На јутјуб каналу „Слушате Коларац” налази се друго предавање из циклуса „Срби и крсташи” под насловом „Стефан Немања и Фридрих Барбароса”. Предавач Александар Узелац говорио је о крсташким походима преко југоисточне Европе током 12. века, спомињању Срба у делима крсташких писаца из овог времена и о најзначајнијем сусрету Срба и крсташа, то јест Стефана Немање и Фридриха Првог Барбаросе.

Предавање почиње причом о паду Јерусалима у руке западњака, што је означило крај Првог крсташког рата, али не и крај борбама крсташа и муслимана у Палестини. Прави хронолошки преглед експедиција које су уследиле и наредних значајних крсташа ‒ војвода Виљем Девети од Аквитаније, норвешки краљ Сигурд Маргусон... Успут, истиче да се сада позната разлика између ходочасника (ишли на поклоњење светим местима) и крсташа (борци против неверника) тада није уочавала, те да су и крсташи сами себе називали перегринима (лат. ходочасници).

Када је објављен трећи позив за крсташки рат, одазивају се француски краљ Филип Други Август, енглески владар Хенри Други Плантагенет (његов крсташки завет преузео је Ричард Лавље Срце) и Барбароса (27. марта 1188. у Мајнсу). Уследила су три потпуно одвојена подухвата три војске, од којих је само Барбаросина ишла копненим путем до Палестине. Он је 29. јуна 1189. стигао у Београд, који је тада био под грчком влашћу и полуразрушен због претходних византијско-угарских борби. Затим је трновитим путем и уз размирице са браничевским дуксом скоро месец дана касније дошао и у Ниш, који је Стефан Немања настојао да учини својом престоницом.

‒ На једној страни стајао је најмоћнији владар хришћанске Европе, а на другој српски велики жупан који је настојао да обједини све српске земље под својом влашћу у борби против Византије ‒ говори Узелац и описује дешавања која су уследила.