Филм „Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Антонијевића изабран је за представника Србије за 93. награду Америчке академије филмске уметности и науке – Оскар, у категорији за најбољи међународни филм. Комисија Филмског центра Србије саопштила је да је реч о емотивно снажној драми која се бави историјском траумом нудећи пре свега поштовање према жртвама. Филм је раније најављен као прво играно остварење о најбруталнијим усташким злочинима у јасеновачком логору.

Кроз судбину десетогодишње девојчице, којој су мајка и брат убијени, а живот млађег брата покушава сама да сачува, у филму су испричане судбине хиљада оних који усташка зверства нису преживели. Оквир приче смештен је у период 1942. године, када после велике усташко-немачке офанзиве на Козари локално становништво масовно завршава у концентрационим логорима. Међу њима је и дванаестогодишња Дара са мајком и два брата. О судбини оца не знају ништа. Дарину мајку и старијег брата убијају, а мисија њеног живота постаје да сачува живот млађег брата у нељудским условима где деца свакодневно умиру од болести и глади и где их сурово убијају.

Чланови комисије, Добривоје Танасијевић – Дан Тана, Мирослав Лекић, Ивана Кроња, Тања Бошковић, Сандра Перовић, Дара Џокић и Дејан Луткић, нагласили су да је ова тема изузетно значајна, болна и трауматична, при чему је филм избегао замку да се поново пробуде авети прошлости јер није стављен у политички дискурс.

– Трагичне околности нису предочене у контексту општег злочина, већ је трагедија персонализована. Злочин има своје име и презиме, тако да се филм не бави бројкама и општим местима, већ појединачним судбинама, стварајући на тај начин веома сугестивну слику трагедије која се догодила. Била је потребна велика храброст целокупне ауторске екипе да се прихвати тако деликатне теме – навела је комисија.

Истакли су и висок уметнички квалитет филма, врсну режију, бритак сценарио, фотографију која доприноси визуелној поетици филма, музику, сценографију и костим, као и експресивну глуму постигнуту у овом „ансамбл филму” (нарочито када је реч о женским ликовима). Оценили су да је кроз судбину читавих породица приказана снага воље малог човека, као и огромна љубав и човечност у околностима које су тешко замисливе.

Стручни консултант на филму био је Мајкл Беренбаум, амерички експерт за Холокауст, који је раније медијима рекао да је филм прави инструмент којим ће оживети Јасеновац, додајући да је важно да се та истина исприча аутентично.

– Квалитет „Даре из Јасеновца” лежи у његовој суптилности и дубокој људскости. Важно је показати да се то десило људима, као и да су људима те монструозне злочине учинили управо људи, а не нека чудовишта и друга бића. Сматрам врло смелом одлуком да све то буде приказано кроз нежност и недужност прелепе девојчице која ће изнети своју причу – изјавио је Беренбаум.

Редитељ Антонијевић објаснио је да је филмској екипи било важно да изразе естетику смрти и убијања, приметивши да су глумци успели да кроз искренe емоцијe допринесу да се грозоте мање виде, али дубоко осете. Његова одлука да се филм у новембру ове године прикаже у Дому културе у Грачаници, односно публици у српским срединама на Косову и Метохији, указује на везу Космета и Јасеновца, односно завета у ком невине жртве постају трајни мотив и инспирација за уметност.

Истакао је да се лик Диане Будисављевић уводи на крају филма и објаснио да је „важно истаћи да ’Дара из Јасеновца’ не говори о томе како су нас спасавали, већ како су нас клали и мучили”.

Антонијевић је прошле године констатовао да „нажалост нема храбрих хрватских глумаца који би играли у филму”, пренео је Танјуг. – Нажалост, то је код њих још увек табу тема. Имам велики број пријатеља тамо за које знам да би волели да се напокон та прича отвори и истина каже, али не желимо да се догоди да након што одиграју улогу фашисте у српском филму, тамо негде добију батине. Ипак је код њих поново та чудна поплава љубави према НДХ и фашизму – рекао је редитељ, а пренео РТВ.

Сви догађаји у филму писани су на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша. Имајући у виду значај пројекта, иза филма су стали Филмски центар Србије и Влада Србије, с идејом да ову нашу историјску трагедију треба да види читав свет.

Први део филма сниман је на локацији села Колут у близини Сомбора, где је за потребе снимања зграда старе циглане с управним објектом претворена у злогласни логор Јасеновац, а други део на локалитетима Беле Цркве. Улогу девојчице Даре тумачи Биљана Чекић, а водеће улоге играју глумци из Републике Српске: Ања Станић Илић, Златан Видовић, Николина Фригановић, Сандра Љубојевић, Жељко Еркић и Горан Јокић. Екипу из Србије чине: Марко Јанкетић, Игор Ђорђевић, Наташа Нинковић, Бојан Жировић, Јово Максић, Радослав Рале Миленковић, Вук Костић, Татјана Кецман, Петар Зекавица, Јелена Грујчић, Богдан Богдановић и други.

Због епидемиолошке ситуације београдска премијера померена је за април 2021. године.

Што даље, што шире

Мени и сваком човеку који је део овог филма, који је радио на њему у било ком смислу, као и глумцима и сваком статисти понаособ – јер су дубоко осећали шта раде – значи да се овај филм што више види. Што даље, што шире, више; да дотакне и неког у тамо тој „оскаровској” комисији, да се запита да ли је могуће да се све то некад негде дешавало. Најгоре је то што је било и много горе и много суровије, каже за наш лист Наташа Дракулић, сценариста филма „Дара из Јасеновца”.

Она додаје да је главна порука филма да сви дубоко застанемо пред сваком жртвом тог пакла. А свака од тих жртава, наглашава, „имала је име, презиме, била вољена, била неком срећа, радост, сан и била би цео живот још: живот који би дао још живота да неко није једног дана рекао да су неподобни”.

Комисија која је изабрала овај филм за представника Србије у трци за Оскара у категорији за најбољи међународни филм, нагласила је да је ово остварење избегло замку да се поново пробуде авети прошлости, а Наташа Дракулић такву концепцију филма објашњава следећим речима:

– Ја не мрзим никога. И никада нисам учена да мрзим упркос свему што сам прошла у животу, јер ни они који су ме учили нису мрзели. Гледали су у будућност, тако и ја и сви око мене с којима радим. Ваљда само тако можемо цивилизацијски корак напред.

Г. П.