понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 18.12.2020. у 12:14 Бранка Васиљевић

Санитарна депонија у Винчи гради се по еколошким стандардима

За четрдесет година, колико постоји стара депонија, више од четири милијарде тона метана је отишло у ваздух, а она је постала највећи еколошки проблем града и овог дела Балкана
​(Фотографије: Беоинфо)

За неколико месеци стара депонија у Винчи биће затворена, а на простору који је окружује биће изграђенo неколико нових погона. Један од њих је нова санитарна депонија, погон за прераду комуналног, али и грађевинског отпада, постројење за прераду процедних вода... Јуче је депонију обишао Горан Весић, заменик градоначелника. Он је подсетио да у Винчи од 1977. године постоји градска депонија на коју се годишње довози око 570.000 тона комуналног отпада и да је она после оволико деценија полако почела да клизи према Дунаву и постала највећи еколошки проблем не само Београда, већ и овог дела Балкана.

– На основу јавно-приватног партнерства са француском компанијом „Суез” и јапанском компанијом „Иточу” кренули смо у санирање постојеће депоније која ће бити затворена, санирана и еколошки третирана, и на изградњу нове. Ова санитарна депонија има канале за прикупљање отпадних вода, а већ је урађено и постројење за њихову прераду. Све отпадне воде ће се извлачити из депоније, прерађивати и тако прерађене одлазити у Дунав. С друге стране, ту су и цеви кроз које ће се извлачити гас који ће бити транспортован до енергане где ће се правити електрична енергија и то ће бити први пут да се прави електрична енергија од отпада. Радимо и топлодалековод Коњарник–Винча који ће омогућити да се из отпада извлачи гас који ће служити за грејање Коњарника, чиме ћемо смањити куповину гаса који сада користимо за грејање грађана – нагласио је Весић.
Заменик градоначелника подсетио је да је ово посао вредан више од 375 милиона евра и додао да се гради постројење за производњу електричне енергије, градиће се и енергана, а гради се и нова трафостаница која ће опслуживати сва ова постројења, као и постројење за прераду грађевинског отпада.

– Ми годишње имамо више од милион тона грађевинског отпада у Београду који се баца на различитим локацијама и који ће сада бити прерађиван. Сада ћемо коначно решити највећи еколошки проблем на територији града Београда – рекао је заменик градоначелника.
Он је нагласио да је посебно поносан што овде у сваком тренутку има више од 500 радника и што посао раде домаће компаније.
– Када цео посао буде завршен, овде ће радити више стотина људи, како у фабрикама тако и у другим постројењима. Ово је доказ како можемо заједно са партнерима да решавамо велике еколошке проблеме, а овај нико није ни покушао да реши од 1977. године. Уједно је то и почетак једног новог начина третирања отпада у Београду и коначно се према овом проблему односимо као и друге земље Европе – рекао је Весић.


Изградњом нове депоније делимично се решава и проблем загађења ваздуха.
– За четрдесет година, колико постоји ова депонија, више од четири милијарде тона метана је отишло у ваздух, да не причам о пожарима који су се стално дешавали и којих више неће бити – навео је Весић.
Постројење за одлагање комуналног отпада, како је рекао Филип Тил, директор предузећа „Бео чиста енергија”, биће пуштено у рад за неколико месеци, а након тога почеће санација и затварање постојеће депоније. После тога, додао је, следи отварање објеката који су тренутно у изградњи.
– За период од једне године, колико је до сада прошло, много тога смо урадили и то све захваљујући доброј сарадњи са градом. Објекат који ће служити за одлагање комуналног отпада – санитарна депонија, један је од најважнијих и то је велико достигнуће – појаснио је Тил.

Догађају су присуствовали градска секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић, директор ЈКП „Градска чистоћа” Марко Попадић, Владимир Миловановић из „Бео чисте енергије” и Жељко Ребрешак, управник градилишта.

Коментари0
b00b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља