четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 10.12.2020. у 18:00 Др Маја Т. Искјердо

Прича о владарима и робовима

Бивши председник Вискара успео је да у име ковида уништи економију Перуа, да затвори милионе људи у кућни притвор у трајању од осам месеци, изазове путем својих медијских кућа најмасовнију панику, која је довела до највеће појаве психичких обољења у историји ове земље
Маја Т. Искјердо (Фото лична архива)

Ових дана на улицама Перуа можемо видети нешто што на први поглед личи на прави народни, спонтани протест. На делу је гнев заиста измученог становништва, међу којим има и оних који не знају тачно зашто су изашли на улице. Први пут у земљи у којој владају расизам и дискриминација, судећи само према фенотипу, боји коже, и економском статусу, можемо видети заједно људе свих раса и професија, с великим распоном кад је реч о количини новаца који имају или немају у свом џепу. Сви они храбро протестују и трпе метке испаљене по њима трудећи се, или верујући да се труде, да су на путу остваривања својих уставних права, кроз протест против најкорумпиранијег председника Перуа, кога је заменио ништа мање корумпирани Мануел Мерино.

Бивши председник Вискара успео је да у име ковида уништи економију Перуа, да затвори милионе људи у кућни притвор у трајању од осам месеци, изазове путем својих медијских кућа најмасовнију панику, која је довела до највеће појаве психичких обољења у историји ове земље. Уз то, махом док је становништво било у притвору, успео је да прода део амазонске земље страним индустријама, не обазирући се притом на еколошке последице. Међу овим природним добрима су и налазишта литијума, односно данашњег еквивалента нафте (те нису морали да га уклоне као Ева Моралеса, који литијум изричито није дао, јер је Вискара, за разлику од њега, без икаквог без устручавања поделио страним корпорацијама све што је могао).

Председник прелазне владе Мерино није, дакле, знатно мање корумпирана особа, о чему сведочи и његова политичка прошлост, али је након оставке тринаест министара у току актуелних демонстрација, и он абдицирао. Међутим, у окружењу овако великих турбуленција које су донеле смрт, повреде и још већи бес, многи Перуанци се сигурно питају шта ће се даље догађати. Следећи корак је да Конгрес прихвати Меринову оставку, што се највероватније неће десити и тако ће Перу након Мурте добити Курту. Уколико не поставе трећег човека, као на пример, Франсиска Сагастија, идеалног да угуши народни бес.

Има више од педесет несталих демонстраната и неколико убијених, међу којима је и један дечко упуцан у главу и врат са ни мање ни више него једанаест метака. Нико још не зна ко је наредио пуцање из ватреног оружја на сопствени народ. Ко је умешан у целу ову причу? Да ли је то Вискара, Мерино или, пак, нека страна корпорација? Можда би тачније питање гласило: Који владар света стоји иза оваквог крвавог сценарија?

Ипак, с једне стране, многе наде и жеље огледају се у отпору народа против противуставног државног удара, чиме би се евентуално могла отворити најбоља историјска прилика за парадигматски прелазак са коруптивног система покренутог још у 16. веку на формирање освешћеног Перуа, који би показао да је другачији, бољи свет могућ. То је оно чему се многи надају, колико год у данашње време звучало утопијски. Но, никад се не зна. С друге стране, овако, наизглед, спонтани протести у којима постоје разне фракције подлежу могућности лакше манипулације и преузимања вођства од оних поприлично сумњиве провенијенције. У једном моменту усред манифестација у Лими, улетео је аутомобил из којег се чула обавест: „Сорос је стигао!”

Биће да су моје мудре Ашанинке, моје Амазонско племе, у праву: Историја човечанства је увек била прича владара и робова.

У једном периоду смо живели у обмани да смо досегли праву друштвену слободу, али биће да је слобода у ствари стање нашег ума. Управо нам је ова 2020. година показала да постоје ти неки невидљиви владари света, да не постоје теорије завере којима смо се сви смејали, већ постоје само завере и, коначно, да је место на којем живимо пука илузија у којој наша спољна судбина зависи од моћника и њихових медијских кућа.

Председница Удружења српско-перуанског пријатељства

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари5
a745a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

begunac
Хвала ауторки на испиришућим текстовима!
Vlaja
Odličan teskt o uvek iznenađujućoj Latinskoj Americi. Bravo za autora
Ana a.
Hvala Politici što objavljuje sjjane tekstove i sto imamo mogućnost da saznajemo sta se zbiva i u dalekom Peru, pa onda svhatis kao sto je neko ovde vec napisao: svaka sličnost je "slučajna". Hvala. Pozdrav
Savo
Odlična analiza. Ja sam sada u Peruu. Sagasti je uveliko na vlasti. A priča robova i vladara je uvek prisutna. Sada više očigledna nego ikada, ne samo ovde već u celom svetu
dusan1
Kao u filmskim špicama ' Svaka sličnost sa....je slučajna'.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља