субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 19.12.2020. у 18:00 Радисав Ристић

Ногом на нагазну мину

Кад је реч о пуцњима у сопствену ногу, није имуна и актуелна власт. На истакнута места у издаваштву и медијима, а ево сада у парламенту и Влади Србије, обрели су се до јуче истакнути политичари, посланици, портпароли и ини чланови и симпатизери ДОС-а
(Фото А. Васиљевић)

Упозорење амбасадора Савезне Републике Немачке у Уједињеним нацијама да непризнавањем лажне републике Косово Србија пуца у сопствену ногу, наишло је диљем Србије на подсмех. Сигурно је, наиме, да никоме у Србији, изузимајући минорне острашћенике, не пада на памет да уважи упозорење Његове екселенције. То, међутим, не значи да званичници Србије у прошлости, нажалост и данас, нису били склони избегавању пуцања у ногу своје земље. Таквих примера има напретек, о чему необориво сведочи сијасет срамних чињеница. Током владавине ДОС-а, на пример, кад је о деградацији војске реч, били су веома честа појава.

У оквиру девастације Војске Србије, почев од владавине ДОС-а, све до 2012. године, када су досовци после парламентарних избора били принуђени да напусте кормило власти, у ногу Србије одзвањали су пуцњи и из јединачне и из рафалне паљбе. Државни званичници, посебно министри одбране, утркивали су се после петооктобарских збивања у наношењу удараца војсци од којих се, за време њихове владавине, неће опоравити. Један од заглушујућих пуцњева у ногу уследио је укидањем служења војног рока.

Погрешна политика у вези с професионализацијом војске довела је до смањења њеног оперативног дела. То, као и претходни пуцњеви у ногу, резултирали су чињеницом да су све земље у окружењу, кад је о војној сили реч, биле знатно супериорније од Србије. Хвалисања државних челника да је војна сила Србије једна од најјачих у региону била су више него смешна. Јер, да зло буде веће, чак и Заштитни корпус фантомске државе Косово, формиран у то време, био је на најбољем путу да се на лествици борбено способних оружаних састава нађе испред оружаних снага Србије. Војска, која се готово три месеца успешно супротстављала НАТО агресији, имајући наведено у виду, пробијена је „глоговим коцем”, Тиме се, нажалост, кад је о Војсци Србије реч, не ближе крају пуцњевима у ногу. Заглушујућа паљба уследила је десетковањем, расходовањем и уништењем ратне технике. Тенкови Т-55 свој борбени пут завршавали су на отпадима и, највећим делом, у смедеревској железари. Прича за себе је уништење, до последњег, лаког преносног система „стрела 2М”, којих је у саставу јединица било око 1.500. Сви до једног, уз надгледање амбасадора САД, уништени су на војном полигону у Никинцима. Тај ракетни систем, намењен борби против нисколетећих авиона и хеликоптера, посебно је познат по учинку у Вијетнаму, где је оборио више од 70 америчких летилица.

Уз наведене примере неопходно је истаћи и бесмислено прерано пензионисање великог броја старешинског кадра, углавном учесника борби против терористичке ОВК и злочиначке агресије НАТО-а. Многи од тих људи били су далеко од законитих година за одлазак у пензију, због чега је то коментарисано не као пуцањ у ногу, већ као ступање ногом на нагазну мину.

Кад је реч о пуцњима у сопствену ногу, није у неким случајевима имуна ни актуелна власт. Не ради се, на срећу, о војсци, која је релативно брзо прерасла у регионалну силу, али у области кадровске политике и коалиционих решења чула се „рафална паљба”. На истакнутим местима у издаваштву и медијима, а ево сада у парламенту и Влади Србије, обрели су се до јуче истакнути политичари, посланици, портпароли и ини чланови и симпатизери ДОС-а.

Ни прстом се није мрднуло да се ти људи и жене уклоне из редова владајуће номенклатуре. Симптоматично је, притом, да је у доста случајева реч о високо котираним особама у странкама и партијама, које су се дрвљем и камењем бацале на данас актуелну коалициону власт. Изгубљено је, изгледа, из вида да су, својевремено, неки од њих упућивали веома острашћене увреде челницима – данас водећим људима Републике Србије. Ти и такви бивши досовци, шепуре се данас са телевизијских екрана и бројних насловних и унутрашњих страница штампаних медија, представљајући се као најоданији сарадници оних које су, путем медија и током скупштинских заседања, вулгарно вређали.

Слични пуцњи у сопствену ногу чињени су и избором коалиционих партнера, међу којима и оних који су отворено, и раније и данас, деловали против унутрашње и спољашње политике земље. Један од тих „пуцњева” односи се на залагање коалиционог партнера да Србија уђе у НАТО, без обзира на чињеницу да је то супротно званичној политици о војној неутралности и већинском расположењу грађана Србије. Неприхватљива је и тврдња да већина грађана „не зна чињенице о НАТО-а”, мада је општепознато да је та алијанса, односећи људске животе и рушењем материјалних добара, учествовала у злочиначком бомбардовању. Представници тих коалиционих партнера седе, нажалост, и данас у скупштинским клупама.

Пуковник у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари12
96bef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lazar
U ovom clanku autor optuzuje DOS za degradaciju Vojske. To je samo delimicno tacno, jer prava degradacija se desila u vreme nasih gradjanskih ratova, pre DOSa. Tada je Vojska izgubila ne samo ljude i ogromnu tehniku nego i ugled koji je u narodu imala.
vox ex populi
Kada čitam ovaj tekst, jasno mi je da smo odlično prošli, kako je moglo biti, u ratovima 90-ih.
Џејми Шеј
@Lazar - Srbija nema taj luksuz da uopste moze da udje u NATO. Njoj nije ni pruzena ta mogucnost 1998-9. Urucen joj je ultimatum da kapitulira kao 1914. Te 1914 je cak i pristala na ultimatum pa je ipak napadnuta. Od Srba se danas zahteva preumljenje i promena identiteta bilo kako pa i naseljavanjem turko-afro-azijata po svaku cenu i iseljavanjem Srba iz Srbije. Zahteva se mutacija uma ovdasnjih stanovnika (svake godine) od strane "ministarstva ljubavi".
Џејми Шеј
@Volodja - i ja sam tako ucio u skoli a onda sam odrastao i shvatio da smo radili falsifikovanu komunisticku istoriju koja sluzi srpskim neprijateljima. Elem na kraju je prihvacen ultimatum 1914 ali je Srbija napadnuta. 1941 su nam Englezi smestili "bolje rat nego pakt" a 1999 bi nas bombardovali po bilo koju cenu. Nastvak u Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji, Jemenu vidimo i danas. Ratovi se planiraju, ne zavise od pristanka na tekst ultimatuma.
Volodja
Za @Џејми Шеј : Srbija nije prihvatila ultimatum 1914 godine. Ona je odbila tacku br 6 ultimatuma, kojom se trazilo da strani islednici vrse istragu povodom atentata u Sarajevu. Srbija je tada svesno izabrala rat, kao i 1941, kad je grupa oficira izvrsila puc, srusila vladu i pakt ("bolje rat nego pakt"). Ni Slobodan Milosevic nije 1999 godine prihvatio ultimatum, znajuci da to znaci rat. Izgubio je i rat i Kosovo !
Lazar
Protivno zdravom razumu, Srbija je ratovala protiv NATO alijanse i izvukla deblji kraj. Sve zemlje oko Srbije su vec stale, ili ce ubrzo stati pod NATO kisobran. Maloj i siromasnoj zemlji, korisnije je da bude clan NATO alijanse nego njen protivnik.
Marko
Milošević je hteo u NATO da spreči napad na SRJ, a to su Amerikanci glatko odbili
Zorka Papadopolos
Da udjemo u NATO, slali bi nase momke po nedodjijama da ubijaju neduzne narode za racun bogatih finansijera NATO. Sve smo prodali, ne moramo I ljude.
Прикажи још одговора
Крле
Тенкови Т-55 нису топљени у смедеревској железари (нити могу тамо да се топе). Тенкови су продати другим држава, то је јавно доступна информација на сајту УН Регистра за конвенционално наоружање. Тенкове је продавала и бивша и садашња власт.
Мали Ђокица
У свакој железари може да се топе било какви "предмети". И преко океански бродови и железничке композиције. И морске нафтне платформе и Електричне централе. Прво се пламеницима исеку на мање комаде. Зашто је Ју Ес Стил, после топљења тенкова, продао железару за 1 долар?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља