване трећи мораторијум, ради се заправо о персонализованом, личном мораторијуму који не важи аутоматски за све дужнике као прва два, већ само за оне који га затраже од поменутих поверилаца. И који морају да га одобре дужнику ако су испуњени услови које је таксативно навела централна банка.

Приликом прописивања услова овог мораторијума, НБС се очигледно руководио тиме да има оних којима зараде нису смањене и не касне им плате, па зашто би онда добили повластицу да не плаћају обавезе. На пример, запослени у јавном сектору.

Дужничка слика привреде и становништва, бар према званичним подацима Удружења банака, ни приближно није црна као што би се на први поглед могло помислити. Према њиховим последњим подацима за крај септембра ове године, учешће доцње, тј. кашњења у укупном дугу свих банкарских кредита који су у отплати, износило је само 3,6 одсто. Овај податак је чак повољнији него последњи дан претходне године када су кашњења чинила 4,5 одсто масе кредита у течају. Поређења ради, „најцрњи“ податак о доцњи био је крајем 2015. године, када је чак 18,6 одсто износило кашњење у дугу укупних банкарских кредита.

Податак о малим кашњењима је сасвим логичан, јер су дужници били заштићени са два општа мораторијума у трајању од пет месеци када нису ништа морали да плаћају, па је зато логичније да меродаван буде неки каснији податак о кашњењу, на пример децембарски који разумљиво још није познат.

У НБС кажу да, на основу њихових званичних података, више од 93 одсто дужника испуњава услов за одобравање олакшица и за њих је обавезна примена уколико испуњавају и друге прописане услове.

Критеријуми да некоме поверилац одобри олакшице јесу да није у могућности да измирује обавезе према банци или да има потешкоће само ако су настале услед пандемије. Један од критеријума је да дужник 29. фебруара 2020. године, као ни у периоду од 12 месеци пре тог дана, није имао неизмирене обавезе у тој банци. Такође, да ниједно потраживање дужника није било класификовано као проблематичан кредит у тој банци.

Укратко, да је био добар дужник, али да је сада, пошто су се промениле околности запао у тешкоће. И за то постоје мерила: ако је у доцњи (кашњењу) дужој од 30 дана у материјално значајном износу по основу било које обавезе према банци или лизниг кући, ако је незапослен, или је у последња три месеца остварио просечни нето месечни приход по основу зараде или пензије који је испод просечне зараде.

Такође, ако му је обавезама према банкама и лизинг кућама оптерећено више од 40 одсто зараде, а у последња три месеца остварио је просечни нето месечни приход мањи 10 одсто или више него што је приходовано пре 15. марта 2020. године, при чему просечни нето месечни приход тог дужника у последња три месеца не прелази 120.000 динара.

За пољопривреднике, предузетнике и привредно друштво сматра се да нису у могућности да измирују обавезе ако су у доцњи дужој од 30 дана у материјално значајном износу, имају пад пословног прихода, тј. промета од најмање 15 одсто у 2020. години него у истом периоду 2019. године, или ако је дошло је до прекида пословања дужника у непрекидном трајању од најмање 30 дана услед пандемије ковида 19.