Навршава се десет година откако је „Викиликс” објавио прве америчке војне и дипломатске депеше, што је запечатило судбину Џулијана Асанжа, чији подржаваоци ових дана моле за његово помиловање.

Асанжова партнерка Стела Морис је у четвртак, на Дан захвалности, твитовала америчком председнику Доналду Трампу молећи га да ослободи оснивача „Викиликса”. Објавила је и фотографије синова Макса и Габријела, које је добила с Асанжом док се он скривао у еквадорској амбасади у Лондону, апелујући да њеној породици буде дозвољено да заједно дочека Божић.

Асанж се налази у затвору у Лондону, где чека одлуку британског суда о захтеву да буде изручен Вашингтону. Уколико би у Америци био осуђен на основу свих 17 тачака оптужнице о шпијунажи, могао би да добије 175 година робије.

На „Викиликсу” је 2010. завршило око 250.000 америчких докумената, међу којима су биле поверљиве информације из амбасада и са ратишта, као и детаљи о погибији цивила у Ираку. Овом узбуњивачком сајту материјал је послала Челси Менинг, аналитичарка у Пентагону, која је убрзо ухапшена и осуђена на 35 година затвора због шпијунаже и крађе државних докумената. Непосредно пре напуштања Беле куће, председник Барак Обама је помиловао Челси Менинг.

Обамина влада се либила да јавно оптужи аустралијског новинара и активисту јер је било јасно да би онда требало да оптужи и новинаре и уреднике америчких медија који су у сарадњи с „Викиликсом” објавили исти материјал. Асанжови адвокати, међутим, били су убеђени да су амерички тужиоци припремали оптужницу у тајности и да ће тражити његову екстрадицију, што се показало тачним кад је прошле године оптужница коначно обелодањена.

Након што су се америчке тајне појавиле на „Викиликсу” и у најутицајнијим светским медијима, Асанж је у Шведској осумњичен за сексуалне нападе. На основу шведске потернице, ухапшен је у Лондону, где је живео. У страху да ће га Британци изручити Шведској, а Шведска Америци, прекршио је условно пуштање на слободу и 2012. се сакрио у еквадорској амбасади, одакле није изашао наредних седам година. Кад је у Еквадору на власт дошао проамерички председник, амбасада је избацила Асанжа и предала га лондонској полицији. Пред британским судом Аустралијанац је у мају прошле године осуђен на једногодишњу робију због кршења условног пуштања на слободу, али је и даље у затвору јер чека одлуку о екстрадицији, која би требало да буде донета почетком јануара.

Док америчке власти сумњиче Асанжа да је уз помоћ хакерских вештина помагао Челси Менинг да му достави податке, правни тим оснивача „Викиликса” тражи да се оптужница одбаци. Према Асанжовим браниоцима, случај је неоснован јер је слобода говора у САД загарантована Првим амандманом америчког Устава. Ален Расбриџер, који је био главни и одговорни уредник „Гардијана” у време кад је британски лист објављивао „Викиликсов” материјал, апелује ових дана на колеге да подигну глас против онога што се дешава Асанжу како се иста ствар сутра не би догодила и њима. Расбриџер подсећа да би у случају да Асанж заврши на оптуженичкој клупи у САД дошло до преседана који би угрозио слободу изражавања. Ниједан амерички новинар досад није одговарао због тога што је објавио владине тајне, укључујући оне које су стигле с „Викиликса”. Држава је досад увек процесуирала само своје упосленике, попут Челси Менинг или Едварда Сноудена, који су поделили информације се седмом силом.

Апели се упућују у последњим данима Трампове владавине, пре него што на власт дође администрација демократе Џоа Бајдена, за коју се верује да је још више решена да Асанжа стрпа иза решетака. „Викиликс” је у финишу председничке кампање 2016. објавио мејлове чланова Демократске странке, на основу којих се видело да су партијски челници радили у корист Хилари Клинтон, а на штету њеног унутарстраначког ривала Бернија Сандерса. Кад су се мејлови појавили у јавности, допринели су поразу некадашње прве даме од Трампа, а њена партија је тврдила да је Асанж добио преписку од Руса. „Викиликс” никад није открио како је дошао до електронских писама демократа. Асанжови адвокати су почетком године тврдили на суду у Лондону да је Бела кућа 2017. нудила Аустралијанцу помиловање ако потврди да Русија није имала никакве везе с хакованим мејловима.

Стела Морис се обратила америчком председнику дан након што је помиловао свог првог саветника за националну безбедност Мајкла Флина, који је и сам признао да је лагао Федерални истражни биро. Трамп је раније исто урадио и за свог некадашњег сарадника Роџера Стоуна, осуђеног због тога што је лагао у Конгресу и утицао на сведоке. Верује се да би Трамп могао да искористи преостало време на власти да помилује и друге бивше сараднике, попут Пола Менефорта, који је ухваћен у финансијским малверзацијама у пословању с Украјином, и Стива Бенона, који је осумњичен да је извршио превару док је прикупљао донације за изградњу зида на граници с Мексиком.