недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 21.12.2020. у 19:34 Ана Вуковић

Имовински односи „руше” Кућу Лазе Лазаревића

Тек кад суд одлучи коме припада објекат, Завод за заштиту споменика може да се, када му се обрате власници, укључи у његову заштиту
Уместо културног здања постала уточиште за бескућнике (Фотографије Небојша Марјановић)

Некада су од ње сви прали руке, а сад би је сви хтели и пред судом воде битку коме ће припасти. У међувремену, Кућа Лазе Лазаревића у Хиландарској 7 незадрживо пропада. Можда последњи ексер за сандук једног од најзначајнијих обележја нашем чувеном лекару и књижевнику био је и недавни пожар. Јер док се чекао исход правне битке за овај објекат бескућници су искористили прилику и запосели га, а у њему је пре неколико дана избила и ватра. Уместо културног здања у коме би се стицала знања о једном од најугледнијих Срба и значајне градске туристичке атракције, ова кућа је најобичније ругло. И иако су сада, после ватрене стихије, њене капије закључане, тешко је не помислити „касно сте се сетили”.

Јер, кућа коју је некада користило дечје одељење Библиотеке града, већ дуже време је ничија. На која год врата да је некадашњи корисник закуцао како би је спасао од пропадања, била би затворена. Над њеном обновом, како су сви тврдили, нико није имао надлежност. А када се храм књиге иселио испод њеног крова, решењем владе објекат је издат у закуп Фонду Б92. Веран Матић и сарадници који су имали план да од ове зграде направе културну оазу нису поштено стигли ни да се распакују, а већ су морали да се иселе. Јер, Агенција за реституцију вратила је кућу наследницима некадашњих власника, пре нешто више од две године. Објекат је припао деци и унуцима Кузмана и Драгољуба Сотировића, али шта год да је био њихов план, морали су да га стопирају јер су градско и државно правобранилаштво уложили жалбе Министарству финансија. После одбијених жалби, почетком године, поднете су и тужбе пред Управним судом, о којима још није одлучено.

Неопходна детаљна реконструкција... За обнову нико није надлежан

Да ли то значи да треба да чекамо да ово здање, због нерешених имовинскоправних односа, треба сасвим да пропадне? Има ли начина да се оно заштити?

Симеон Бабић, некадашњи директор Библиотеке града и директор Фондације за хуману старост „Лаза Лазаревић”, један је од оних који већ годинама бију битку да кућа у Хиландарској напокон постане достојанствено обележје некадашњем власнику. Три деценије он се труди да очува успомену на чувеног књижевника.

– Ова спомен-кућа је парадигма за све оно што је легатско и споменичко. У временима изазова, на раскршћима која немају знак, некако превише журимо и окрећемо леђа традицији. Ово није време за оптужбе и не желим неког да прозивам, али сматрам да град има права да заштити Кућу Лазе Лазаревића док год траје суђење – истиче Бабић.
Засад, чини се, од тога нема ништа, упркос томе што је Кућа Лазе Лазаревића у Хиландарској улици, како кажу из градског Завода за заштиту споменика културе, заштићена у оквиру просторно културно-историјске целине „Копитарева градина”.

– То значи да је власник или корисник у обавези да одржава заштићени објекат и да се за све интервенције на њему и његовој катастарској парцели обрати надлежном Заводу за заштиту споменика културе ради добијања услова за предузимање мера техничке заштите. По добијању услова власник је дужан да уради пројекат, а потом да га достави Заводу ради добијања сагласности. Тек по добијању сагласности власник може да изводи радове. У овом конкретном случају постоји проблем јер су 2017. исељени претходни корисници и покренут је поступак реституције за који немамо сазнања да ли је у потпуности окончан – кажу из Завода.

Они напомињу да немају средства за рестаурацију и санацију објекта.

– Завод ће се укључити издавањем услова за предузимање мера техничке заштите, а по израђеној техничкој документацији и сагласности на пројекат из своје надлежности, али је то тек могуће по окончању процеса реституције што спада у домен имовинскоправних односа. Значи Завод ће издати мере, чим се по окончању спора обрате власници објекта – истичу из ове установе, напомињући да су они издали сагласност за обнову спомен-плоче која се налази на кући.

Коментари3
8cecf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radmila Mišić
Kuća jeste pripadala Lazi Lazareviću ali ju je Lazarevićeva udovica prodala tj. ni ona nije čuvala kuću kao uspomenu na L. Lazarevića. Koliko sam čitala, književnik je imao sinove, imaju li oni potomke i da li potomci imaju
Братимир
Радмила, читајте између редова. Држава је отела некретнину власницима и није је адекватно одржавала. Кућа је још увек у власништву (лоповске) државе.
Milan Matić
Odgovarajuće zakone bi trebalo dopuniti da su sudovi dužni da, u toku postupka, održavaju (plaćaju održavanje) objekte o čijem vlasništvu donose odluku. Time bi se mnogi značajni spomenici kulture, pa i ostale privatne svojine, spasli od propadanja, a sudovi bi bili stimulisani da efikasno rešavaju sporove. Troškovi nastali ovim održavanjem bi se mogli naplatiti od strane koja izgubi spor ili po nekom drugom odgovarajućem pravnom principu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља