понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 10.12.2020. у 11:07 Ј. Н. Ц.

Сусрет грофа Рајмунда и краља Бодина

Крсташи су пристали код словенског краља у град Скадар 1097. године (Принтскрин Јутјуб)

Јутјуб канал „Слушате Коларац” обогаћен је новим снимцима од којих се истиче предавање „Крсташи на двору краља Бодина”, прво из циклуса „Срби и крсташи” др Александра Узелца, вишег научног сарадника са Историјског института.

‒ Крсташки ратови представљају један од најистакнутијих феномена целокупне европске и историје. Крсташки ратови су извршили дубоки утицај на западну цивилизацију тако што су учврстили колективни идентитет латинске цркве, отворили Средоземље за трговину и путовања, изнедрили извештаје и приче који су постали саставни део средњовековне књижевности. Поред тога, они су променили свакодневне животе западњака ‒ овим речима предавач је увео гледаоце у саму тему целокупног циклуса, па постепено сузио причу на оно што је у наслову самог првог предавања, односно сусрету краља Бодина и Рајмунда од Тулуза, вође крсташа.

Александар Узелац

Како је објаснио Узелац, на крају јануара 1097 (истакао је и да су наводи у домаћој литератури да је у питању 1096. погрешни) крсташи су пристали код словенског краља у град Скадар, када је њихов вођа овом српском владару потврдио братство. Бодин их је пријатељски примио, што је потврђено и у изворима, и био је спреман да помогне ову експедицију и Рајмундову војску...

Заједно са предавањима која тек очекују заинтересоване ‒ „Стефан Немања и Фридрих Барбароса” и „Цар Душан ‒ несуђени предводник крсташког похода”‒ Узелац ствара трилогију која обрађује три битна догађаја у додирима Срба и крсташа и теме као што су феномен крсташких ратова, значај југоисточне Европе у крсташким плановима и пројектима, виђење Срба и других православних балканских народа у очима учесника крсташких похода, археолошки трагови боравка крсташа и западних ходочасника у српским земљама…

Коментари11
e3c0d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Kako su mi pričali u manastiru Hilandaru na Svetoj Gori, krstaši su u svojim pohodima i napadali Hilandar da ga opljačkaju. Srećom se Hilandar uvek odbranio
др Милан Лекић
Узелац се изгубио, јер уместо да се држи савремених кредибилних извора, најстаријих преписа Зонаре, Скилице, Кекавмена, Ане Комнине који становнике виз. теме називају Србима, Далматима или Србима-Далматима– он користи Нићифора Вренија и посебно Скиличиног настављача, текстове писане у 19 веку (Бонски корпус 1836, 1839), у којима су за потребе илирских националромантичара, интерполирани „Хрвати“ и „Дукљани“, а „Настављач“ Бодина прогласио за „Бугарског цара“ (3. том Визант. извора САНУ, 2007).
Čarapan
Eto tako se to iznese mušljenje pa se profesionalno navede izvor Bravoo
Боро
Порфирогенитов спис, строго и јасно помиње Србе и Хрвате, као народе који су се доселили у Византију, на позив Византијског Цара. Дакле, ако је Порфирегонит знао за Србе и Хрвате, Бодин никако не може бити никакав словенски владар, већ само и искључиво србски. Желим да верујем да је у питању груба омашка, а не незнање, јер се ово прво и може исправити.
Ко је
Каже, дошао код словенског краља...српског владара. Шта је Бодин, докторе, прво или друго? Да ли то значи да је Бодин краљ свих словена? Или је само српски краљ? Ако је краљ словена, а којих је то он словена краљ? Ко су ти словени? Да нису византијци? Јесу ли византинци словени? Јесу ли то исти они које описује Мавро Орбини? Јасно је мени ко му је дошао од латина у посету али ми није јасно код кога су дошли латини, код словена или код срба докторе?
slamkamenac
Pojam Grka je pojam 19. veka, kada je nastala Grcka. Pre toga su bili u drzavnom smislu Vizantinci a u etnickom smislu Heleni. Vizantinac je siri pojam od Helena ili Grka jer se odnosi na bilo kojeg podanika te Imperije. za vreme turaka su bili podanici Turskog Carstva. Sto se tice samog pominjanja "Slovenskog vladara" , pa istina je, da je bio jedan od slovenskih vladara, ne vidim nista sporno...nigde se na kaze da je bio jedini vladar Slovena...
@Душан
Доиста је тако како кажете? А јесу ли ти Рацени који живе у држави Рашкој а којима владају Немањићи Срби? Или нису срби већ су само словени, један од народа који је део “вишенационалне” Византије? Да ли ти Рацени тада живе у Стону( на Пељешцу)? Или у Дубровнику?? Једу ли византинци грци? Или су и грци и словени и још неки? Који је тај Константин који је основао Константинопољ? Грк? Словен? Римњанин? Латин је јако прецизан назив, Душанов законик чланови од 7-10, врло прецизно кажу шта и како.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља