Реаговање на текст „Скупштинска толеранција”, „Политика”, 28. 11. 2020.

Толеранција подразумева и то да нека особа цени особу која њу не цени. Тако гђа Чекеревац „не подноси” мене, а ја, и поред тога, ценим гђу Чекеревац (надаље М. Ч.). То сам и написао у августу 2019, у одговору на текст гђе М. Ч., у коме је износила неистине о мени. Толеранција подразумева и то да човек не брани само себе, већ и друге (М. Јованова). Гђа М. Ч. у свом новом тексту опет износи неистине о мени, али и о г. Миленку Јованову (надаље М. Ј.). Оптужен сам да „предњачим” у нетолеранцији према према социјалистима. Гђа М. Ч. као доказ у прилог овој оптужби износи само чињеницу да сам опоменуо социјалисте да не ометају говорнике. Када је шест посланика СПС-а, толико лармало, током мог обраћања, опоменуо сам их. Иначе, тих шест посланика СПС-а, ометало је друге говорнике у периоду од више од сат времена. Прво су ометали г. Виктора Јевтовића, током целог његовог говора, а потом после паузе, низ других говорника пре мене. Превршили су меру. Опоменуо сам их на примерен начин: „Ја бих замолио господу социјалисте…ово је већ једно 55. пут… можете ли да се утишате? Ок. Хвала вам. Извињавам се”.

Несхватљиво је због чега онда гђа М. Ч.  износи неистину о овом догађају: „Тужан и ружан утисак оставио је начин на који је Бакарец…”. Шта је ту „тужно и ружно” нека објасни гђа М. Ч.? Снимци седница постоје на сајту скупштине, а моја обраћања се могу погледати на мом јутјуб каналу, па је лако утврдити да не постоји ништа тужно, нити ружно у мом обраћању. Тужно и ружно је то што је шест посланика СПС-а ометало друге посланике. Гђа М. Ч. на крају дела текста у коме ме помиње, каже: „Речник који је користио у дискусији, да не коментаришемо. ” Гђа М. Ч. тиме инсинуира да сам користио непримерен речник. То је неистина. Да може, она би то коментарисала, и цитирала непримереност. Једина упадљива реч коју сам употребио, и нагласио да није увредљива, је реч „ковидиоти”. Та реч није увредљива. У „Вујаклији” стоји : „идиот (грч. idiōtēs) особа… која није упућена у државне послове…).

У прилог овоме износим став психотерапеута и колумнисте листа „Политика”, Зорана Миливојевића, који баш у нашем листу (кажем, нашем, због тога што и ја пишем за „Политику”, више од три године, једном месечно у рубрици „Погледи”) указује на оригинално значење ове речи, у својој колумни „Формуле живљења”, од 29. 3. 2020, у тексту под називом „Ко је ковидиот”, цитирам Миливојевића: „Речју „идиот” у старој Грчкој су означавали оне грађане које није занимало учешће у заједничком животу полиса. У складу с тим, појам „ковидиот” се односи на оне појединце који отписују опасност од заразе, који се неодговорно понашају и зато постају опасни по друге.” Стога питам гђу М. Ч. где види непримерен речник? Због чега не цитира тај наводни непримерен речник? У следећем делу текста се гђа М. Ч. опширно бави речима, односно тезом да г. Јованов такође „предњачи” у нечем непримереном. Ту тезу доказује тиме што је г. М. Ј. оправдано опомињао председавајуће да правилно акцентују његово презиме. И томе је посветила значајан део свог текста!?! Ради се о маргиналији, али гђа М. Ч. се опширно бави овим небитним питањем, само из једног разлога – да би приказала г. Јованова у негативном светлу. Гђа М. Ч., без основа инсинуира да се г. М. Ј. непримерено понашао према гђи Смиљи Тишми, и изазвао код сваког гледаоца, цитирам гђу М. Ч.:„мучан осећај непријатности”.

Био сам на тој седници, па кажем да то једноставно није тачно. На крају свог бављења са г. М. Ј., госпођа Чекеревац износи још једну неистину, да је г. Јованов прелетач, цитирам: „приликом преласка из ДСС-а у СНС”. Био сам сведок на Главном одбору ДСС-а, када је 22. 5. 2015, г. М. Ј. за говорницом рекао да напушта ДСС. Тек три месеца касније постао је члан СНС-а. Није одмах прешао у СНС, што би дало основа за тврдњу да је прешао из ДСС-а у СНС.

Све своје тврдње у овом тексту поткрепио сам одговарајућим доказима, у прилогу овог текста, у мејлу листу „Политика”. Као што видите, имам пуно право да тврдим да су наводи гђе М. Ч. о мени и г. Јованову, „тужни и ружни”. Да не коментаришем речник гђе М. Ч. Имам пуно право да тврдим да текст гђе М. Ч. изазива „мучан осећај непријатности”. Толеранција подразумева и дијалог. Био сам, и јесам, отворен за дијалог са гђом Чекеревац, у редакцији „Политике”, или у Скупштини Србије. Уз ону, прокажену кафу, или не. Како год жели ваша цењена новинарка. Са поштовањем.

Посланик СНС-а