Качамак је специјалитет с укусом традиције: ко га није пробао, не зна колико вреди и колико је укусан. Јело је дијетално, садржи висок садржај влакана и зато је вишеструко добро за здравље: чисти масне наслаге на крвним судовима, регулише пробаву, убрзава метаболизам, а верује се и да повољно утиче на дуговечност. Реч је о традиционалном српском јелу, али се налази и на менију елитних европских ресторана. У давна времена припремао се само за празнике и поводом сеоских слава. Правио се од домаћег, крупније млевеног кукурузног брашна, жутог или белог. Ствар је укуса, а Златиборци, рецимо, баш траже бело брашно.
Данас се качамак чешће користи као здрава природна храна која не мора да се чува у фрижидеру, већ на „шпајз” температури. Служи се топао или хладан. Начин на који се качамак једе зависи од поднебља у којем се прави: може се кашиком вадити и стављати у посуду, а онда, док је још топао, одозго нарендати качкаваљ или измрвити бели сир, који се претходно може и испржити на мало масти и алеве паприке.
Качамак се може исећи на кришке или коцкице и пећи на роштиљу или равној плочи – тако се најчешће припрема у ресторанима. Може се и само кратко запећи с обе стране на тигању с мало уља или маслаца, да добије румену корицу.
Негде се служи као самостално, главно јело или као слани оброк с различитим додацима – месом, прженим луком и сланином, рецимо, а може бити и прилог уз роштиљ, печење, рибу, гулаш, шкембиће, пасуљ. Неко воли сладак качамак преливен млеком, јогуртом, премазан пекмезом. Познат је и хајдучки качамак са сиром, кајмаком или кобасицом. Слажи се и уз гулаш, али и с медом и пекмезом од шљива. Може да се припрема на још милион начина, зависно од маште и укуса.
Једноставна припрема
Ово оригинално, укусно и здраво јело, без глутена, масти и конзерванса припрема се врло једноставно код куће, на старински начин. У дубљу посуду сипати воду и со и сачекати да прокључа. Онда додати одговарајућу количину брашна тако да се направи купа, али не мешати, већ тањом оклагијом направити рупу у средини, налик вулканском гротлу. Оставити да крчка на тихој ватри десетак минута. Када се брашно потопи у води, искључити ринглу и кратко оставити „да се маса смири”. Склонити са шпорета и енергичним покретима мешати све док се не разбију све грудвице. Већа густина постиже се додавањем брашна, слично као када се кува гриз.
