Напустио нас је митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх свештеног трона пећког др Амфилохије Радовић. Смерни пастир, није напустио своје стадо, него само отишао на место које му је даном рођења одређено, да одозго с неба надгледа да ли живимо и радимо онако како нас је он учио. Морачко небо изнад завичаја угледао је на Божић, 1938. лета господњег. Дан рођења му је профетски одредио судбину, јер Божјом промишљу и горштачком проницљивошћу, његови богобојажљиви и христочежњиви родитељи Ћиро и Милева, рођена Бакић, крстише га именом Ристо, што је народски изговор имена Његовог имењака из Назарета. Крстивши га тим именом родитељи му милошћу божјом запечатише судбину и поставише путоказ на његовом подвижничком путу, који ће га 82. године касније одвести право у наручје Творца.

Блаженог спомена митрополит Амфилохије био је човек ренесансног образовања, антејске снаге и апостостолског подвижништва. Својим животом, који је представљао жариште врлина и реалну наду нашег времена, израстао је у једног од највећих људи кога су морачке горе икад дале и стао раме уз раме с таквим громадама као што су блаженопочивши патријарх Варнава Росић (пореклом из Горње Мораче) и патријарх Гаврило Дожић (рођени Доњоморачанин), који улазе у ред највећих јерарха Српске православне цркве од времена Св. Саве па све до наших дана.

Почивши блаженог спомена митрополит Амфилохије уживао је велики углед свуда куда се кретао широм земљиног шара, много већи него онде где се родио, живео и радио и својим прегнућем задивио и задужио не само нас у његовој Црној Гори и Српској православној цркви, него и васколику православну васељену. Овом великом човеку, теологу, ерудити, полиглоти, недостижном беседнику, професору и декану Православног богословског факултета у Београду и доктору хонорис цауса бројних богословских факултета и духовних академија широм васељене и васиона је била тесна, тако да га не смемо стропоштавати на локалнозавичајни ниво Мораче и Црне Горе, иако је свој завичај носио у души куд год је ишао овај неуморни путник с тисовим штапом на Христовом путу.

Чак и овим поводом и на овом месту драгоцено је истаћи да је његова докторска дисертација „Тајна Свете Тројице по Светоме Григорију Палами”, писана и одбрањена на грчком језику у Атини, оцењена од стране релевантних теолога као једно од најзначајнијих теолошких дела у православљу уопште, написаних у другој половини 20. века.

Овог енциклопедијски образованог теолога и једног од најутицајнијих црквених великодостојника у православљу, превасходно окренутог верској догми и канону, живо су занимале и остале сфере друштвеног живота, у којима је остварио непоновљиве резултате. Био је доследан и непоколебљив борац за остварење и заштиту људских права и слобода, и на том пољу дао много већи допринос од  професионалних залудрана, којима је то био задатак и који су за то добијали дебеле синекуре. Неправда, гажење људских права и слобода, неконтролисана власт и атавистичка осионост режима, мотивисали су старог владику, свенародног Ђеда, да први пут у животу изађе на изборе и тако својим гласом и личним примером одлучујуће допринесе да зрак слободе и демократије растера вишедеценијску таму изнад Црне Горе. И да коначно пуних плућа изусти, оно чувено: „Благо мени!”

Поред свих звања, титула и обавеза, митрополит Амфилохије је био и доживотни почасни председник удружења Морачана и пријатеља Мораче „Светигора”, од оснивања удружења. Ми из удружења смо то сматрали Божјим даром. Такође смо сматрали да смо миљеници богиње Фортуне, зато што смо живели у његовом времену и што смо понекад имали прилику да с њим поделимо његово ретко слободно време, како бисмо његовом мудром речју, саветом, опоменом и сугестијом напојили душу.

Овај неуморни светски путник, ма где ишао и ма где био, завичај је носио у срцу и души, о чему сведочи и његов гроб у крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, чији је неоспорни ктитор баш он био, на којем су уклесане три розете, од којих је једна Морачка розета. На овај начин се макар у симболичном значењу остварила она чувена мисао неприкосновеног мудраца и Ловћенског Тајновидца: „Гдје је зрно клицу заметнуло, ондје нека и плодом почине”.

Председник удружења Морачана и пријатеља Мораче „Светигора”