Пандемија вируса корона бар на читање књига из библиотека и избору штива није имала много утицаја. За сада је, бар по краткој анкети коју смо спровели, утицала само на другачију организацију рада у библиотекама, зависно од периода и тока пандемије. Од тренутка када су корисници опет могли да посећују библиотеку, још су на снази мере о ограниченом броју присутних корисника у објектима библиотеке, и наравно обавезно ношење маски на лицу. У немогућности одржавања програма с публиком, Библиотека града Београда окренула се организацији и креирању садржаја и програма преко друштвених мрежа.

Избор књига се није променио, нити навике читалаца, једино је уочено да су старији читаоци проредили посете библиотекама: они мање позајмљују књиге, што је потпуно и разумљиво у овом тренутку. Зато остали љубитељи доброг читања у библиотеке долазе у истом броју као и прошле године, а по речима Бојана Кундачине, начелника одељења за рад с корисницима у Библиотеци града Београда, бележи се чак и пораст читалаца у категорији запослених.

У Београду 150.000 чланова

Протеклих година број чланова Библиотеке града Београда кретао се између 145.000 и 150.000 и они потпадају под категорију активних чланова. Њему треба придодати и чланове библиотека „Милутин Бојић” (општина Палилула), „Димитрије Туцовић” (Лазаревац) и „Влада Аксентијевић” (Обреновац), које се не налазе у склопу мреже Градске библиотеке, али корисници могу користити фонд подједнако у свим библиотекама.

Градска библиотека води статистику чланова према полу, па захваљујући тој евиденцији сазнајемо да жене више читају у односу на мушкарце, а према годинама највише корисника је међу студентима и особама старијим од 65 година. Не постоји посебна статистика о образовању оних који имају навику да читају књиге позајмљене из библиотеке, једина подела која би могла да пружи одговор на то питање су подаци о корисницима који припадају категорији студента или запослених.

Навике читалаца остале су непромењене с тим што сада можда из разумљивих разлога узму и понеку књигу више да би ређе долазили у библиотеку. Тако већина чланова најчешће позајмљује између три и пет књига. Најчешће су студенти изузетак, када у току испитних рокова позајме и више од тог броја, и то су углавном студенти Филолошког факултета.

Млађе жене више воле класичну литературу, док се у познијим годинама предају лакшим садржајима, љубавним романима, док у средњим годинама воле дела светских популарних писаца, али која имају и књижевну вредност и тежину, као на пример романи јапанског писца Муракамија. За мушкарце тренд се мења: од кримића и научне фантастике у младости до историјских романа, мемоарске прозе, књига које разрађују „теорије завере” у каснијем животном добу.

Нажалост, код средњошколаца када је реч о читању књига стање се не поправља: мало је интересовања за литературу. Свуда у свету, па и код нас, тренд је да средњошколци све мање читају. Најчешће читају само лектиру, и то све мање у току распуста, већ искључиво у току школске године. Млади тог доба воле дела из области епске фантастике. Код студената је то другачије, што је и разумљивије, јер они доста траже и стручну литературу због испитних обавеза.

Захваљујући развоју технологије и библиотечких система, библиотека у сваком тренутку има податак који је члан позајмио највише књига, које су књиге и која област најчитаније у том тренутку.

На основу тога може се израчунати и пратити које су књиге најпопуларније.

– Поред класика и дела која су ушла у лектиру, током 2020. године су се читале најновије књиге Горана Марковића, Вука Драшковића, Нелета Карајлића, Рајка Грлића, Мухарема Баздуља, Миленка Јерговића. Од страних аутора, ту су увек Ирвинг Јалом, Орхан Памук, Варгас Љоса, Мураками, Довлатов, Елена Феранте. Након што је добио Нобелову награду, тешко је било пронаћи и једну слободну Хандкеову књигу – открива Бојан Кундачина.

Редослед најомиљенијих домаћих аутора чије се књиге тренутно највише читају корона није много изменила. То су Андрић, Капор, Пекић, Селимовић, Киш, Душко Радовић. Од новијих аутора, Ваљаревић, Великић. За остале домаће ауторе на опредељење читаоца утиче и то да ли је тај књижевник добио, рецимо, Нинову награду, мада догађа се и да до читалаца пре доспе аутор који је био у ужем кругу за неку награду, него првонаграђени.

– Много је писаца који би се могли сврстати у категорију ванвременских и чија популарност никада не пролази. Њих треба стално читати. Можда је још важније напоменути да читаоци знају да читају: без обзира на тренутни тренд или актуелност неког наслова, чак и када је општи утисак да је кич литература, читаоци временом „искристалишу” књиге које вреди читати и препознају уметничку вредност неког дела. Трендови пролазе, уметност остаје – верује наш саговорник.

Руси остају омиљени

Зашто неке књиге читаоци више траже од осталих, одговоре ваља потражити у неколико разлога. Дело овенчано наградама, код нас пре свих Ниновом, у свету Нобеловом, више се чита. И смрт аутора такође скреће у великој мери пажњу на његово дело, па се многи људи одлучују да прочитају понешто из пишчевог опуса онда када њега више нема. Још један веома битан разлог за већу популарност су филмске или телевизијске екранизације. Тако је у време емитовања серије „Корена” читаност овог Ћосићевог дела знатно порасла, иако су га многи читали још у школској литератури. Исти је био случај и с романима Мир-Јам, а на планетарном плану с романима као што су „Господар прстенова” или „Хари Потер”.

На листи разлога који подижу читаност неког дела несумњиво важно место припада и традицији: на нашем тржишту још од Достојевског и Толстоја, увек су били популарни руски романи, а у новије време све су занимљивији азијски, латиноамерички и скандинавски аутори.

Десет најчитанијих књига

„Моја борба” – Кнаусгор
„Прича о изгубљеној девојчици” – Елена Феранте
„Узнемирени људи” – Фредрик Бакман
„Пут до куће сваког јутра све је дужи” – Фредрик Бакман
„21 лекција за 21. век” – Јувал Ноа Харари
„Велики пад” – Петер Хандке
„Солунска 28” – Неле Карајлић
„Београдски трио” – Горан Марковић
„Значење џокера” – Владимир Пиштало
„Поноћно сунце” – Ју Несбе