недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 22.12.2020. у 10:58 Ј. Цветковић

Најзначајнији сусрет Срба и крсташа

Барбароса је у Немањином Нишу боравио од 27. до 30. јула 1189. године (Принтскрин Јутјуб)

На јутјуб каналу „Слушате Коларац” налази се друго предавање из циклуса „Срби и крсташи” под насловом „Стефан Немања и Фридрих Барбароса”. Предавач Александар Узелац говорио је о крсташким походима преко југоисточне Европе током 12. века, спомињању Срба у делима крсташких писаца из овог времена и о најзначајнијем сусрету Срба и крсташа, то јест Стефана Немање и Фридриха Првог Барбаросе.

Предавање почиње причом о паду Јерусалима у руке западњака, што је означило крај Првог крсташког рата, али не и крај борбама крсташа и муслимана у Палестини. Прави хронолошки преглед експедиција које су уследиле и наредних значајних крсташа ‒ војвода Виљем Девети од Аквитаније, норвешки краљ Сигурд Маргусон... Успут, истиче да се сада позната разлика између ходочасника (ишли на поклоњење светим местима) и крсташа (борци против неверника) тада није уочавала, те да су и крсташи сами себе називали перегринима (лат. ходочасници).

Када је објављен трећи позив за крсташки рат, одазивају се француски краљ Филип Други Август, енглески владар Хенри Други Плантагенет (његов крсташки завет преузео је Ричард Лавље Срце) и Барбароса (27. марта 1188. у Мајнсу). Уследила су три потпуно одвојена подухвата три војске, од којих је само Барбаросина ишла копненим путем до Палестине. Он је 29. јуна 1189. стигао у Београд, који је тада био под грчком влашћу и полуразрушен због претходних византијско-угарских борби. Затим је трновитим путем и уз размирице са браничевским дуксом скоро месец дана касније дошао и у Ниш, који је Стефан Немања настојао да учини својом престоницом.

‒ На једној страни стајао је најмоћнији владар хришћанске Европе, а на другој српски велики жупан који је настојао да обједини све српске земље под својом влашћу у борби против Византије ‒ говори Узелац и описује дешавања која су уследила.

Коментари7
a1eeb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušan Petković
Negde sam dobio informaciju, da je Fridrih Barbarosa za prolazak kroz Srpske zemlje podpisao sa carom Dušanom ugovor o mirnom prolazu . Car Dušan se je podpisao a Fridrih Barbarosa se podpisao sa krstićem jer je bio nepismen. Koliko je to tačno ?
Meksikanac
Ocigledno da nije tacno. Fridrih Barbarosa je 1189. prolazio kroz srpske zemlje a car Dusan je ziveo od 1308. do 1355.
др Милан Лекић
Узелац је некритичан. Уместо да користи Хонијата, најначајнији виз. извор за 12. век и Стефана Првовенчаног (који јасно пише о Котору као Немањиној престоници), Узелац, као и добар део српских историчара Кинамову „густо насељену Дендру крај старе Нароне (Вид)“, погрешно смешта око Ниша и Дубочице. Немогуће је да тада - на траси „Via militaris”, главна комуникација Цариграда и Запада (Поморавље, Посавина) пренатрпана разним војскама- Немања и помисли да од Ниша створи престоницу Србије-Далмације.
ristan
prochitajte izvrsnu knjigu; ''jerusalim''-montefjore.
Vladan
I kojim jezikon su pricali ?
Вера Ж.
Ако затреба преводиоци се нађу. У оно време владари кад су путовали у туђе земље имали су I људе који говоре језиком земље у коју путују и који су знали њихове обичаје.
Dušan
Грчким или латинским који су били глобални језици у Европи тога доба !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља