Савез пчеларских организација Србије (СПОС) саопштио је да обилазећи маркете у Србији нигде нису успели да нађу мед из увоза. Иако имају податке да су три фирме само ове године увезле из Мoлдавије и Украјине 403 тона меда, јавно су поставили питање где је нестао тај мед из увоза, како то да га нема у маркетима и да ли је тај увозни мед правилно декларисан у даљем промету.

Јавност тражи одговоре. Ми чекамо, наводи се у недавно објављеном саопштењу СПОС-а. Ова организација је, иначе, позвала домаће трговце да доставе понуде за ексклузивну продају меда из њиховог погона који гарантује, навели су, порекло и квалитет меда.

Објашњавајући да је у ери хране све лошијег квалитета, српски мед практично једина намирница која на нашу трпезу стиже без прераде, адитива и конзерванса, онакав каквог су га произвеле пчеле. Међутим, од ове године је, тврде, почео масовни увоз меда из Молдавије и Украјине, често по ценама које једноставно нису могуће. Рецимо, мед из Украјине је увезен по 1,15 евра за килограм, што је нижа цена од оне по којој се откупљује од тамошњих пчелара, подсетили су из СПОС-а.

Ради заштите српских потрошача меда и српских пчелара, Савез пчеларских организација Србије, основан пре 123 године, увео је добру пчеларску праксу као стандард квалитета. Пчелари Савеза, гајећи пчеле према овом стандарду, добијају пчелиње производе гарантованог квалитета. Ниједна држава на свету није спровела овакву следљивост меда као Србија, наводе у овој организацији.

Осим јединствене тегле којој се гарантује да је мед купљен од пчелара Србије, систем је заокружен погоном „Наш мед” преко кога се обезбеђује пласман меда директно од пчелара, без посредника.

Улазне цене меда у маркете крећу се од 300 до 500 динара. И овде се поставља питање како је то могуће. Рецимо, откупна цена багремовог меда је тренутно 770 динара, јер мед има своју производну и тржишну цену. А где су марже трговина од минимум 25 одсто, порез на мед од 10 процената, огромни трошкови откупа, паковања и дистрибуције, питају у СПОС-у и истичу да је због ниског поверења потрошача промет меда кроз трговине мали. Од тога, кажу, штету имају и пчелари, и трговци, и потрошачи, а профитирају само фалсификатори меда.

Они објашњавају да куповина меда испод реалне тржишне цене значи да вероватно нису ни купили мед.

Ако вам је већ стало до мешавине шећера и воде, а не до биолошки активне материје каква је мед, онда лепо купите килограм шећера за 60 динара, додајте му мало воде и кувајте, јер зашто бисте шећерни сируп плаћали папрено, кад је јефтин, наводе у СПОС-у.

Пчелари кажу да трговци имају прилику да покажу одговорност и поштовање према потрошачима и драстично повећају продају меда у трговинама, захваљујући поверењу у стандарде квалитета.

Погон за прикупљање и пласман меда пчелара СПОС-а „Наш мед“ улагаће најмање један одсто од велепродајне цене тегле за лечење деце од ретких болести, а најмање пет процената у маркетинг и промоцију свог производа, што би требало да подигне продају и донесе корист пчеларима и трговинама.