Суботица – Поседовање некретнине у Суботици наредне године ће бити још скупље. Градско веће управо је прихватило предлог Локалне пореске администрације за утврђивање висине просечне цене квадратног метра за наредну годину, и она је углавном за одређени проценат већа у све четири градске зоне. Тако је процењено да квадратни метар просечног стана у првој зони кошта 80.934 динара, а куће 55.770 динара.

Лане је тај основ за утврђивање пореза био у случају станова у првој зони 77.111 динара, а за куће 54.052 динара. Ове нове цене биће основ за разрезивање пореза на имовину за 2021. годину. У извештају Републичког завода за статистику за прву половину ове године наведено је да квадратни метар стана у новоградњи у Суботици кошта 98.310 динара, а да су станови у просеку 55 квадратних метара.

У Локалној пореској администрацији кажу да је предлог за просечну цену урађен, као и претходних година на основу кретања цена некретнина у промету у првих девет месеци ове године. А то показује да су упркос томе што је то претежно био период обележен епидемијом вируса корона, у овом периоду цене некретнина наставиле да расту.

„Ми заиста бележимо да су тржишне цене некретнина отишле нагоре. У новоградњи станови ’иду’ и до хиљаду евра за квадратни метар, док су се прошле године за станове у изградњи кретале око 700 евра. У центру града старији станови сада стају око 670 евра за квадрат, а лане је квадрат ових станова коштао 550 евра. У просеку говоримо о поскупљењу некретнина од 200 до 250 евра по квадратном метру” каже за „Политику” Невенка Пеић, председница групације посредника у промету некретнина при Регионалној привредној комори Суботица.

Пеићева, која је дуги низ година у послу промета некретнинама, каже да је један од проблема Суботице и што у центру има веома мало кућа које су у добром стању, те се тражња окреће ка становима. Мада је приметно исељавање становништва, додуше, тај тренд је био израженији пре епидемије, и даље је несмањен притисак тражње на тржишту станова.

„У Суботици нема довољно станова и чим се најави градња новог објекта, станови се веома брзо резервишу” каже Пеићева. Посредници у промету станова примећују да, посебно млади људи који желе да купе своју прву некретнину, дају новац за учешће, и када се градња ближи крају, онда подижу кредит којим је отплаћују.  Приметно је такође да се у Суботици појављује све више градитеља из других региона који почињу да подижу вишеспратнице и блокове зграда. Занимљиво је да је несташица станова утицала на повећање њихове вредности, али не и на висину закупа, те је цена за изнајмљивања станова остала непромењена.

Цена некретнина једино је пала у случају пољопривредног земљишта. Пољопривредно земљиште од четврте до осме категорије има за 50 одсто нижу цену од наведене од 170 динара по квадратном  метру. Посреднике у промету некретнина то не изненађује.

„Онај ко није пољопривредник, и не бави се обрадом земље, од издавања земље у закуп може да заради око 300 евра годишње по јутру. Та аренда је доста ниска, и због тога се људи одлучују да продају земљу, и купе стан. То се сматра сигурнијом инвестицијом” каже Пеићева.