Наставници и старији основци још се уходавају у систем школовања на даљину, иако су иза њих свега два дана такве наставе већ је јасно да потешкоћа има, нарочито у породицама с више деце школског узраста. Свесни да епидемиолошка ситуација диктира свакодневицу и немоћни пред чињеницом да им се дом претворио у образовно-пословни простор у коме школарци свакодневно прате наставу с екрана док мама и тата раде од куће, многи родитељи љутито примећују да би боље било да су уместо нових уџбеника за ову школску годину ђацима приуштили нов рачунар, таблет, телефон или јачи интернет како би имали елементарне услове за неизбежан рад на даљину.

Основци већ пишу разредним старешинама да им недостају ђачке клупе – нарочито петаци. Њима је ова школска година, чини се, најтежа. Прошлу су завршили прерано измештени из учитељског крила. Тек сада, у виртуелној учионици, упознаће и оне одељенске другаре које нису видели од почетка школске године због комбинованог модела наставе по коме је наизменично из дана у дан једна група ученика истог одељења долазила у школу, а друга учила код куће. Али, доскорашње делимично учење на даљину било је прилика да се у ђачким круговима наставници раздвоје – на оне који у онлајн учионицу постављају предавања која су снимили и додатне мултимедијалне садржаје и оне који штуро напишу наслов лекције из уџбеника и таксативно наведу захтеве или задатке које треба урадити до следећег часа у клупама.

Тежња је да се настава потпуно онлајн, где год је могуће, реализује помоћу информационо-комуникационих технологија по утврђеном распореду, онако како би се, да је стање редовно, одржавала у осмолеткама. Пријављивањем у виртуелној учионици наставник стиже на час који на екранима дигиталних уређаја прате ученици једног одељења. Њихова активност се ревносно бележи, као и изостанци. У настави онлајн часови углавном трају 45 минута, а између су петоминутне паузе. За директоре и стручне сараднике врата виртуелне наставе су увек отворена. Њихова је обавеза да надзиру образовање на даљину и пруже подршку ђацима и просветним радницима у атипичним условима за учење и рад.

– Имамо платформу за учење на даљину, сви ђаци и наставници имају мејлове и приступ онлајн учионицама, па према упутству одржавамо часове у реалном времену. Неко држи наставу уживо где сви учествују, прате, разговарају, а неко се дописује са ђацима. Час траје 45 минута, јер сигурно се изгуби петнаестак док се сви придруже. Ово је недеља уходавања и мониторинга. Правимо процену колико ученика може да прати онлајн наставу у реалном времену због услова у којима живе и ресурса који су им потребни. Већ имамо проблем где има двоје-троје деце школског узраста у кући, а један рачунар и телефон, па се наизменично прикључују – указује у разговору за „Политику” Данијела Ралетић, директорка ОШ „20. октобар” у Крагујевцу.

План је, каже, да деци која не могу да присуствују онлајн часу у реалном времену наставници шаљу снимљене материјале. Просветни радници, такође, у оквиру својих породица треба да виде имају ли могућности да неометано раде.

– И они имају децу школског узраста којима су потребни дигитални уређаји да прате наставу, а нико им није дао службени интернет и лаптоп. Видећемо да следеће недеље настава почиње од 14 сати. У свакој учионици имамо интернет и лаптоп. Наставници ће, уколико код куће немају потребне услове и ресурсе, моћи да долазе у школу на посао по свим мерама заштите. Биће сами у учионици, али имаће све што им је потребно за рад онлајн са ђацима у реалном времену – има решење Ралетићева.

Она уверава да ће се за ученике и запослене ОШ „20. октобар” сигурно наћи начин да превазиђу потенцијалне потешкоће у раду на даљину, али и наглашава да треба имати у виду да су услови у овој осмолетки одлични, што не важи за све школе у Србији.

– Имамо издвојена одељења у селима Рогојевац, Добрача и Каменица близу Крагујевца. Ту уче деца од првог до четвртог разреда, али није искључено да ће и они прећи на онлајн наставу уколико епидемиолошка ситуација не буде боља. Најтеже нам је у Каменици, где немају сигнал за мобилну телефонију, хватају га код неке штале. Нама је у свари највећа мука да сва деца имају једнаке услове за образовање, одржати тај принцип у овом тренутку је најтеже – закључује Ралетићева.