недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 11.12.2020. у 20:33 Тања Вујић

Мађарска и Пољска надиграле Брисел

Лидери ЕУ постигли договор о буџету
Емануел Макрон, Урсула фон дер Лајен, Матеуш Моравјецки и Виктор Орбан јуче у Бриселу (Фо­то EPA-EFE/Olivier Matthys)

Брисел – Лидери ЕУ су синоћ постигли споразум о седмогодишњем буџету и пакету за економски опоравак од пандемије корона вируса, након што су превазишли разлике после приговора Пољске и Мађарске, изјавио је председник Европског савета Шарл Мишел, преноси АП. Детаљи постигнутог споразума за сада нису познати.

***

Процена поштовања владавине права, првенствено је тема правосуђа, а не политичара. Ово је кључна, и далекосежна основа компромисног предлога Берлина, Будимпеште и Варшаве, за излазак из текућег ЕУ буџетског ћорсокака, о коме су се изјаснили лидери 27 чланица на последњем, овогодишњем редовном самиту, који је јуче почео у Бриселу.

Унапред означен као „судбоносни”, самит за кључну тему има судбину следећег седмогодишњег буџета ЕУ (2021–2027), и са њим повезаним СОС корона фондом, који збирно обухватају 1,8 билиона евра. Средином новембра, Мађарска и Пољска уложиле су вето на предлог тог „финансијског пакета”, иза кога стоје и Европска комисија (ЕК) и Европски парламент (ЕП).

Одлучни отпор две источноевропске чланице ЕУ (у унији од 2004) изазвала је најава да би дистрибуција новца из буџета и СОС корона фонда чланицама убудуће директно зависила од бриселске процене владавине права на тлу држава у саставу уније. Почетком ове седмице, Европска комисија упутила је Мађарској и Пољској 24-сатни ултиматум, да или одустану од вета (усвајање ЕУ буџета захтева једногласну одлуку чланица) или ће 25 држава у тој „заједници”, формирати СОС корона фонд (који не захтева једногласје), без те две чланице. Бриселски ултиматум пао је у воду, након сложених дипломатских маневара Берлина, на које су позитивно одреаговале и Будимпешта и Варшава.

Пред државнике у Бриселу, стигао је тако јуче предлог трија Берлин – Будимпешта – Варшава, који предвиђа да се о процењивању владавине права – и то искључиво у вези са коришћењем буџетских средстава (2021–2027) и СОС корона фонда држава чланица – најпре мора изјаснити Европски суд правде (ЕСП). Док ЕСП (највиша судска инстанца у ЕУ, са седиштем у Луксембургу) овим поводом не изађе са својом проценом, Брисел не би покретао никакве „истраге” или „казнено-санкционе процесе”, проистиче из документа који су утаначили немачка канцеларка Ангела Меркел, мађарски премијер Виктор Орбан и Матеуш Моравјецки, председник владе Пољске.

Посматрачи већ процењују да ће ЕСП за правно мишљење поводом овог, иначе осетно суженог поља примене појма „владавине права” (само за случајеве коришћења новца из следеће заједничке касе ЕУ), бити неопходно између 10 месеци и две године. Подсећања ради, правни тимови ЕУ у два наврата 2014. и 2018. године већ су нагласили да према важећим правним актима ЕУ нема правног основа за умрежавање деобе заједничког новца са спољном инспекцијом владавине права на тлу суверених чланица.

Било како било, изгледа да од директног и моменталног условљавања дистрибуције „порција новца” (са гомиле од 1,8 билиона евра) са евентуалним обимним испитом из владавине права (на теме: корупције у редовима власти, поштовања независног судства, прихвата миграната, права ЛГБТ суграђана...) за сада нема ништа. Барем су тако у среду смислили Меркелова, Орбан и Моравјецки, пред пленарно изјашњавање у Бриселу.

Предлог „тројке” предвођене Ангелом Меркел, јесте да Европски савет на текућем самиту, стане иза „објашњавајуће декларације” којом би обећао да ће се према свим државама чланицама у колу новац – владавина права, „опходити једнако”. Декларације ове врсте, иначе нису правно обавезујуће. Такође, у случају да се држава чланица једног дана ипак нађе „на тапету” због епизода са евентуалним кршењем владавине права, имала би прилику да тему стави пред Европски савет... зацртали су овог пута Берлин, Будимпешта и Варшава.

Како ће на бриселском самиту проћи предлог по коме Европски суд правде добија кључну улогу у вагању да ли суверене државе чланице користе новац из заједничког буџета у складу са правним нормама ЕУ, загонетка је.

Мађарски премијер Виктор Орбан након договора са Меркеловом и Моравјцеким, већ је прогласио „победу”. И то зато, поручује званична Будимпешта што је „аутоматско повезивање” буџетског новца и политизирање владавине права, за сада  барем у предлогу) скрајнуто на други колосек.

Расположење чланства ЕУ према финалном предлогу Меркелове, Орбана и Моравјецког тешко је процењивати унапред. Посебно, како би могло да гласа богатије северозападно крило ЕУ. Наиме, крило које предводи Холандија (уз подршку Аустрије) већ месецима одлучно тражи да се веза „новац – владавина права” сместа успостави. То стога што би управо та ЕУ секција, требало да приложи Бриселу свој беспрекорни кредитни рејтинг, како би ЕУ на берзама узајмила 750 милијарди евра и до следећег лета поделила средства чланицама привредно урушеним због пандемије.

„За сада сам неутралан. Тражићемо додатна појашњења”, загонетно је најавио премијер Холандије уочи јучерашњег самита у Бриселу.

Коментари4
a6827
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Иван С. Белић
Из свега овога се може закључити да је ЕУ прост збир англосаксонских земаља од којих су неке територијлни патуљци. Све је више назнака да када се Италија извуче из Короне, извући ће се и из ЕУ јер масовно скидају заставе ЕУ и каче своје националне а на друштвеним мрежама изражавају своје рзочарење у Немачку и Француску које у том сл. остају фактичка ЕУ. А како стоје ствари са протестима у Француској "спашће књига на једно слово".
nikola andric
Osnovna greska pri osnivanju Zajednice je bio nedostatak pravila za ostranjivanje 'neprimernih clanova''. Jedini nacin ''ostranjivanja'' je ''samo ostranjivanje'' . Dodatni problem je bio i ostao pravo veta kod clanica evropskog saveta. Njegova zlo-upotreba odnosno ucenjivanje i sikaniranje nije predvidjeno. Drukcije receno E.Z. nema pravna sredstva za kaznjavanje ''neprimernih clanova''. Zbog toga ce uslov ''pravne drzave'' (nezavisno sudstvo o sloboda medija) biti resen pred evropskim sudom.
Београђанин
Одржали лекцију Србији што се Косова и Метохије тиче.
Milan
Dobro vece. Evo ovo je primer kako moze da se ocuva kakav takav suverenitet cak i u EU. Bravo Poljska, bravo Madjarska. Ovde u Slovackoj slusam ovog naseg psihopata Matovica i do placa mi je kad pomislim da je Slovacka okrenula ledja po ovom pitanju kolegama iz V4 i nije ih podrzala. Soros je danas izjavio da je A. Merkel ovim kompromisem izneverila osnovne postulate EU. E sad povezite dve i dve i vidi se da je vlada u Slovackoj samo Soroseva firma a ujedno i predesednica Caputova. Laku noc!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља