четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 18.12.2020. у 18:00 Др Саво Д. Марковић

Слово о Ђеду

Његова докторска дисертација „Тајна Свете Тројице по Светоме Григорију Палами”, писана и одбрањена на грчком језику у Атини, оцењена је од стране релевантних теолога као једно од најзначајнијих теолошких дела у православљу уопште, написаних у другој половини 20. века
(Фото ЕPA-EFE/Andrej Cukic)

Напустио нас је митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх свештеног трона пећког др Амфилохије Радовић. Смерни пастир, није напустио своје стадо, него само отишао на место које му је даном рођења одређено, да одозго с неба надгледа да ли живимо и радимо онако како нас је он учио. Морачко небо изнад завичаја угледао је на Божић, 1938. лета господњег. Дан рођења му је профетски одредио судбину, јер Божјом промишљу и горштачком проницљивошћу, његови богобојажљиви и христочежњиви родитељи Ћиро и Милева, рођена Бакић, крстише га именом Ристо, што је народски изговор имена Његовог имењака из Назарета. Крстивши га тим именом родитељи му милошћу божјом запечатише судбину и поставише путоказ на његовом подвижничком путу, који ће га 82. године касније одвести право у наручје Творца.

Блаженог спомена митрополит Амфилохије био је човек ренесансног образовања, антејске снаге и апостостолског подвижништва. Својим животом, који је представљао жариште врлина и реалну наду нашег времена, израстао је у једног од највећих људи кога су морачке горе икад дале и стао раме уз раме с таквим громадама као што су блаженопочивши патријарх Варнава Росић (пореклом из Горње Мораче) и патријарх Гаврило Дожић (рођени Доњоморачанин), који улазе у ред највећих јерарха Српске православне цркве од времена Св. Саве па све до наших дана.

Почивши блаженог спомена митрополит Амфилохије уживао је велики углед свуда куда се кретао широм земљиног шара, много већи него онде где се родио, живео и радио и својим прегнућем задивио и задужио не само нас у његовој Црној Гори и Српској православној цркви, него и васколику православну васељену. Овом великом човеку, теологу, ерудити, полиглоти, недостижном беседнику, професору и декану Православног богословског факултета у Београду и доктору хонорис цауса бројних богословских факултета и духовних академија широм васељене и васиона је била тесна, тако да га не смемо стропоштавати на локалнозавичајни ниво Мораче и Црне Горе, иако је свој завичај носио у души куд год је ишао овај неуморни путник с тисовим штапом на Христовом путу.

Чак и овим поводом и на овом месту драгоцено је истаћи да је његова докторска дисертација „Тајна Свете Тројице по Светоме Григорију Палами”, писана и одбрањена на грчком језику у Атини, оцењена од стране релевантних теолога као једно од најзначајнијих теолошких дела у православљу уопште, написаних у другој половини 20. века.

Овог енциклопедијски образованог теолога и једног од најутицајнијих црквених великодостојника у православљу, превасходно окренутог верској догми и канону, живо су занимале и остале сфере друштвеног живота, у којима је остварио непоновљиве резултате. Био је доследан и непоколебљив борац за остварење и заштиту људских права и слобода, и на том пољу дао много већи допринос од  професионалних залудрана, којима је то био задатак и који су за то добијали дебеле синекуре. Неправда, гажење људских права и слобода, неконтролисана власт и атавистичка осионост режима, мотивисали су старог владику, свенародног Ђеда, да први пут у животу изађе на изборе и тако својим гласом и личним примером одлучујуће допринесе да зрак слободе и демократије растера вишедеценијску таму изнад Црне Горе. И да коначно пуних плућа изусти, оно чувено: „Благо мени!”

Поред свих звања, титула и обавеза, митрополит Амфилохије је био и доживотни почасни председник удружења Морачана и пријатеља Мораче „Светигора”, од оснивања удружења. Ми из удружења смо то сматрали Божјим даром. Такође смо сматрали да смо миљеници богиње Фортуне, зато што смо живели у његовом времену и што смо понекад имали прилику да с њим поделимо његово ретко слободно време, како бисмо његовом мудром речју, саветом, опоменом и сугестијом напојили душу.

Овај неуморни светски путник, ма где ишао и ма где био, завичај је носио у срцу и души, о чему сведочи и његов гроб у крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, чији је неоспорни ктитор баш он био, на којем су уклесане три розете, од којих је једна Морачка розета. На овај начин се макар у симболичном значењу остварила она чувена мисао неприкосновеног мудраца и Ловћенског Тајновидца: „Гдје је зрно клицу заметнуло, ондје нека и плодом почине”.

Председник удружења Морачана и пријатеља Мораче „Светигора”

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари3
16bfc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живан
На жалост напусти Српску православну Цркву митрополит црногорски приморски Амфилохије Радовић и Патријарх Иринеј и сад је фер да поглавара српске цркве буде из Дијаспоре. Живела Србија
Aleksandar Glišić
Mogao bi Grigorije, ako nije suviše "mlad" za to zvanje?
Milan
Bravo Dr Markovicu, Djedo je zasluzio. Neka samome Bogu hvala sto nam dade takoga coveka. Nadam se da ce i njega kao i Hrista buduca pokoljenja bolje razumeti od savremenika.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља