И док вишепартијски демократски систем у западним, углавном једнонационалним, друштвима егзистира скоро два века са задовољавајућим резултатима, он у тронационалној Босни после три деценије личи на катастрофу.

Њени народи, још неослобођени од ратног страха, деценијама се држе својих национаних лидера (Додик, Изетбеговић и Човић), који им вешто пласирају причу како су они њихови једини спасиоци. И док су они скоро редовно коалициони партнери на нивоу власти државе БиХ, у медијском простору ентитета бесни њихов изблефирани медијски рат, са причама ни за свршене основце.

Све им то обезбеђује статус главних политичких и богаташких звезда. У ту преварантску игру укључила се и међународна заједница са моделом потпуно независног правосуђа и натуреним законима који се не морају спроводити.

Тако су политичке елите из сва три њена народа на највише правосудне функције у држави прогурале своје пулене, обично са најнижих правосудних функција из провинције, па имате дојам да су оживели они примитивни ликови из Андрићевих дела, којима Босна никад није оскудевала.

И док су у ратном периоду завађени народи видели спас у матичним државама, данас из истих тих држава стиже стална подршка националним лидерима, а избезумљена омладина једини спас види у одласку у Немачку.

Након пљачкашке приватизације у рату девастираних привредних субјеката у Републици Српској, на ред за приватизацију су дошле и комуналне делатности. Тако, уместо слободних грађана имамо поданике (као у турска времена) који плаћају монополске цене комуналија.

Др Перо Петровић,
Бањалука