петак, 22.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.12.2020. у 20:21 Мирјана Сретеновић

Снага воље малог човека

Остварење којe ће представљати Србију у трци за Оскара за најбoљи међународни филм приказује љубав и човечност у околностима које су тешко замисливе Из филма „Дара из Јасеновца”
(Фото: Јутјуб принтскрин (Фото: Јутјуб принтскрин)

Филм „Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Антонијевића изабран је за представника Србије за 93. награду Америчке академије филмске уметности и науке – Оскар, у категорији за најбољи међународни филм. Комисија Филмског центра Србије саопштила је да је реч о емотивно снажној драми која се бави историјском траумом нудећи пре свега поштовање према жртвама. Филм је раније најављен као прво играно остварење о најбруталнијим усташким злочинима у јасеновачком логору.

Кроз судбину десетогодишње девојчице, којој су мајка и брат убијени, а живот млађег брата покушава сама да сачува, у филму су испричане судбине хиљада оних који усташка зверства нису преживели. Оквир приче смештен је у период 1942. године, када после велике усташко-немачке офанзиве на Козари локално становништво масовно завршава у концентрационим логорима. Међу њима је и дванаестогодишња Дара са мајком и два брата. О судбини оца не знају ништа. Дарину мајку и старијег брата убијају, а мисија њеног живота постаје да сачува живот млађег брата у нељудским условима где деца свакодневно умиру од болести и глади и где их сурово убијају.

Чланови комисије, Добривоје Танасијевић – Дан Тана, Мирослав Лекић, Ивана Кроња, Тања Бошковић, Сандра Перовић, Дара Џокић и Дејан Луткић, нагласили су да је ова тема изузетно значајна, болна и трауматична, при чему је филм избегао замку да се поново пробуде авети прошлости јер није стављен у политички дискурс.

– Трагичне околности нису предочене у контексту општег злочина, већ је трагедија персонализована. Злочин има своје име и презиме, тако да се филм не бави бројкама и општим местима, већ појединачним судбинама, стварајући на тај начин веома сугестивну слику трагедије која се догодила. Била је потребна велика храброст целокупне ауторске екипе да се прихвати тако деликатне теме – навела је комисија.

Истакли су и висок уметнички квалитет филма, врсну режију, бритак сценарио, фотографију која доприноси визуелној поетици филма, музику, сценографију и костим, као и експресивну глуму постигнуту у овом „ансамбл филму” (нарочито када је реч о женским ликовима). Оценили су да је кроз судбину читавих породица приказана снага воље малог човека, као и огромна љубав и човечност у околностима које су тешко замисливе.

Стручни консултант на филму био је Мајкл Беренбаум, амерички експерт за Холокауст, који је раније медијима рекао да је филм прави инструмент којим ће оживети Јасеновац, додајући да је важно да се та истина исприча аутентично.

– Квалитет „Даре из Јасеновца” лежи у његовој суптилности и дубокој људскости. Важно је показати да се то десило људима, као и да су људима те монструозне злочине учинили управо људи, а не нека чудовишта и друга бића. Сматрам врло смелом одлуком да све то буде приказано кроз нежност и недужност прелепе девојчице која ће изнети своју причу – изјавио је Беренбаум.

Редитељ Антонијевић објаснио је да је филмској екипи било важно да изразе естетику смрти и убијања, приметивши да су глумци успели да кроз искренe емоцијe допринесу да се грозоте мање виде, али дубоко осете. Његова одлука да се филм у новембру ове године прикаже у Дому културе у Грачаници, односно публици у српским срединама на Косову и Метохији, указује на везу Космета и Јасеновца, односно завета у ком невине жртве постају трајни мотив и инспирација за уметност.

Истакао је да се лик Диане Будисављевић уводи на крају филма и објаснио да је „важно истаћи да ’Дара из Јасеновца’ не говори о томе како су нас спасавали, већ како су нас клали и мучили”.

Антонијевић је прошле године констатовао да „нажалост нема храбрих хрватских глумаца који би играли у филму”, пренео је Танјуг. – Нажалост, то је код њих још увек табу тема. Имам велики број пријатеља тамо за које знам да би волели да се напокон та прича отвори и истина каже, али не желимо да се догоди да након што одиграју улогу фашисте у српском филму, тамо негде добију батине. Ипак је код њих поново та чудна поплава љубави према НДХ и фашизму – рекао је редитељ, а пренео РТВ.

Сви догађаји у филму писани су на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша. Имајући у виду значај пројекта, иза филма су стали Филмски центар Србије и Влада Србије, с идејом да ову нашу историјску трагедију треба да види читав свет.

Први део филма сниман је на локацији села Колут у близини Сомбора, где је за потребе снимања зграда старе циглане с управним објектом претворена у злогласни логор Јасеновац, а други део на локалитетима Беле Цркве. Улогу девојчице Даре тумачи Биљана Чекић, а водеће улоге играју глумци из Републике Српске: Ања Станић Илић, Златан Видовић, Николина Фригановић, Сандра Љубојевић, Жељко Еркић и Горан Јокић. Екипу из Србије чине: Марко Јанкетић, Игор Ђорђевић, Наташа Нинковић, Бојан Жировић, Јово Максић, Радослав Рале Миленковић, Вук Костић, Татјана Кецман, Петар Зекавица, Јелена Грујчић, Богдан Богдановић и други.

Због епидемиолошке ситуације београдска премијера померена је за април 2021. године.

Наташа Дракулић (Фото Д. Жарковић)

Што даље, што шире

Мени и сваком човеку који је део овог филма, који је радио на њему у било ком смислу, као и глумцима и сваком статисти понаособ – јер су дубоко осећали шта раде – значи да се овај филм што више види. Што даље, што шире, више; да дотакне и неког у тамо тој „оскаровској” комисији, да се запита да ли је могуће да се све то некад негде дешавало. Најгоре је то што је било и много горе и много суровије, каже за наш лист Наташа Дракулић, сценариста филма „Дара из Јасеновца”.

Она додаје да је главна порука филма да сви дубоко застанемо пред сваком жртвом тог пакла. А свака од тих жртава, наглашава, „имала је име, презиме, била вољена, била неком срећа, радост, сан и била би цео живот још: живот који би дао још живота да неко није једног дана рекао да су неподобни”.

Комисија која је изабрала овај филм за представника Србије у трци за Оскара у категорији за најбољи међународни филм, нагласила је да је ово остварење избегло замку да се поново пробуде авети прошлости, а Наташа Дракулић такву концепцију филма објашњава следећим речима:

– Ја не мрзим никога. И никада нисам учена да мрзим упркос свему што сам прошла у животу, јер ни они који су ме учили нису мрзели. Гледали су у будућност, тако и ја и сви око мене с којима радим. Ваљда само тако можемо цивилизацијски корак напред.

Г. П.

Коментари6
8d2c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodanka
Zar nikom,osim Lordana Zafranovića,nije stalo do istine šta se zbivalo u ustaškom logoru Jasenovac? Tolike godine skrivanja užasnih zločina! Ja sam kao gimnazijalka posetila spomen-područje Jasenovac, gledala dokumentarni film koji su prikazivali u muzeju,videla oruđa i oružja kojima su činjeni zločini, čitala knjigu ,,33 meseca u Jasenovcu" i bila zapanjena bestijalnošću ustaša. Pravilo se lažno ,,bratstvo i jedinstvo" da bi se sve zataškalo i da se nikad ne otkrije istina.Žrtve to zaslužuju!
Dan Dusan Milicevic
Slobodanka cini mi se da ste nelogicni. Imali ste priliku da odete u muzej i da vidite sve sta se desavalo. Muzej su postavili komunisti, nisu nista skrivali. Ipak je jedina opcija da se narodi pomire i da se zivi zajedno u ime novih generacija!!! Bratsvo i jedinstvo je jedina opcija ako zelite da se mirno zivi!!!
Lazar
U clanku pise : "Због епидемиолошке ситуације београдска премијера померена је за април 2021. године". Steta je da ovako vazan film bude skrajnut 5 meseci. Da li je moguce da RTS otkupi prava i prikaze film na TV ekranima ?
Luis
Bit će zanimljivo vidjeti na Oskarima produkciju iz ex-yu zemalja. Kandidat iz BiH je film "Quo vadis, Aida". Također potresna drama o snazi jedne žene.
Миодраг Стојковић
Наташа , тако је. Судбина Српског народа је данас најтежа на целом Свету, желим да се филм барем види у Свету , истина која се не гаси, болна и предуга.
Zoran Tucovic
Moje poštovanje reditelju. Vidimo se u Gostiju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља