четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 18.12.2020. у 18:00 Др Зоран Миливојевић

Проширење на мировању

Најпре је доминација суверених права и националног интереса држава чланица дошла до пуног изражаја у првом таласу вируса корона када су изостали солидарност и потребно поверење и када су чланице деловале искључиво у националном интересу чак и уз игнорисање правне тековине (слобода кретања, право азила, „шенген”)
(М. Каличанин)

Управо пратимо процес који одређује даљи развојни пут ЕУ: излазак Велике Британије и судбину буџета, најважнијег чиниоца заједнице. Још је претходни председник Европске комисије (ЕК) Ж. К. Јункер једва и уз снажну подршку Немачке по први пут већински изабран после великих политичких натезања, свој петогодишњи мандат (2014–2019) генерално посветио сређивању стања у ЕУ. То је илустровао и ставом да у том мандату неће бити пријема нових чланица.

Тадашњи табори чланица су били на супротстављеним политичким платформама око економске и кризе еврозоне, институционалних реформи и будућег развоја ЕУ и то на: федералном приступу под доминантним утицајем Немачке и даљим унутрашњим интеграцијама на тој основи, конфедералном са доминантним утицајем В. Британије и даљим развојем уз задржавање суверенитета чланица у важним областима (враћање надлежности домаћем парламенту, социјална политика, тржиште радне снаге и др.). Размере тог сукоба најбоље илуструје референдумска одлука В. Британије 2015, незадовољна развојем, да изађе из ЕУ, што је управо у завршној фази. Излазак Велике Британије није, међутим, окончао центрифугалне тенденције у ЕУ. Избегличка криза и политичке тензије које је она од 2015. произвела у ЕУ, оснажила је те тенденције при дефинисању политике решавања кризе и великог прилива избеглица балканском и медитеранском рутом. Политика прихвата и одређивања квота за прихват на нивоу ЕУ иза чега је стајала Немачка, наишла је на отпор чланица најпре Вишеградске групе са позивом на националне и безбедносне интересе тих држава и суверених права у њиховој заштити без обзира на ставове и одлуке већине које због тога нису ни заживеле.

Нова гарнитура ЕУ из 2019. је наследила сукоб две школе мишљења о будућности ЕУ, а пандемија ковида 19 са последицама га до краја оголила. Најпре је доминација суверених права и националног интереса држава чланица дошла до пуног изражаја у првом таласу вируса када су изостали солидарност и потребно поверење и када су чланице деловале искључиво у националном интересу чак и уз игнорисање правне тековине (слобода кретања, право азила, „шенген”). То је у потпуности идентификовало кризу идентитета ЕУ. Затим је први немачко-француски предлог СОС-пакета помоћи који је у основи имао обједињен солидаран приступ, наишао на отпор групе чланица са позиције суверених права и интереса (Холандија, Данска, Шведска) и због недостатка неопходног консензуса модификован.

Постало је јасно да на достигнутом нивоу интеграција у ЕУ постоје два приступа функционисању и даљем развоју ЕУ и да та тема добија апсолутни приоритет. Федералисти су стога коришћење СОС-пакета условили реафирмацијом „вредности” ЕУ са циљем да прогурају идентитетску консолидацију организације и приближе је реализацији свог концепта полазећи од „уцењивачког” потенцијала финансија у датим околностима. Ради се о „вредностима” из члана два уговора о ЕУ: „Унија се заснива на вредностима поштовања људског достојанства, слободе, демократије, једнакости, владавине права, поштовања људских права, укључујући и права припадника мањина” и већ текућем спору Брисела са Пољском и Мађарском око владавине права због њихових унутрашњих законодавних решења за које Брисел оцењује да нису на линији „вредности” ЕУ. Одбијајући политичка условљавања која немају ни упориште у уговору о ЕУ, ове чланице по први пут улажу вето на буџет и отварају суштински сукоб два приступа у развоју и функционисању ЕУ.

Независно од исхода остаје неспорно да је тиме сукоб два концепта:федералистичког и конфедералистичког добио замах. Изјаве комесара Хана и Ђентилонија да ће се одлука о СОС-пакету донети и применити и без сагласности две чланице, директно задире у нормативно-политичко биће ЕУ. Елем и изостављање сагласности Бугарске на отварање приступних преговора са Северном Македонијом, такође, мотивисано сувереним правима и интересима једне чланице, на линији је јачања постојећег сукоба. Интересантно је да се све догађа у току немачког председавања ЕУ са видљивим одсуством могућности најутицајније чланице и федералистичке школе мишљења, Немачке, да ствар преломи у корист таквог приступа.

У свему овоме политика проширења је додатно скрајнута. Унутрашњи политички расплет у ЕУ са превагом „вредности” или суверености логично добија предност. Србија отуда мора да рачуна на пуну примену критеријума „вредности” у наглашеном смислу у њеном приступном процесу са једне стране, јер је то и у функцији текућег идентитетског сукоба у самој ЕУ и са друге на чињеницу да је политика проширења суштински у фази мировања. Међутим, истовремено то не важи за питање КиМ, као стратешки важно геополитичко како за саму ЕУ и њену регионалну и глобалну промоцију тако и у трансатлантском контексту у амбијенту нове администрације демократа у САД, а због ширег геостратешког значаја (проширење НАТО-а, супротстављање Русији и Кини, итд.). У изнетом контексту политички и други притисци у наредном периоду, најпре преко Брисела, се намећу као логичан закључак.

Дипломата

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари1
e1db0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lazar
Vrlo dobar clanak. EU pati od raznih bolesti ali uvek uspe da nadje lek i krene dalje. Uspela je da obuzda Poljsku i Madjarsku, nabavila vakcinu koju ravnomerno i besplatno deli svojim clanicama, usaglasila sumu od 700 mld evra za pomoc ugrozenim od kovida. A Srbija ? Za 11 godina od kako je Srbija podnela zahtev za prijem u clanstvo EU, otvorila je 18 poglavlja. Samo su dva privremeno zatvorena. Ove godine nije otvorila ni jedno. Srpska vlast je samo deklarativno za ulaz u EU.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља