петак, 23.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 15.12.2020. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
КОНЗИЛИЈУМ

После педесете мушкарци морају код уролога једном годишње

Карцином простате споро напредује за разлику од других тумора, а растући и изазива различите симптоме попут отежаног мокрења, болова у кичми…
(Фото А. Васиљевић)

Карцином простате се према броју новооболелих налази на трећем месту после рака плућа и дебелог црева. Стопе оболевања и умирања од ове болести у Србији имају приближне вредности као у другим земљама Европе и у САД. У многим случајевима, нарочито у почетку болести, пацијент не мора да има никакве симптоме. Тада се карцином развија у једном делу простате и постепено напредује и зато је изузетно важно да се мушкарци после педесете године, па и раније, макар једном годишње јаве урологу ради прегледа простате.

Др Јован Хаџи-Ђокић (Фото: Лична архива)

Према речима академика професора др Јована Хаџи-Ђокића, уролога,

када карцином у ткиву простате расте, он може дати различите симптоме. То може бити учестало и отежано мокрење, осећај нелагодности у пределу перинеума (међице), а у неким случајевима се може јавити и крв у сперми када се пацијент уплаши и одмах јави лекару. У ређим случајевима, може се јавити крв у мокраћи. Такође се, врло ретко може јавити немогућност мокрења. У случају да се карцином прошири на кости, може се јавити бол, најчешће у лумбалном делу кичме или на другим местима.

– Сви мушкарци после педесете године треба да се контролишу код уролога због болести простате, поготово они који имају позитивну породичну анамнезу, односно ако им је неко у породици (отац, стриц, деда)  боловао од карцинома простате. Карцином простате споро напредује за разлику од других карцинома попут тумора плућа, панкреаса… - каже др Хаџи-Ђокић.

Када се пацијент јави урологу, он има на располагању читав низ метода да би доказао о чему се ради. Уролог ове методе примењује одређеним редоследом. Прво се узимају биохемијске анализе крви као и врло важан туморски  маркер-простата специфични антиген (ПСА). После тога се обавезно уради дигито-ректални преглед простате, да се види да ли на простати постоје места тврђе конзистенције, или је она у целини хомогена. Преглед ултразвуком са линеарном или ректалном сондом, даје врло важне податке о стању простате. Ако постоји сумња, да се ради о карциному, обавезно се ради биопсија простате под контролом ултразвука, а исечак се шаље на патохистолошки преглед. Ако се добије налаз карцинома простате, обавезно се ради радиографија плућа  и сцинтиграфија коштаног система. Од ових анализа зависи које ће се лечење предузети.

– Лечење карцинома простате зависи од стадијума болести који се одређује напред описаним прегледима. Ако се ради о болести ограниченој само на простату, онда се може предузети оперативно лечење које је и најбоље. Хируршки се уклања цела простата са својом капсулом, семеним кесицама и карличним лимфним жлездама. Операција се може извести и лапароскопски или уз примену робота. У нашој земљи се једино не ради роботска операција. Уколико пацијенти не желе да се оперишу или су у поодмаклим годинама живота, може се врло успешно применити зрачна терапија у виду спољашњег зрачења или брахитерапије. Ако је карцином дао метастазе у кости, онда се примењују одређени лекови који супримирају продукцију тестостерона, па и цитостатска терапија која може бити доста успешна – појашњава наш саговорник.

Најјачи предиспонирајући фактор за развој карцинома простате су године живота. Он се ретко јавља код мушкараца млађих од 50 година. Зна се да су андрогени хормони, односно тестостерон важан предуслов за раст нормалне простате, као и за развој бенигне хиперплазије и карцинома. Међутим, до сада није утврђена јасна директна корелација између нивоа тестостерона и ризика за настанак карцинома простате. Улога фактора исхране у настанку карцинома простате изазива значајно интересовање. Наш саговорник каже да региони као што су САД, где се у исхрани најчешће користе масти и црвено месо имају већу појаву карцинома простате.

– Традиционалне дијете у Кини и Јапану, које се састоје углавном од жутог и зеленог поврћа и вегетеријанска исхрана уопште, повећавају ниво витамина А у организму. Витамин А доводи до повећања нивоа бета каротена који делује заштитно у односу на настанак карцинома простате. Радници изложени хемикалијама у индустрији гуме, текстила, лекова и хемијској индустрији имају повишен ризик за настанак карцинома простате. Постоје подаци који указују да изложеност хрому, гвожђу, кобалту и цинку повећава ризик за настанак карцинома простате код запослених у индустрији атомске енергије – истиче академик Хаџи-Ђокић.

У Србији као и у свету спроводи се скрининг карцинома простате због ранијег откривања и адекватног лечења овог обољења. У току су истраживања у предклничкој фази, која се баве употребом лекова у превенцији карцинома простате.

– Физичка активност,  престанак пушења, разноврсна исхрана богата воћем и поврћем, смањен унос масти и црвеног меса, такође представљају  мере којима се може смањити ризик за настанак карцинома простате – наглашава наш саговорник чија је књига „Одабрана поглавља из урологије“ недавно представљена у САНУ. Инспирација за стварање овог дела, каже он, има вишезначни карактер, који је одређен убрзаном динамиком научних и техничких иновација чији се ефекти препознају кроз повећане могућности за дијагностику и терапију уролошких обољења.

– Одабране теме представљене у готово шездесет поглавља, арзврстане су у девет делова: општа урологија, болести бубрега и уретера, болести простате, карцином простате, тумори мокраћне бешике, уринарне деривације, уринарна инконтиненција, болести гениталних органа и болести уретре. У изради ове књиге учествовало је 50 аутора из Србије и иностранства – додаје академик др Хаџи-Ђокић.

Коментари2
3a918
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Списак лепих жеља
Још само да нам професор каже како КОНКРЕТНО да дођемо до уролога у оквиру здравственог система РФЗО. Или ће нам оставити своју картицу?
milan
Uz svo uvažavanje prof.Jovana u Srbiji je nemoguća misija doći do pravog urologa ako nemate para za njihove privatne ordinacije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља