Да би возила градског превоза била што безбеднија у време пандемије ковида 19, кренуло се и у третман озоном. Ова врста дезинфекције, како је истакао заменик градоначелника Горан Весић ради се на основу препорука Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, а многи су помислили на третмане које је пропагирао власник једне од приватних телевизија.

– Озон је неоргански гас и када је реч о хемијским средствима за дезинфекцију, припада групи оксиданаса. Први пут је као дезинфекционо средство коришћен крајем 19. века. Од тада су позната његова бактерицидна својства, а данас има различите примене (користи се за дезинфекцију воде, рубља, у индустрији хране...). Озон површине дезинфикује у ниским концентрацијама и за врло кратко време – рекли су у Институту.

Пошто је овај гас термодинамички нестабилан и лако се разлаже, мора се производити на месту где се и примењује, уз помоћ генератора озона. У тим уређајима озон се производи електричним пражњењем из ваздушног или техничког кисеоника.

– У возилима, у зависности од типа, третман траје до 10 до 30 минута, при чему озон продире до свих материјала и неприступачних углова, као и кроз систем за климатизацију. Генератори озона који се за те сврхе користе пројектовани су тако да уз стручно руковање и надзор постижу жељену концентрацију озона у ваздуху, који се, по завршетку дезинфекције, као нестабилан гас, разграђује на кисеоник. При третманима оператери морају да користе заштитну опрему и за то морају бити обучени – кажу у „Батуту”.

Дезинфекција озоном и његово дејство на микроорганизме заснива се на дезинтеграцији ћелијске опне, односно оксидацији ћелијске протоплазме. У овај третман наде се нарочито полажу код контаминираних простора у здравственим установама, стоматолошким ординацијама, спортским клубовима, хотелима и у сектору транспорта. Научници своје мишљење да би се као нови, потенцијални третман за заустављање вируса у затвореном озонизација ваздуха могла применити заснивају на томе да су вируси са овојницом (попут SARS-CoV-2 вируса) осетљивији на оксидујуће агенсе (као што је озон) у поређењу са вирусима без омотача. Осим тога, наводе да неки вируси, попут вируса корона, садрже цистеин који садржи сулфхидрилну групу, а која реагује са озоном.

– Отуда се озон предлаже као средство за дезинфекцију ваздуха затвореног простора радних места и јавних простора, личне заштитне опреме за вишекратну употребу, па и маски за једнократну, у фази поновног покретања производног и друштвеног живота после избијања пандемије ковида 19. Због токсиколошких својстава и способности да у високим концентрацијама разграђује и неке материјале, оптимална употреба озона за дезинфекцију ваздуха и површина подразумева да у просторијама нема људи, да се примени довољна доза озон у временском периоду који ће уништити микроорганизме, али имати минимални ефекат разградње материјала са којима долази у контакт – рекли су у „Батуту”.

Третману озоном у возилима претходе механичка и хемијска дезинфекција. Хемијска дезинфекција није ефикасна уколико се претходно не обави механичка (оперу површине, мобилијар, изнесе смеће, проветри). Због тога особље задужено за одржавање хигијене, механичку дезинфекцију треба да спроводи темељно. То значи да ручно и машински водом и средствима за чишћење оперу све површине, да се потом изврши дезинфекција простора и тек ондасе  ради третман озоном.

Одговор да ли озон има продужено дејство, колико оно траје и да ли је тачно да се простор може контаминирати одмах после третмана озоном потражили смо од др Стевана Благојевића, директора Института за општу физику и хемију који је у сарадњи са Министарством за науку и технолошки развој радио на овом пројекту.

– Показало се да је третман озоном делотворан и да су површине заштићеније дуже време, по неколико дана. То не значи да се онај ко уђе у аутобус па се грли и љуби са особом која је заражена неће заразити, али ће бити заштићенији када је реч о површинама – тврди Благојевић и истиче да и даље у превозу морају да се користе маске и поштује размак.

На питање да ли неко ко је ушао у возило третирано озоном и ухватио се за шипку на коју се заражена особа непосредно пре тога искијала има могућност да се зарази он је истакао да то може да се догоди, али ако та иста особа одмах стави руке у уста. Због тога су постављени дозтри, да се при изласку и уласку у возила руке могу дезинфиковати.