понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 22.12.2020. у 20:00 Бранка Васиљевић

Стиже хиљаду рециклажних контејнера за стакло

Почела реализација пројекта управљања стакленом амбалажом у Србији, Северној Македонији и Босни и Херцеговини. – У Сомбору ће бити постављено 150 контејнера за стаклену амбалажу
Уместо са стране стаклени отпад би требало да буде у наменском контејнеру (Фото Пиксабеј)

У Србији се годишње рециклира 44 одсто стаклене амбалаже док је у Европској унији количина рециклираног стакла много већа и износи 70 одсто. Али није само Србија једна од држава западног Балкана где се стакло не рециклира довољно. Слична ситуација је и у Северној Македонији, где се преради 30 одсто, и у Босни и Херцеговини, где се на поновну обраду шаље тек 12 одсто ове амбалаже. Због тога је покренут пројекат „Управљање стакленом амбалажом на западном Балкану”, који предвиђа постављање око 1.000 рециклажних контејнера у Сомбору, Нишу, Бихаћу, Новом Травнику, Штипу и Илиндену.

Ову акцију покренула је Немачка развојна сарадња – ГИЗ, у сарадњи с оператерима амбалажног отпада – компанијама „Секопак”, „Пакомак” и „Екопак”. Пројекат се спроводи у Србији, Северној Македонији и Босни и Херцеговини и за њега су задужени НАЛЕД, Регионална развојна агенција Херцеговине (РЕДАХ) и Заједница јединица локалних самоуправа (ЗЕЛС) из Северне Македоније.

– У сектору управљања отпадом многе земље у Европи се суочавају с бројним потешкоћама када је реч о амбалажном отпаду. Ове изазове не може савладати један актер јер они захтевају удружене снаге и снажно и трајно партнерство. Због тога Немачка развојна сарадња подржава наше партнере да омогуће економски ефикасан ланац вредности рециклаже стакла – рекао је Кристијан Шилинг, шеф одељења за развојну сарадњу у амбасади Немачке у Београду, на недавно одржаној онлајн конференцији.

Да би се побољшала економичност у пословима рециклаже стакла, потребно је повећати количине сакупљеног стакла, али и створити услове за његову поновну употребу.

– Пројекат смо почели амбициозно и око 1.000 рециклажних контејнера кренуло је овог месеца да пристиже у Сомбор, Ниш, Бихаћ, Нови Травник, Штип и Илинден. Комплетна опрема биће постављена до краја марта, а с нашим партнерима оператерима, сигурна сам да ћемо лако остварити и један од главних циљева, а то је да у овим општинама увећамо сакупљене количине 20 одсто – истакла је Виолета Јовановић, извршна директорка НАЛЕД-а.

Један од градова у Србији који је пре осам година изградио рециклажни центар за репарацију, разврставање различитих врста отпада и њихово паковање је Сомбор. Због тога и не чуди што ће баш у њему, како је рекао је Антонио Ратковић, градоначелник Сомбора, бити постављено чак 150 наменских контејнера. Контејнери ће бити распоређени у граду, угоститељским објектима, али и у приградским насељима.

На конференцији су присуствовали сви партнери у пројекту, а међу њима представници предузећа СЕКОПАК, које је међу првима поставило стандарде за ХОРЕКА сектор (угоститељски сектор) у Београду и Апатинске пиваре, која је уложила новчана средства у ову акцију.

Пројекат управљања стакленом амбалажом спроводи се у оквиру програма развојне сарадње с приватним сектором који финансира немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој.

Коментари15
0fe88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
44% ??? Baš me zanima kako dođoše do ovog broja. Verovatno su prvo pogledali kako region stoji po tom pitanju, a pošto mi moramo biti najbolji u regionu (na papiru, ali ne i u stvarnosti) neko je odredio - neka bude 44% (mnogo je kume)
Белимбегово
"...економски ефикасан ланац вредности рециклаже стакла..." Да ли та економска ефикасност заначи да профит треба да остваре ЈКП и приватне рециклажне фирме, или, можда, сви актери (карике) у ланцу? Зашто онда не организујете плаћање кауције за стаклену амбалажу, као и плаћање по комаду или килограму за неповратну амбалажу, на откупним пунктовима? Зашто би грађани бесплатно пунили контејнере амбалажном робом коју су платили по пуној цени, а све то под изговором чаробне речи "екологија"?
Стеван
@Бранка Васиљевић Где се то у Србији рециклира 44% стакла у на који начин? Од како знам за себе баца се стакло , барем у народу.
Milic
Najbolji nacin da sakupis koriscene flase je kaucaja. Samo i taj metod zahteva odredjenu organizaciju, a tu smo slbi tj lehji.
Dušan
Ja desetine godina ne bacam staklo u otpad nadajući se da ću ga uspeti nekako uvesti u ciklus reciklsže. Nudio sam ga sakupljačima sekundarnih sirovina, ali ga niko nije hteo. Sada ću ga o svom trošku prevesti iz Apatina u Sombor i ubaciti u kontejner. Inače, bilo bi dobro razviti sisteme da se za vraćenu staklenu flašu dobije i neki novčić. To bi znatno poboljšalo prikupljanje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља